Саопштење са 3. сједнице 44. Владе Црне Горе

Влада је данас одржала 3. сједници којом је предсједавао предсједник мр Милојко Спајић. Предсједник је у уводном дијелу представио Усмену информацију поводом актуелног, јавно публикованог мизогиног напада на проф. др Драгињу Вуксановић Станковић, од стране Војислава Шешеља. Тим поводом, Влада је једногласно осудила тај чин и задужила Министарство културе и медија да код надлезних органа, у скалду са прописима, иницира процедуре за ограничавање каталогизације и пласмана садржаја и наслова са елементима говора мржње који су предмет Информације, а којим се повређују темељне друштвене вриједности и демократски стандарди.

Влада је усвојила Информацију – Пресјек Извјештаја Европске комисије о Црној Гори за 2023. годину. У Информацији је оцијењено да Извјештај пружа објективан приказ стања и остварених резултата који ће послужити као смјерница за даље унапређење стања и наставак реформских активности, те да ће с дужном пажњом бити сагледани налази, како би се у предстојећем периоду припремио свеобухватни Акциони план за адресирање свих препорука. Истиче се да је Влада свјесна значаја политичког момента, како на националном нивоу, тако и на европском плану, те да ће уложити максималне напоре како би Црна Гора искористила шансу и направила искорак на европском путу сада, када се политика проширења вратила у фокус ЕК и држава чланица. У Информацији се констатује да је Формирањем нове Владе успостављена институционална стабилност на нивоу извршне власти, међутим, остаје да се додатно консолидује судска грана власти и интензивира рад Скупштине. У том смислу, приоритет свих приоритета је именовање преосталих носилаца правосудних функција – како у контексту испуњења привремених мјерила у поглављима 23 и 24, тако и у погледу стварања услова за затварање нових поглавља. С тим у вези, Влада је изразила очекивање да ће све три гране власти показати потребан ниво одговорности и појачану фокусираност на питања из европске агенде. У Извјештају ЕК, констатована је идентична општа спремност у свим областима, као што је то био случај у прошлогодишњем документу: није било напретка, али ни назадовања када је у питању општа спремност у областима које су предмет Извјештаја.

Усвојена је Информација о реализацији планираних обавеза у 2023. години из Програма приступања Црне Горе Европској унији 2023-2024.године. Пресјек реализације обавеза из Програма приступања садржи пресјек укупне реализације у 2023. години, на дан 31. октобар као и пресјеке по кварталима. Такође, у документу се налазе посебно издвојене све институције са пратећом реализацијом. Укупан број планираних обавеза у прошлој години износи 300, од чега је у овом тренутку реализовано 77, што чини 26 % реализације. У законодавном дијелу је од 229 обавеза реализовано 39 (17%), док је од 71 планираног стратегијског документа реализовано 38 (54%).

Влада је утврдила Приједлог закона о завршном рачуну буџета Црне Горе за 2022. годину. Завршни рачун је, поред осталог, показао да су јавни приходи у периоду јануар – децембар 2022. године износили 2.322,3 милиона еура или 40,1 % процијењеног БДП-а (5.796,8 милиона) и у односу на планиране већи су за 117,3 милиона или 5,3 %. У односу на упоредни период 2021. године, наплата јавних прихода већа је за 128,3 милиона или 5,8%. Јавна потрошња у периоду јануар – децембар 2022. године износила је 2.571,2 милиона еура или 44,4% БДП-а, и мања је за 156,5 милиона или 5,7 % у односу на планирану, док је у односу на претходну годину већа за 283,7 милиона или 12,4%. Полазећи од кретања прихода и расхода, у периоду јануар - децембар 2022. године, остварен је готовински дефицит јавних финансија у износу од 248,9 милиона или 4,3% БДП-а, док је кориговани дефицит износио 220,4 милиона или 3,8%.

Донијета је Одлука о Енергетском билансу Црне Горе за 2024. годину. Документ обухвата Биланс електричне енергије, Биланс угља, Биланс нафте, нафтних деривата и биогорива, Годишњу анализу учешћа енергије из обновљивих извора енергије у укупној производњи енергије, као и мјере за његову реализацију. У 2024. години планирана је укупна производња електричне енергије у износу од 3.600 GWh, док је планирана бруто потрошња 3.117 тако да ће планирани суфицит, разлика између производње и потрошње, за 2024. годину бити 483 GWh. У наредној години је планирано да се више од половине електричне енергије, односно око 51 %, произведе из хидроелектрана, 37 % из термоелектране, 9 % из вјетроелектрана и 3 % из соларних електрана. Производња ТЕ Пљевља за 2024. годину планирана је на износ од 1.317 GWh, што је мање од процјене остварења у 2023. години за 12,2 %. Када је ријеч о билансу нафтних деривата, укупан промет за потребе потрошње у Црној Гори у 2024. години планиран је у количини од 421.070 тона, што је за 12,3 % више од процјене остварења потрошње у овој години.

Влада је донијела Одлуку о измјени Одлуке о утврђивању годишњег броја дозвола за привремени боравак и рад странаца за 2023. годину. Имајући у виду потребе тржишта рада и искоришћеност квоте дозвола за поједине намјене, а ради омогућавања несметаног пословања привредних субјеката, Одлуком је утврђено повећање броја дозвола за привремени боравак и рад странаца за 2023. годину за 6.000 дозвола, односно умјесто досадашњих 21.454 на 27.454 дозвола.

Усвојена је Информација о припремним активностима Црне Горе за позив „Европски хабови за дигиталне иновације“ у оквиру ЕУ програма „Дигитална Европа“. Црна Гора има статус придружене земље овом Програму који омогућава корисницима да, под једнаким условима као и корисници из држава чланица ЕУ, имају приступ позивима за четири области и то: суперкомпјутери, вјештачка интелигенција, напредне дигиталне вјештине и обезбјеђивање широке употребе дигиталних технологија у економији и друштву. Један од циљева из Радног програма за „Дигиталну Европу“ односи се на креирање мреже тзв. Европских хабова за дигиталне иновације. Ријеч је о једном правном лицу или конзорцијуму правних лица који има комплементарну експертизу и непрофитне циљеве да подржи дигиталну рансформацију великих размјера – са једне стране привреде, са посебним фокусом на микро, мала и средња предузећа, а са друге стране, организација државног сектора које обављају непрофитне активности. Позив за овај Програм се одвија у два корака: кроз транспарентне националне процесе  треба сачинити Листу кандидата за EDIH позив, док, у другом кораку, ЕК објављује посебан позив на којем могу учествовати кандидати са националне Листе. За Црну Гору су планирана средства ЕУ (грант) од милион еура за пројекат у трајању од четири године, а што чини 50 % укупне вриједности пројекта, док остатак треба обезбиједити из других извора (национално финансирање, донације, приватна средства и сл.). Тим поводом задужени су Министарство просвете, науке и иновација и Министарство јавне управе да предузму све потребне активности, како би било омогућено учешће потенцијалних корисника из Црне Горе на наведеном позиву, а у складу са важећим националним прописима који уређују област иновација и државне помоћи.

Влада је усвојила Информацију о реализацији Уговора о концесији за коришћење акумулације Отиловићи ради изградње мале хидроелектране у циљу производње електричне енергије, и прихватила текст Анекса број 1 Уговора о концесији. Анексу се приступило на захтјев Концесионара који је тражио да се дефинишу нови рокови почетка како I фазе, тако и почетка трајања Периода концесије, наводећи као разлог касно издате УТУ. Влада је захтјев Концесионара оцијенила оправданим и сачинила Анекс 1 Уговора који предвђа измјене на начин да I фаза – фаза израде Техничке документације, као и Период концесије почињу од датума издавања УТУ, док преостале одредбе Уговора остају неизмијењене.

Усвојена је Информација о потреби остваривања одрживог система правосудне инфраструктуре у Црној Гори. Тим поводом, ставиљени су ван снаге закључци Владе Црне Горе бр. 07-8337/2 од 12. јануара 2023. године, 07-100/23-4269/2 од 28. септембра 2023. године и 07-011/23-4595/2 од 19. октобра 2023. године, који се тичу рјешавања просторних капацитета правосудних органа са сједиштем у Подгорици. Такође,  задужено је Министарство правде да у сарадњи са Управом за катастар и државну имовину сагледа могућности и предложи адекватну локацију за изградњу објеката за потребе ових органа.

Влада је усвојила Информацију о преусмјеравању средстава за потребе обезбјеђивања недостајућих средстава за исплату права из области социјалне заштите за мјесец октобар. Министарство рада и социјалног старања је доставило захтјев за отпуштање средства за исплату права из области социјалне, дјечје, борачке и инвалидске заштите за октобар 2023. године у укупном износу од 18.258.050 еура. Утврђено је да за реализацију ове обавезе недостаје 5,6 милиона еура који се не могу могу обезбиједити из средстава опредијељених Законом о буџету Цме Горе за 2023. годину. Сходно наведеном, имајући у виду значај исплате права из области социјалне заштите, Влада је одобрила да се овај износ обезбиједи преусмјеравањем, у складу са Законом о буџету и фискалној одговорности. Будући да су потребна средства за исплату права из области социјалне заштите до краја текуће године предвиђена Предлогом закона о измјенама Закона о буџету Црне Горе за 2023. годину, који је у скупштинској процедури, констатовано је да треба припремити и Амандман на Предлог закона о измјенама Закона о буџету за 2023. годину, како би се надомјестила преусмјерена средства.

Утврђен је Текст амандмана на Предлог закона о измјенама Закона о буџету Црне Горе за 2023. годину. Ријеч је о два амандмана, од којих се првим амандманом врши прерасподјела средстава у оквиру трансфера за социјалну заштиту, при чему укупан износ остаје исти, док се другим Амандманом врши прерасподјела средстава опредијељених Министарству рада и социјалног старања и Фонду пензијског и инвалидског осигурања, са одговрајућим промјенама у укупном износу, имајући у виду значај благовремене исплате социјалних давања у новембру мјесецу.

Влада је донијела Одлуку о измјенама Одлуке о висини и распореду средстава пописним комисијама за финансирање пописа становништва, домаћинстава и станова у 2023. години. Основи разлог за доношење ове одлуке, како је наглашено у дискусији, је потреба да се обезбиједи довољан број учесника у Попису, додатном стимулацијом, односно повећањем надокнаде за њихов рад. Накнаде се повећавају предсједнику, члану пописне комисије, инструктору и пописивачу, а укупна средства за ту намјену износиће до 6.560.755 еура. Ова Одлука ће ступити на снагу даном објављивања у „Службеном листу Црне Горе”, како би се кроз расписани јавни оглас што прије обезбиједио довољан број учесника за успјешно извршавање послова и задатака у предстојећем Попису.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.