Саопштење са 57. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 57. сједници којом је предсједавао предсједник др Дритан Абазовић, донијела Уредбу о измјенама Уредбе о посебном додатку на основну зараду, посебним накнадама трошкова и другим примањима за вријеме рада у дипломатско-конзуларном представништву. Измјенама Уредбе приступило се ради усклађивања посебног додатка на основну зараду запосленог за вријеме рада у дипломатско-конзуларно представништво Црне Горе са трошковима живота у свим земљама у којима Црна Гора има своја дипломатска представништва. Новом одредбом полазна бруто основица одређена је као проценат од годишњег бруто домаћег производа по становнику у Црној Гори, према посљедњим подацима органа управе надлежног за послове статистике. Такође, у дискусији је истакнуто да се бруто основица за обрачун трошкова живота није мијењала односно усклађивала са индексом трошкова живота од 2019. године и укупна примања запослених у дипломатско-конзуларном представништву нијесу пратила раст трошкова живота и стопу инфлације посљедњих скоро четири године. 

Донијета је Одлука о измјенама и допуни Одлуке о увођењу међународних рестриктивних мјера утврђених одлукама Савјета Европске уније поводом ситуације у Украјини, ради усклађивања са десетим пакетом санкција ЕУ, односно са одлукама Савјета Европске уније 2022/1507/ZVBP од 9. септембра 2022. године и 2023/457/ZVBP од 2. марта 2023. године.

Влада је донијела Одлуку о привременом ослобађању од прибављања визе за имаоце важећих страних путних исправа са дозволом боравка у Уједињеним Арапским Емиратима. У циљу подршке љетњој, туристичкој сезони, Одлуком се, у периоду од 15. јуна до 31. октобра 2023. године, омогућава улазак и боравак у Црној Гори до десет дана без визе имаоцима страних путних исправа који посједују важећу дозволу боравка у УАЕ у континуитету од најмање три године прије уласка у Црну Гору. Ова могућност условљена је посједовањем валидне путне исправе, потврде о туристичком аранжману и доласком директним авио летом из УАЕ. Одлука се не односи на држављане Бангладеша, Авганистана, Сирије, Пакистана, Сомалије и Индије.

Донијете су одлуке о објављивању меморандумā о разумијевању између Министарства одбране Црне Горе и Министарства одбране Републике Албаније о сарадњи у области одбране, Министарства здравља Црне Горе и Министарства здравља и социјалне заштите Републике Албаније о сарадњи у области здравства и Министарства капиталних инвестиција Црне Горе и Министарства инфраструктуре и енергетике Републике Албаније у области енергетике, који су потписани 27. фебруара 2023. године током заједничке сједнице влада двију држава.

Влада је донијела Програм коришћења средстава за послове управљања водама за 2023. годину. Програмом су обухваћене основне активности у области управљања водама, заштите вода, заштите од вода, ефикаснијег коришћења вода, као и за функционисање Водног информационог система, а за њихово финансирање су планирана средства у износу од 551.800 еура која су обезбијеђена Законом о буџету Црне Горе за 2023. годину. Предвиђена средства су намијењена за прикупљање подлога, израду и ревизију планске и пројектне документације, без чије израде није могуће извршити регулацију водотока и адекватно управљати водама. У дијелу управљања водним ресурсима, највећи износ средстава опредијељен је за уређење водотока, редовно одржавање и контролу стања. Програмом су опредијељена средства за спровођење мјера у циљу заштите квалитета вода, као и за израду студија, анализа, планова и програма. Поред оасталог, планирана је имплементација катастра загадивача вода - Фаза II, катастра водних објеката и система - Фаза III, катастра водног земљишта - Фаза IV и катастра експлоатације рјечних наноса са пројекцијом проноса наноса и предлогом мјера, као и ревизија катастара, регистара, планова и програма. Оцијењено је да се реализацијом Програма рјешавају кључни проблеми у управљању водама, испуњавају обавезе према прописима ЕУ и унапређује међународна сарадња.

Донијет је План давања концесија у области вода за 2023. годину. Ријеч је о документу којим се омогућава спровођење процедуре давања концесија у области вода, као облика подстицања приватних инвестиција у обављању привредних дјелатности од јавног интереса, ради постизања оптималне валоризације природних ресурса. План се односи на анализу и оцјену постојећег стања, и то у погледу описа конкретних концесија, локација на којима се може вршити концесиона дјелатност, оправданости јавног интереса и имовинско-правних односа. У дијелу експлоатације изворишта, предвиђена је концесија за једно извориште – „Велики Маљен“ Горња Буковица, општина Шавник – за коришћење дијела вода за потребе флаширања воде у комерцијалне сврхе, док је у дијелу црпљења подземних вода за технолошке потребе предвиђена концесија на локацији Атлас цапитал центра у Подгорици.

Влада је усвојила Информацију Заштитника имовинско – правних интереса Црне Горе за извјештајни период од 01.01.2023.године до 31.03.2023.године. У I кварталу 2023. године Заштитник је укупно примио 1.103 тужбе којима су покренути парнични поступци пред основним судовима, Привредним и Врховним судом, поступао је у 2.724 предмета изршења, као и у покренутим управним поступцима пред надлежним ПЈ Управе за катастар и државну имовину, комисијама за повраћај и обештећење, те споровима пред Управним судом у укупном броју 385. Поред осталог, Заштитник је у И кварталу имао 604 грађанска предмета, док је на захтјев државних органа које заступа у другом кварталу дао 25 мишљења. Пред Центром за алтернативно рјешавање спорова закључено је 108 поравнања, а поступао је у 241 предмету. Према подацима Министарства финансија у извјештајном периоду по основу извршних пресуда, а у односу на органе које по Закону о државној имовини заступа Заштитник, са Главног рачуна Државног трезора исплаћено је 3.236.893 еура. У циљу смањења трошкова поступка, у Извјештају се апелује на све државне органе да поступају по рачунима и фактурама, правоснажним судским пресудама и рјешењима, како би се избјегла принудна наплата и непотребно увећавање трошкова поступка извршења. Такође, потребно је да свака буџетска јединица потраживања својих запослених, која су у складу са законом, Општим и Гранским колективним уговором, а имајући у виду судску праксу у предметима из истог чињеничног и правног основа, на вријеме плаћа накнаде које запосленима припадају и тиме спријече додатне трошкове како у судским поступцима, тако и у поступцима извршења.

Усвојен је Годшњи извјештај о раду Фонда за заштиту депозита за 2022. годину. У дискусији је наглашено да је током извјештајног периода банкарски сектор наставио да даје значајан допринос опоравку домаће привреде, кроз интензивну кредитну активност, коју је пратило очување сигурности и стабилности овог сектора, подржано високим нивоом ликвидних средстава и растом депозита. На крају године, депозити у кредитним институцијама су на историјском максимуму у износу од 5.230 милиона еура, што представља годишњи раст од 24,29 %. Подаци за 2022. годину указују на стабилно пословање црногорског банкарског система, кроз показатеље ликвидности, капитализованости и оствареног позитивног финансијског резултата у овом периоду. У циљу обезбјеђења веће сигурности депозита у кредитним институцијама, односно стабилности цјелокупног финансијског система, Фонд је са Европском банком за обнову и развој закључио Уговор о „Stand-by” аранжману на износ од 50 милиона еура (јул 2020. године). Овим Уговором је омогућено да, за могући сценарио настанка заштићеног случаја код једне од кредитних институција из банкарског система, Фонд може користити наведена средства за исплату гарантованих депозита за период од пет година од дана потписивања Уговора и роком за отплату од седам година. Када се, поред наведеног, узму у обзир и сопствена средства којима Фонд тренутно располаже, може се констатовати да, у случају потребе, постоји веома велика гаранција да Фонд може испунити свој основни задатак постојања.

Влада је дала сагласност за коришћење средстава Текуће буџетске резерве, и то по 10.000 еура за КУД „Његош” Цетиње за организацију XIII Међународног фестивала фолклора „Cioff Цетиње 2023” и за Црногорски школски спортски савез за учешће на Европском првенству у кошарци за ученике/це средње школе а које ће бити организовано од 11. до 17. јуна у Скопљу.

Донијета је Одлука о утврђивању јавног интереса за непотпуну експропријацију непокретности за потребе реализације главног пројекта далековода Жичаре Котор – Ловћен 2X35 KV „Кук” и TS 35/10 KV „Кук”,  којом се стварају услови да се реализација пројекта изврши у предвиђеном року.

Влада је усвојила Извјештај о раду Инвестиционо-развојног фонда Црне Горе А.Д. за 2022. годину, са финансијским исказима, Извјештајем о стању унутрашњих контрола и Извјештајем независног ревизора за 2022. годину и предлозима одлука: о повећању капитала ИРФ-а, о затвореној понуди емисије акција постојећим акционарима по основу права прече куповине, као и о измјени Статута ИРФ-а. У Извјештају се, поред осталог, наводи да је ИРФ у 2022. години остварио позитиван пословни резултат у износу од 1.900.093 еура. Вриједност активе (имовине) ИРФ ЦГ, на 31. децембар 2022. године, износи 441.708.046 еура што представља пад од 5 % у односу на крај претходне године, док је износ капитала 93.265.800 еура, што представља раст од 5 %. Обавезе по основу извора финансирања према међународним финансијским институцијама, износе 344.789.652 еура и смањене су 7 % у односу на 2021. годину. Укупна кредитна активност за 2022. годину износила 185 милиона еура, што је 23 % изнад плана који је био 150 милиона еура.

Активности и инвестиције ИРФ ЦГ директно произилазе из Програма рада Владе и односе се на:

• Побољшање конкурентности привреде, базирано на зеленој економији и дигиталној трансформацији, развоју приоритетних сектора, равномјерном регионалном развоју, унапређењу и модернизацији пословања, осигуравању ликвидности микро, малих и средњих предузећа и диверсификацији економских активности,
• Подршку посебним циљним групама (млади, почетници у бизнису, жене, индивидуални пољопривредни произвођачи) у циљу стварања услова за веће запошљавање, повећање радне активности и мобилности радника, уз подршку гарантних шема и
• Унапређење инфраструктуре неопходне за развој и повезивање руралних подручја, побољшање услова и квалитета живота за останак становништва на селу.

Усвојена је Информација о потреби дефинисања изузетака од примјене еурокодова за објекте од општег интереса чија је техничка документација завршена у претходном периоду. Изузетак су, како је појашњено на сједници, објекти од општег интереса/сложени инжењерски објекти за које је техничка документација израђена и у потпуности позитивно ревидована закључно са 31.12.2022. године и за које је тендерска процедура за избор извођача радова окончана закључно са тим датумом. За те пројекте, наглашено је у Информацији, није неопходно извршити усклађивање техничке документације са примјеном еурокодова (EN 1990- EN1999), те се на основу претходно израђеног и позитивно ревидованог главног пројекта може издати грађевинска дозвола, уз испуњеност других услова утврђених законом. С обзиром на то да се ови пројекти реализују финансијским средствима која су обезбјеђена у оквиру капиталног буџета Црне Горе, те из средстава кредитних линија медународних финансијских институција, јасно је да би поновни процес пројектовања изискивао у првом реду успоравање реализације датих пројеката, те кашњења у њиховој динамици и новим трошковима у пројектовању и ревизији.

Влада је издала урбанистичко-техничке услове за израду техничке документације за изградњу објекта за производњу електричне енергије из обновљивих ресурса – соларне електране, по захтјеву „БСД МОНТ“ д.о.о. из Подгорице. Локација за изградњу објекта је земљиште на више катастарских парцела у КО Вуча у Рожајама. Према претходно спороведеним анализама од стране подносиоца захтјева, утврђено је да је максимални могући капацитет будуће соларне електране cca 123 MW наизмјеничне струје. У складу са Законом, претходно су прибављена мишљења органа државне управе надлежних за заштиту животне средине, пољопривреду и шумарство, органа управе надлежног за заштиту културних добара на којој се земљиште налази и правних лица надлежних за услове прикључења на инфраструктуру.

Усвојена је Информација о потписивању Анекса Споразума између Министарства одбране Црне Горе и Министарства одбране Републике Словеније о војнотехничкој сарадњи и прихватила Анекс Споразума. Споразум између министарстава одбране двију држава о војнотехничкој сарадњи, која се темељи на узајамном поштовању и обостраној користи, као и промоцији сарадње истраживачких, технолошких и привредних субјеката на пољу одбране, потписан је 2018. године. Анекс предвиђа могућност реализације додатне сарадње за набавке наоружања, војне и друге опреме за потребе одбране.

Поред осталог, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.