Саопштење са 58. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 58. сједници којом је предсједавао предсједник др Дритан Абазовић, усвојила II прилог Извјештају Европске комисије о Црној Гори 2023. који се односи на период 1. IV – 15. VI 2023 године. Прилог садржи релевантне и прецизне информације у области политичких и економских критеријума, односно о напретку у дијелу преузимања обавеза из чланства за 33 преговарачка поглавља за период 1. април – 15. јун 2023, које Европска комисија са посебном пажњом користи током израде годишњег Извјештаја о Црној Гори. Према устаљеној пракси, Црна Гора два пута годишње доставља прилоге Извјештају Европске комисије. Први Прилог, за период 6. јун 2022 – 31. март 2023, достављен је ЕК 19. априла 2023. Процес припреме Прилога се одвија преко преговарачких радних група за преговоре у појединачним поглављима правне тековине ЕУ, а Министарство европских послова је прикупило, обрадило и обликовало све достављене информације, сходно формату извјештавања и интересовању Комисије показаном у комуникацији са црногорском страном.

Донијета је Уредба о утврђивању исплате обештећења бившим власницима одузетих имовинских права у новчаним средствима за 2023. годину.

Влада је донијела Одлуку о броју студената за упис у прву годину основних студија УЦГ за студијску 2023/2024. годину који се финансирају из Буџета Црне Горе. На предлог Управног одбора Универзитета Црне Горе, Одлуком је предвиђен упис 3.174 студента на основне студије које су бесплатне. Приликом предлагања броја студената, Сенат Универзитета Црне Горе и организационе јединице су се руководили стандардима квалитета наставе, бројем наставног особља, материјалном основом за реализацију појединачног студијског програма, просторним капацитетима, као и адекватним односом броја студената и наставног особља. Такође, донијета је и Одлука о броју студената за упис у прву годину основних студија на Факултету за црногорски језик и књижевност за студијску 2023/2024. годину који се финансирају из Буџета Црне Горе. Одлуком је за студијску 2023/2024. годину утврђен упис 40 студената на основне студије Факултета.

Донијета је Одлука о увођењу међународних рестриктивних мјера утврђених одлукама Савјета Европске уније против ширења и употребе хемијског оружја. Овом Одлуком уводе се међународне рестриктивне мјере против ширења и употребе хемијског оружја, које су утврђене одлукама Савјета Европске уније којима се Црна Гора придружила, у складу са вањскополитичким приоритетом усаглашавања са Европском унијом, у области заједничке вањске и безбједносне политике. Сходно Одлуци, Црна Гора ограничава улазак на своју територију или прелазак преко територије физичким лицима која су одговорна или пружају финансијску, техничку или материјалну подршку за производњу, стицање, посједовање, развијање, превоз, стварање залиха или пренос хемијског оружја, као и физичким лицима која помажу сваком физичком или правном лицу, субјекту или органу да учествује у било којој наведеној активности или их на то охрабрује или подстиче, чиме узрокују опасност од предузимања таквих активности или њој доприносе. Ограничава се и улазак и прелазак преко територије Црне Горе и физичким лицима који су повезани са горе наведеним физичким лицима. Такође, прописује се замрзавање свих финансијских средстава и економских ресурса који су у посједу, власништву, на располагању или под контролом физичких или правних лица, субјеката или органа, а која су одговорна за пружање финансијске, техничке или материјалне подршке, а укључени су у производњу, стицање, посједовање, развијање, превоз, стварање залиха или пренос хемијског оружја, употребу хемијског оружја и других активности истакнутих у одлуци. Одлуком је обухваћено 25 физичких и пет правних лица.

Влада је усвојила Стратегију извршења кривичних санкција 2023-2026 са Акционим планом за имплементацију Стратегије за 2023-2024. годину. У дискусији је наглашено да Стратегија представља нову фазу у реализацији реформских активности у свим аспектима система извршења кривичних санкција - законодавни оквир, јачање механизма за остваривање и заштиту људских права лица лишених слободе, односно осуђених лица, унапређење система алтернативних санкција и мјера, као и смањење затворске популације и побољшање услова у затворима. Крајњи ефекати који се желе постићи дефинисани су кроз четири стратешка циља: јачање превенције и заштите од злостављања и поштовања људских права, јачање институционалних капацитета УИКС-а, ресоцијализација за притворена лица и осуђенике и јачање институционалних капацитета Дирекције за условну слободу. Средства која су потребна за период на који се односи ова Стратегија износе 43.554.583 еура. Средства за имплементацију Стратегије биће обезбијеђена из буџета (текући и капитални), кредитних средстава код Банке за развоје Савјета Европе и IPA фондова. Двогодишњим Акционим планом предвиђене су свеобухватне активности које требају предузети надлежни органи за унапређење функционисања система извршења кривичних санкција.

Донијета је Стратегија развоја пољопривреде и руралних подручја 2023-2028. Ријеч је о стратешком развојном документу којим се утврђују правци развоја пољопривреде и руралних подручја за управљање пољопривредним ресурсима на дугорочно одржив начин, обезбјеђивање стабилне понуде безбједне хране, прихватљиве у погледу квалитета и цијена, уз очување животне средине, унапређивање животног стандарда руралног становништва и укупног руралног развоја, уз очување традиционалних вриједности, те јачање конкурентности произвођача хране. Стратегија доноси визију и план за спровођење стратешке трансформације пољопривреде и руралних подручја у Црној Гори до 2028. године, што ће се осигурати реализовањем низа различитих активности и мјера финансираних из националног и ЕУ буџета, те из других видова помоћи, као што су помоћ од Свјетске банке и УН-а. За имплементацију Стратегије за период 2023-2025 потребна су буџетска средства у износу од 96,33 милиона еура, а рачунајући све изворе финансирања (буџетска средства, ЕУ средства, кредите), укупно 140,3 милиона еура. Ревизија Стратегије биће спроведна 2025. године, те није могуће процијенити укупан износ потребних средстава за њену имплементацију до 2028. године. Буџетска средства неопходна за 2023. годину обезбијеђена су Агробуџетом у износу од 26,38 милиона еура, а додатна средства, конкрентно за имплементацију циљева за побољшање положаја пољопривриједника у ланцу вриједности за јачање тржишне оријентације и циљева за повећање конкурентности пољопривредних газдинстава краткорочно и дугорочно, а која се реализују спровођењем мјера Агробуџета за 2023. годину, износе 4,5 милиона еура.

Влада је усвојила Акциони план за имплементацију Стратегије одбране Црне Горе 2023-2026. Акциони план садржи преглед стратешких и оперативних циљева утврђених Стратегијом, уз пратеће индикаторе успјеха, учинка и резултата на основу којих се прати успјех спровођења датих активности, односно испуњавање утврђених оперативних и стратешких циљева; институције одговорне за спровођење активности, као и институције надлежне за праћење реализације Плана; извјештавање о постигнутом прогресу; планирани рок за завршетак активности; те финансијска средства и фондове који су потребни и планирани за спровођење активности, уз информације о изворима финансирања.

Усвојен је Акциони план за имплементацију Индустријске политике 2019-2023, за 2023. годину. Активности из Акионог плана су усмјерене на инвестиције у секторима енергетике и саобраћаја, финансијску подршку у виду кредита, факторинга и гарантних шема, грантова за самозапошљавање, инвестиционих улагања за јачање производних капацитета, развоја иновационе инфраструктуре у складу са потребама предузећа, грантова за сарадњу привреде и науке, подршке за стартап предузећа. Додатно, планирана је подршка развоју зелене, климатски неутралне економије и развоју индустрије на одрживом принципу циркуларне економије, посебно на имплементацији програма подстицања енергетске ефикасности у различитим секторима, унапређењу понуде и развоју иновативних туристичких производа и услуга, пружању подршке сектору креативних индустрија, подстицању дигиталне трансформације предузећа, унапређењу приступа тржишту кроз поједностављење трговинских процедура и смањење техничких баријера трговине. За даљи развој људског капитала кроз образовање и стицање вјештина за конкурентност индустрије, планирана је израда страндарда занимања и квалификација, као и образовних програма стручног образовања, интензивирање имплементације дуалног образовања и практичне наставе у складу са потребама развоја индустрије. Акциони план 2023. обухвата 17 оперативних циљева са индикаторима учинка, као и 61 активност са индикаторима резултата и дефинисаним актерима у процесу провођења индустријске политике. За његову имплементацију планирана су средства у износу од 235.619.733 еура, (национални буџет 37.238.659, јавни сектор 76.072.366, IPA 10.584.622, донаторски програми 3.134.935 и приватни сектор 108.589.150). Констатовано је да ће се реализацијом постављених циљева остварити боља валоризација постојећих ресурса у сектору прерађивачке индустрије, подстаћи диверзификација и развој производа са већом додатом вриједношћу, осавремењавање и дигитализација пословних процеса и креирати додатни извори одрживог економског раста и развоја уз веће запошљавање и равномјернији регионални развој. Акциони план, поред осталог, представља важан механизам мониторинга имплементације Индустријске политике на плану испуњења мјерила за привремено затварање Преговарачког поглавља 20.

Влада је усвојила Информацију о уступању објеката који се налазе у оквиру бивше војне локације „Лепетане“ у Тивту на привремено коришћење Јавном предузећу за управљање морским добром Црне Горе, од стране Министарства одбране. У том контексту, Влада је дала сагласност да се два објекта која се налазе у оквиру бивше војне локације „Лепетане“ у Тивту уступе на привремено коришћење без накнаде Јавном предузећу за управљање морским добром Црне Горе, за потребе смјештаја службе задужене за послове трајекта на трајектној линији Каменари – Лепетане, најдуже до привођења намјени локације „Лепетане“ у Тивту у складу са важећим планским документом.

Усвојена је Информација о реализацији пројекта „Унапређење енергетске ефикасности у јавним зградама“ и прихваћен текст Уговора о извођењу радова на примјени мјера енергетске ефикасности на објектима из кластера III (ЈУ Средња економско-угоститељска школа и зграда Универзитета Никшић, ЈУ ОШ „Његош“ Котор и ЈУ Гимназија „25.мај“ Тузи) и извођењу преосталих радова ЈПУ „Наша радост“ Херцег Нови. Уговор ће бити потписан са компанијом Eurozox д.о.о. из Даниловграда у укупном износу од 5.846.401 еура (без ПДВ-а) и роком за извођење радова од 150 дана. Ријеч је о наставку реализације пројекта за који су обезбијеђена средства из кредита KfW банке у износу од 45 милиона еура, затим грант од стране Европске комисије, преко Регионалног фонда за енергетску ефикасност, кроз Western Balkan Investment Framework у износу од 4.785.067 еура. Такође, предвиђено је и да Влада Црне Горе обезбиједи сопствени допринос до износа од десет милиона еура.

Влада је усвојила Информацију о клизишту на регионалном путу Р-13, дионица Матешево-Колашин, са предлогом мјера санације. У Информацији се наводи да је Министарство капиталних инвестиција – Инспекција за државне путеве, након извршеног инспекцијског надзора регионалног пута Р-13, дионица Колашин-Матешево, констатовала да је на локалитету Владош, дошло до видних деформација на путу, које угрожавају нормално одвијање саобраћаја, док се на km 8 + 700 (од прикључка на ауто-пут) формирало клизиште које је највећим дијелом захватило лијеву саобраћајну траку, а у круни клизишта и десну саобраћајну траку. Након обављеног инспекцијског прегледа, Инспекција за државне путеве донијела је Рјешење којим се наређује да „Монтепут” д.о.о. Подгорица на наведеној дионици пута предузме радње и мјере у циљу превазилажења насталог проблема и омогући безбједно одвијање саобраћаја. Тим поводом задужен је „Монтепут” да Управи за саобраћај преда ревидовани пројекат санације клизишта, а Управа за саобраћај да у законом предвиђеном поступку изабере извођача радова на санацији клизишта. Средства за реализацију ове инвестиције биће обезбијеђена из Капиталног буџета за 2023. годину.

Усвојена је Информација о потписивању Амандмана бр. 1 Уговора бр. 01- 7494/1 од 08.10.2020. године, за реализацију пројекта реконструкције магистралног пута М-2, дионица Лепенац - Рибаревина - Пода - Беране и прихваћен текст Амандмана. У расправи је наглашено да се потписивањем Амандмана стварају сви неопходни услови за почетак радова на овом путном правцу који има изузетан значај за грађане и привреду сјеверног региона. Уговор је закључен 08. 10. 2020. године између Управе за саобраћај и извођача Конзорцијум Strabag AG – Bemax Д.О.О. Подгорица, а планирана реконструкција пута укупне дужине 40,4 km, ширине коловоза 7 m. У Информацији се наводи да је почетак реализације Уговора каснио је из два разлога, и то: пандемије изазване вирусом COVID-19 и немогућности добијања грађевинских дозвола за дионице Лепенац – Рибаревине и Рибаревине – Пода, због тога што се није могла добити сагласност Министарства просвјете за извођење радова на дјеловима парцела које су дате на коришћење ОШ „Алекса Бећо Ђилас“, Слијепач Мост и ОШ „Браћа Рибар“, Затон. Грађевинске дозволе за наведене дионице добијене су тек крајем фебруара 2023. године. Како је од закључивања Уговора дошло до наглог скока цијена на тржишту, Извођач је доставио захтјев за корекцијом цијена, а што је оцијењено оправданим, уз напомену да се обрачун разлике у цијени врши према Закључку Владе бр. 07-8366/2 од 22.12.2022. године, а на основу Методологије и Смјерница за примјену поступка утврђивања разлике у цијени у случајевима пораста цијена појединих грађевинских материјала и производа. За овај пројекат су обезбијеђена средства из кредита EIB у висини Уговора, која износе 35.731.859 еура и на ова средства плаћање ПДВ-а се врши по стопи од 0 %, како је и дефинисано основним Уговором, док ће преостали дио средстава (по основу корекције цијена) бити обезбијеђен из Буџета и на ова средства се плаћање ПДВ-а врши по стопи од 21 %.

Влада је усвојила Информацију о аплицирању на Позив Имплементација суфинансираних акционих планова за међусобно повезане регионалне долине иновација (HORIZON-EIE-2023-CONNECT-03-01) Оквирни програм ЕУ за истраживање и иновације Хоризонт Европа. Тема овог Позива је у складу са једном од водећих иницијатива Нове европске агенде за поспјешивање и јачање иновација у иновационим екосистемима широм ЕУ и адресирању разлика у степену њиховог развоја међу регијама. Намјера је да се подрже акције путем којих ће се генерисати повезане заједнице регија за иновације, укључујући и регије са мањим иновативним потенцијалом, тако што ће се подржати приоритети ЕУ кроз стратешке предности и области специјализације сваке од њих (у складу са стратегијама паметне специјализације). Када је ријеч о финансирању пројекта, предвиђено је да Влада – Министарство науке и технолошког развоја, НТП ЦГ и ICT Cortex свој удио суфинансирања, односно 50 % од укупне вриједности који се опредјелјује за црногорске партнере, обезбиједе искључиво кроз тзв. in kind контрибуције (зараде запослених, учешће у материјалним трошковима, текуће пословање Фонда за иновације, и сл.) у износу од седам милиона еура и контрибуцију ЕУ партнера и осталих партнера од пет милиона еура, док би преосталих 50 % било повучено из средстава програма Хоризонт Европа. Ова пројектна идеја има за циљ да позиционира Црну Гору као атрактивну дестинацију за развој, унапређујући њене истраживачке и иновативне капацитете у циљу јачања црногорске привреде базиране на знању, новим технологијама и иновацијама. С тим у вези, задужено је Министарство науке и технолошког развоја да ради на припреми и кандидовању пројекта за Позив, као и да обезбиједи учешће релевантних актера из иновационог система Црне Горе.

Дата је сагласност на Предлог колективног уговора „Жељезничког превоза Црне Горе” АД Подгорица. Новим колективним уговором значајно се побољшавају услови и права по основу рада запослених у овој компанији. Његовом примјеном ће се обезбиједити значајан пораст зарада за све нивое стручних квалификација, посебно оне са VII степеном стручне спреме. То значи да ће просјечна зарада у компанији достићи просјек на државном нивоу. Зараде запослених са најнижим степеном стручне спреме ће достићи износ минималне зараде у Држави, док је значајно повећање и код запослених са IV степеном стручне спреме чији послови су непосредно везани за организацију и безбједност жељезничког саобраћаја.

Влада је дала сагласност на Измјене Плана коришћења средстава Јавног предузећа за управљање морским добром Црне Горе за 2023. годину ради обезбјеђења додатних средстава за набавку трајеката за превоз возила и путника на релацији Каменари – Лепетане са резервним дјеловима и пратећом опремом. Додатна средства због којих се врши измјена плана износе 2,1 милион еура, тако да се планирана средства са 18,5 повећавају на 20,5 милиона еура. У дискусији је истакнуто да се највеће увећање прихода односи на услуге превоза трајектом, који по важећем плану износе 6,7, а по измијењеном 8,7 милиона еура.

Усвојена је Информација о статусу Привременог Анекса Уговора о коришћењу морског добра, број 0210-23874 од 17 .03. 2023. године, за дио обале у Доњем Грбљу у Кримовици, Општина Котор. Ријеч је о Уговору закљученом између ЈП за управљање морским добром и Небојше Царевића, поводом којег се води судски поступак пред Основним судом у Котору. Суд је одредио привремену мјеру којом се ЈПМД забрањује давање у закуп и на коришћење трећим лицима плаже Плоче до правоснажног окончања парничног поступка. Након тога је између ЈПМД и Небојше Царевића закључен Анекс V којим се продужава важење Уговора до престанка важења привремене мјере и утврђује обавеза Корисника на плаћање годишње закупнине од 18.969 еура. С обзиром на чињеницу да г-дин Царевић фактички користи ову локацију, да је платио закупнину за претходну годину, а у циљу остваривања економског интереса за Државу и остварење прихода по овом основу, оцијењено је оправданим да Влада да сагласност на Привремени Анекс V Уговора о коришћењу наведене локације у складу са ранијом судском праксом, а до окончања судских поступака који се воде поводом овог предмета.

Влада је издала Урбанистичко техничке услове за израду техничке документације за изградњу објекта за производњу електричне енергије из обновљивих ресурса – соларне електране, по захтјеву „SOMSOL“ д.о.о. Подгорица. Како је наглашено у дискусији, према претходно спороведеним анализама од стране подносиоца захтјева утврђено је да је 240 MW максимални могући капацитет будуће соларне електране. У складу са Законом, претходно су прибављена сва неопходна мишљења надлежних органа.

Усвојена је Информацију о потреби израде техничке документације за реконструкцију пута: петља Веруша – Лопате – Веруша, I фаза петља Веруша – Лопате. С обзиром на то да су због изградње ауто-пута коришћени локални путеви, који су због пролазака камиона и тешких и грађевинских машина у прилично лошем стању, чиме је у знатној мјери доведена у питање, прије свега, безбједност учесника у саобраћају, у Информацији је констатовано да је потребно што прије предузети активности на ревитализацији овог путног правца. Управа за саобраћај је за ту намјену опредјелила 84.500 еура. У циљу што хитнијиег обезбјеђења квалитетне саобраћајне повезаности насеља са овог подручја са аутопутем, што је у интересу како мјештана, тако и управљача аутопута, д.о.о. „Монтепут” је предложио да из својих средстава финансира израду идејног рјешења што је и прихваћено, након чега је Управа дужна да у законом предвиђеном поступку изабере изводача за израду главног пројекта и реализује предметну инвестицију.

Влада је усвојила Информацију о значају одржавања путних праваца према ски центрима у току зимске сезоне. У циљу даљег интензивирања туристичког промета током зимске сезоне, чијем расту су већ допринијели отворени зимски центри и употреба дијела аутопута Бар – Бољаре, од великог значаја је и одржавање путних праваца према ски центрима односно скијалиштима. Имајући у виду да Министарство капиталних инвестиција, односно Управа за саобраћај планира расписивање јавног позива за избор најповољније понуде за изводење радова на одржавању и заштити магистралних и регионалних путева у Црној Горí, констатовано је да одређени број путних праваца према скијалиштима буде обухваћен тим јавним позивом. Тим поводом, задужено је Министарство капиталних инвестиција, односно Управа за саобраћај, да приликом расписивања позива као приоритетне правце који це бити одржавани у зимском периоду, уврсти и путне правце Жабљак - скијалиште „Савин кук”, Никшић - Ски центар Вуче, Јадранска магистрала до Ски центара „Колашин 1450” и „Колашин 1600”, као и Лубнице – Језерине.

Поред осталог, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.