Саопштење са 75. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 75. сједници којом је предсједавао премијер мр Милојко Спајић, утврдила Предлог закона о Кредитно - гарантном фонду Црне Горе. Доношењем овог закона стварају се правне претпоставке за оснивање и почетак рада Кредитно-гарантног Фонда Црне Горе, независне и самосталне институције, која треба да унаприједи приступ финансирању првенствено предузетницима, микро, малим и средњим предузећима, женама власницама предузећа, као и физичким лицима која обављају привредну дјелатност на основу уписа у регистар органа управе надлежног за одређену дјелатност, као што су пољопривредни произвођачи из регистра пољопривредних газдинстава које води министарство надлежно за послове пољопривреде, који су препознати као група која има највише препрека у приступу финансирању од стране кредитних институција. Почетни капитал за оснивање Кредитно-гарантног Фонда обезбијеђује Влада Црне Горе у износу од 10.6 милиона еура. Главни циљ је да се кроз активности Фонда, подстакне и убрза привредни развој Црне Горе, повећа локална привредна активност путем давања подршке финансирању оним привредним субјектима који у постојећим условима имају ограничен или отежан приступ кредитирању. Такође, кроз овај механизам активираће се онај сегмент тржишта који има квалитетне пројекте и програме, али због недостатка довољног колатерала за класично финансирање, изостанка кредитне историје или неког другог разлога који није у директној вези са самим предметом финансирања, није у прилици да обезбиједи екстерно финансирање своје активности. У  оснивању  Кредитно‐гарантног  фонда  посебну  улогу  је  имала  Европска  банка  за  обнову  и  развој,  која  је  пружила  техничку подршку Влади за оснивање једног овакве институције. Додатно, подршка EBRD-ја омогућава брже покретање гарантног фонда у Црној Гори, истовремено осигуравајући да исти буде ефикасан и ефективан уз снажно управљање и надзор. Ово ће обезбиједити дугорочну платформу за друге међународне финансијске институције, укључујући EBRD, за сарадњу са Фондом и потенцијално обијезбедити више ресурса за економски опоравак и развој. Ови циљеви су у складу са стратегијом EBRD-ја и постојећим ангажовањем у Црној Гори, са фокусом на повећању конкурентности и отпорности економије. Оснивање Фонда као независне и непрофитне институције повећава способност и потенцијал Фонда за прикупљање додатног капитала у виду грантова у сарадњи са међународним финансијским институцијама и партнерима.

Утврђени су предлози закона о потврђивању спроразума између Владе Црне Горе и Владе Уједињених Арапских Емирата о економској сарадњи, као и о сарадњи у области туризма и развоја некретинина, који су потписани 28. марта 2025. године у Абу Дабију.

Влада је донијела План припреме љетње туристичке сезоне 2025. године. Планом су обухваћене активности које ће институције и општине које су директно и индиректно укључене у припрему сезоне, реализовати до почетка љетње туристичке сезоне и у току трајања исте, као и активности које се реализују у континуитету са циљем стварања услова за квалитетнију припрему и одвијање туристичке сезоне. Активности су, како се наводи у материјалу, усмјерене на радове којима се унапређује саобраћајна и комунална инфраструктура, побољшава туристичко угоститељска понуда отварањем нових хотелских и других видова смјештајних капацитета, стварању услова за унапрађење квалитета услуга у сектору туризма и другим секторима повезаних са туризмом и реализацији активности у правцу диверсификације туристичких производа. Посебна пажња посвећена је промоцији Црне Горе на значајним емитивним тржиштима, са којих се очекује туристичка тражња. У циљу смањења сезоналности како би Црна Гора постала цјелогодишња туристичка дестинација планира се организација низа догађаја и манифестација, посебно у пред и пост сезони. Такође, планиране су активности на смањењу сиве економије, подстицању запошљавања домаће радне снаге и младих, побољшању авио доступности Црне Горе увођењем нових авио линија и повећањем броја нискобуџетних авио компанија које саобраћају из Европских градова ка Црној Гори, као и повећавем броја редовних летова.

Усвојен је Предлог за закључење Анекса уговора о дугорочном закупу земљишта у државној својини бр: Узз бр: 105/2023 од 04 .10. 2023. године, и прихваћен текст Анекса Уговора.

Влада је усвојила Информацију о реализацији Уговора о концесији за експлоатацију минералне сировине црвених боксита са лежишта "Заград", "Ђураков до", "Штитово II" и "Биочки стан", општина Никшић бр. 01-706/24 од 30.09.2015. године, и прихватила текст Анекса 6 Уговора. Концесионар, привредно друштво "ONICO S.A." Варшава, Република Пољска, као уступилац и Конзорцијум “Унипром" д.о.о. Никшић и “Унипром-Метали" д.о.о. Никшић као пријемник и Влада Црне Горе – Министарство економије као концедент, закључили су Уговор о преносу Уговора о преносу Уговора о концесији за експлоатацију минералне сировине црвених боксита са лежишта "Заград", "Ђураков до", "Штитово II" и "Биочки стан", општина Никшић, бр. 01-706/24 од 30.09.2015. године. Имајући у виду да су експлоатационе резерве руде црвеног боксита на лежишту "Заград" исцрпљене, а да постоје резерве (пратеће) минералне сировине (техничко-грађевинског камена), привредно друштво “Унипром-метали” је 26. 09. 2024. године поднијело захтјев за давање концесије за експлоатацију техничко-грађевинског камена на лежишту "Заград" у оквиру постојећег експлоатационог простора, а у периоду који је утврђен основним Уговором о концесији. Давањем концесије за експлоатацију техничко-грађевинског камена на том лежишту задржала би се постојећа радна снага, а валоризовала пратећа минерална сировина и платила утврђена концесиона накнада са припадајућим порезима. Комисија за оцјену иницијативе је сачинила Извјештај и предложила да се прихвати наведена Иницијатива и да се иста достави на давање сагласности Комисији за концесије Црне Горе, која је усвојила захтјев за одобравање поступка давања концесије за експлоатацију техничко-грађевинског камена на лежишту "Заград" општина Никшић у оквиру постојећег експлоатационог простора, без спровођења поступка јавног надметања.

Усвојена је Информација о раду Координационог тијела за усклађивање и праћење инспекцијских надзора. У извјештајном периоду, тачније у јануару фебруару 2025. године, инспекције над којима мониторинг врши Координационо тијело, су извршиле укупно 11.712 инспекцијских прегледа. Редовних инспекцијских надзора било је 8.364, инспекцијских надзора по иницијативи било је укупно 957, док је контролних инспекцијских надзора, у којима су инспектори пратили поступање субјеката надзора по налозима за отклањање утврђених неправилности, извршено укупно 1.251. Наглашено је да је дошло до пораста броја инспекцијских надзора у фебруару мјесецу у односу на јануар 2025. године, тачније повећан је број свих врста инспекцијских надзора. Укупан ефекат изречених новчаних казни прекршајним налозима за извјештајни период, тачније за јануар и фебруар 2025. године износио је 930.129 еура. Овдје је битно напоменути да је дошло до пораста у броју изречених казни по прекршајним налозима, тачније у фебруару мјесецу је тај износ повећан, у односу на јануар мјесец за износ од 128.290 еура. У извјештајном периоду поднијето је укупно 108 захтјева за покретрање прекршајног поступка код надлежних судова за прекршаје. Кад је у питању Акциони план за појачани инспекцијске надзоре током љетње туристичке сезоне 2025, реализација је планирана у шест општина и то: Улцињ, Бар, Будва, Котор, Тиват и Херцег Нови у четири смјене од по 15 дана почевши од 29. јуна до 31. августа.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.