САОПШТЕЊЕ „Стоп родно заснованом насиљу и фемициду“

Поводом трагичног случаја младе Шејле Бакије, Министарство правде, људских и мањинских права издаје:

САОПШТЕЊЕ

„Стоп родно заснованом насиљу и фемициду“

Након што смо свједочили случају убиства жене, који се догодио у општини Тузи, поставља се питање да ли су институције могле да спријече трагичан исход?

Први корак у превенцији фемицида је да државне институције у сваком тренутку, а нарочито у периоду  пандемије, дјелују са дужном пажњом, размотре све потенцијалне ризике од могућег повећања насиља у породици и његовог смртног исхода и учине све да женама које преживљавају насиље пруже подршку, а на адекватан начин санкционишу насилнике.

Према Истраживању о перцепцији, преваленци, мултидисципилнарном одговору и цијени коштања насиља за државу, које су спровеле партнерски Канцеларија Програма Уједињених нација за развој (УНДП) у Црној Гори  и Дирекција за  родну равноправност у Министарству  правде, људских и мањинских права у оквиру Програма „Подршка антидискриминационим и политикама родне равноправности показало је да је свака друга жена у Црној Гори  током живота  преживјела неку врсту насиља.

Избијањем пандемије ЦОВИД-19 повећава се већ висок степен родно заснованог насиља нарочито усљед већег економског стреса у домаћинствима у времену кризе заједнички са социјалном изолацијом. Подаци указују да је 30 % више случајева насиља.

Нажалост, утицај укупних друштвених и личних родних перцепција широм институционалног система подршке резултира са још увијек неадекватним, мултисекторским одговором на насиље, иако Протокол о поступању, превенцији и. заштити од насиља у породици даје јасне инструкције о процедури и институционалној сарадњи у вези са породичним насиљем и насиљем над женама, са детаљно објашњеном улогом полиције, правосуђа, здравственог, образовног система, система социјалне заштите и других надлежних институција,

Група експерата Савјета Европе за борбу против насиља над женама и насиља у породици, која има мандат да прати примјену Истанбулске конвенције, у свом првом извјештају, указао је на низ структурних проблема који доводе до недовољног нивоа превенције и заштите жртава насиља у породици, као што су ставови према женама жртвама породичног насиља, чести покушаји умањења важности насиља, коришћење поступака за мирно решавање спорова, одлагања у поступању са случајевима насиља у породици и невољност да се одреде мјере заштите.

Што се тиче капацитета и спремности званичних органа да пруже одговарајућу заштиту жртвама, у истом Извјештају се констатује да "многи службеници/це умањују значај насиља, нарушавајући повјерење жена у органе”.

С тим у вези, Црној Гори предстоји озбиљан рад на превенцији насиља и заштити жртава, како се овакви или слични случајеви не би дешавали. У тај процес потребно је укључити све релевантне актере који се баве овим питањем. Свакако је неопходно подстаћи још снажнију и динамичнију сарадњу свих институција и НВО сектора који се баве овом проблематиком.

Министарство правде, људских и мањинских права ће у наредном периоду интензивно радити на реализацији пројеката који имају за циљ подизање свијести о важности превенције и спрјечавања насиља у породици,  те јачању казнене политике.