САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ (Цистицеркоза говеда - бобичавост)

Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове је од стране службеног и овлашћеног ветеринара са територије општине Плав обавјештена о утврђивању присуства цистицеркозе код говеда на линији клања, на двије одобрене кланице.

На територији општине Плав цистицеркоза је утврђена код 23 грла на линији клања. У складу са прописима, 7 трупова закланих говеда је проглашено неподесним за исхрану људи и уништено и нешкодљиво уклоњено док је 16 задржано на замрзавање у прописаном року, након чега се могу се користити за исхрану људи уз термичку обраду.  

Управа интензивно прати епизоотиолошку ситуацију по питању ове паразитозе и предузима све неопходне мјере у циљу максималног смањивања ризика за здравље људи и животиња, из своје надлежности. Ово укључује обавезне прегледе животиња на линији клања, а након добијања обавјештења, наложене су и појачане контроле промета меса и производа од меса на територији више општина у сјеверном дијелу Црне Горе и друге мјере.

Цистицеркоза је паразитска болест говеда узрокована ларвеним обликом пантљичаре човека, Таениа сагината. Нема патолошки значај код говеда, обично пролази без симптома или са блажим симптомима који нестају након неколико дана, али има економски значај због одбацивања меса јако инфицираних говеда. Посебан значај има јер се ради о зоонози – болести од које могу да оболе и људи.

Пантљичара Таениа сагината је распрострањена широм свијета, а у већој мјери у мање развијеним земљама, у којима су хигијена и санитарни услови на ниском нивоу, а обавезни прегледи животиња на линији клања се не раде или су мање заступљени. Ипак, присутна је и у земљама у којима су успостављени високи хигијенски стандарди и у којима се спроводи рутински преглед меса, у знатно мањем обиму. С обзиром на то да се ради о зоонози, веома је важно да при појави ове болести постоји веза између ветеринарске и медицинске струке.

У Црној Гори је обавезан преглед живих животиња прије клања као и пост мортем преглед трупова заклањих животиња. Ове прегледе обавлају службени односно овлашћени ветеринари, у складу са прописима из ове области. У претходном периоду цистицеркоза је спорадично регистрована на линији клања и увијек су предузете све мјере у складу са прописима у циљу заштите здравља људи и животиња.

Преглед живих животиња (анте мортем) и трупова и других дијелова закланих животиња (пост мортем) на линији клања у одобреним објектима за клање говеда спроводи се перманентно од стране службених односно овлашћених ветеринара који су овлашћени од стране Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове.

Анте мортем и пост мортем прегледи кључни су за провјеру усклађености са захтјевима који се односе на здравље људи и здравље и добробит животиња.

Савјесним и прописаним техникама пост мортем  прегледа трупова закланих говеда на линији клања од стране службених односно овлашћених ветеринара открива се цистицеркоза (бобичавост)  и сузбија у складу са прописима. Преглед се врши у складу са прописом о о начину вршења службених контрола производа животињског поријекла намијењених исхрани људи. Поступак односно пост мортем преглед врши се визуелним прегледом спољашње површине трупа палпацијом и зарезивањем (инцизијом) дјелова трупа, нус производа животињског поријекла, јестивих и нејестивих и лабораторијским испитивањама, по потреби. Код сумње на присуство ларви паразита врши се детаљно зарезивање и у односу на утврђено – степен инвадираности, ветеринар доноси одлуку о даљој употреби меса – није подесно за исхрану људи или се оспособљава. Код генерализоване цистицеркозе – када је захваћен цијели труп животиње, месо се проглашава неподесним за исхрану што подразумјева потпуно одбацивање трупа и органа и уништавање и нешкодљиво уклањање. Ако само месо није заражено цистицеркозом и није захватила цијелу животињу, што се такође утврђује при прегледу, врши се одбацивање захваћених дјелова, а остатак трупа и органа који нијесу заражени, могу се користити за исхрану људи након замрзавања.

Цистицеркоза говеда повезана је са различитим факторима животне средине, а посебно су угрожене животиње које имају приступ површинским водама, поплавним подручјима, пашњацима или изворима отпадних вода. Говеда се заразе  ако прогутају јајашца пантљичаре која с људским изметом доспеју у храну за животиње, на пашњацима или у воду за пиће у санитарно неуређеним условима. Растурање људског измета по пашњацима и изливање текућих и других вода где се улива канализација је најчешћи пут и начин инфекције говеда.

Цистицеркоза може представљати здравствени проблем код људи који у исхрани користе сирово, недовољно кувано или печено месо које потиче од заражених говеда, а инвазија се шири и нечистим рукама заражене особе конзумирањем хране или воде која је загађена фекалијама. У ширењу цистицеркозе улогу могу имати и инсекти (муве) које механичким преносом шире јајашца из фецеса на храну.

За превенцију цистицеркозе веома су важне добре хигијенске мјере, затим клање и набавка меса и производа од меса из објеката који су одобрени односно регистровани, конзумирање термички обрађеног меса, прање руку и примјена других хигијенских мјера, а уређење и добре хигијенске мјере при држању, исхрани и напајању животиња и кориговање санитарних, хигијенских навика људи као и проналажење и  лијечење људи, носилаца пантљичара, су модели за сузбијање ове паразитозе.

Управа још једном апелује на грађане који кољу животиње за сопствену потрошњу да клање обављају у одобреним кланицама како би животиње биле прегледане од стране ветеринара и избјегли евентуалне опасности по своје здравље и здравље своје породице.