Саопштење за јавност поводом захтјева адвокатуре у дијалогу са Министарством финансија и социјалног старања

Министарство правде, људских и мањинских права указује јавности да адвокатура не треба да подлијеже фискализацији прописаној важећим Законом о фискализацији у промету роба и услуга, јер би то могло изазвати бројне негативне последице по грађане и државу у цјелини. У том смислу, претходно истакнут захтјев адвоката је оправдан, па би његово игнорисање озбиљно довело у питање остваривање владавине права и правне сигурности. Стога, у духу законске обавезе о међуресорној сарадњи, апелујемо да се са представницима адвокатске професије у Црној Гори интезивира комуникација у циљу постизања обострано прихватљивог решења и заштите интереса грађана.

Важно је напоменути да је адвокатура у неупоредиво другачијем положају у односу на остале професије. За разлику од свих других комерцијалних дјелатности, једино је адвокатура препозната и дефинисана Уставом Црне Горе као независна и самостална професија која пружа правну помоћ. Дјелатност адвокатуре регулисана је и Законом о адвокатури, Статутом Адвокатске коморе, Кодексом професионалне етике адвоката и Адвокатском тарифом. Заштита и остваривање гарантованих људских права и слобода директно и свакодневно зависи од адвокатуре као дјелатности пружања правне помоћи. Ефикасан приступ правди саставни је дио права на правично суђење из члана 6 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Због тога је обезбјеђивање ефикасног и независног рада адвоката од кључног значаја за заштиту владавине права и правне сигурности. Наведена улога адвокатске професије потврђена је од стране Уједињених нација („Основни принципи о улози адвоката у превенцији криминала“, 1990) као и од Савјета Европе („Препорука о слободи обављања адвокатске професије“, 2000).

Било би сасвим погрешно када би, у погледу фискализације, адвокатура била поистовјећена са трговачким и класичним услужним дјелатностима. Промет производа и услуга нису исто што и пружање правне помоћи. Због тога се само чини да би фискализацијом адвокатске дјелатности био обезбијеђен једнак однос према свима. Како је то потврдио и Уставни суд Црне Горе, принцип једнакости подразумијева да исте случајеве треба третирати на исти начин, а различите различито. Ово је став и Европског суда за људска права који је, у случају Јордан против Велике Британије, истакао да „тамо гдје општа политика или нека мјера има несразмјерно штетан ефекат на неку одређену групу, иста може бити сматрана дискриминаторном.“ 

Примјена Закона о фискализацији у промету роба и услуга на адвокатску дјелатност могла би, поред осталог, довести до привремене забране обављања адвокатске дјелатности, што је супротно и одредбама важећег Закона о адвокатури, будући да је само Адвокатска комора овлашћена да изрекне мјеру привремене забране бављења адвокатуром. У државама региона, као и у земљама Европске уније, адвокатура је оправдано изузета из фискализације, па нема разлога да стандарди и аргументи који су прихваћени у државама чланицама Европске уније не буду на исти начин примјењени и у Црној Гори.

Обавеза поштовања пореске дисциплине несумњиво се односи и на адвокате, који имају посебан задатак да буду примјер поштовања закона. Адвокати су обавезни да плаћају порез на доходак физичких лица и обавезне доприносе за социјално и здравствено осигурање. Уз то, они су, у одговарајућим случајевима, и обвезници пореза на додату вриједност (ПДВ). Не треба посебно наглашавати да адвокати, у случају незаконитог избјегавања обавезе плаћања пореза и доприноса кроз неевидентирање промета, подлијежу кривичној одговорности за утају пореза и доприноса – што за последицу може имати престанак права на бављење адвокатуром. Обавеза транспаретног рада адвоката и јавна контрола прихода које они остварују не доводи се у питање,  али сам начин спровођења те контроле не смије задирати у независност и самосталност те специфичне професије нити несразмјерно отежавати рад адвоката.

Иван Вукићевић

Државни секретар у Министарству правде, људских и мањинских права