- Влада Црне Горе
Министарство финансија Састанци црногорске делегације са ММФ-ом
Састанци црногорске делегације са ММФ-ом
Делегација Црне Горе коју предводе министар финансија Новица Вуковић и гувернерка Централне банке Црне Горе др Ирена Радовић, у оквиру редовних годишњих састанака Међународног монетарног фонда и Свјетске банке, имала је више састанака са високим званичницима ММФ-а – замјеником генералне директорице Bo Lijem, директором Сектора за Европу Alfredom Kamerom, извршним директором Белгијско-холандске конституенце Polom Hilbersom и његовим замјеником Lukom Dreseom и шефом мисије ММФ-а за Црну Гору Srikantom Sešadrijem. Састанку са руководством Белгијско-холандске конституенце присуствовали су и Jeroen Klik и Marniks van Rij, који ће 1. новембра преузети функције извршног директора Конституенце и његовог замјеника.
Министар Вуковић саопштио је да Влада Црне Горе, заједно са међународним партнерима, континуирано спроводи важне реформе и ради на финансирању развојних пројеката, нагласивши да ће циљ у наредном периоду бити дугорочна одрживост јавних финансија, кроз даље учвршћивање макроекономске стабилности и креирање повољног пословног амбијента, као и динамизирање економског раста и снажење потенцијала наплате буџетских прихода. Саговорницима је предочио и да је план Министарства финансија да до краја ове године имплементира нову Средњорочну стратегију управљања дугом 2025-2027, на чему се већ ради на бази смјерница и техничке подршке експерата ММФ-а. Како је казао, фокус стратегије биће на смањењу ризика рефинансирања и даљег уједначавања профила рочности у средњем року. Такође је информисао да је, на иницијативу Министарства финансија, Влада дала сагласност за увећање квоте Црне Горе у ММФ-у, која ће порасти са 60,5 милиона SPV-a на 90,8 милиона SPV-a. Министар Вуковић захвалио је на континуираној техничкој подршци коју Црна Гора добија од ММФ-а у дијелу управљања државним предузећима, макроекономске политике, управљања приходима и потрошњом, макроекономске и финансијске статистике, анализе и управљања дугом.
Тим Министарства финансија се састао и са Erom Dabla - Norris, замјеницом директора Сектора за фискалне послове (FAD), са којима Министарство има интензивну сарадњу у циљу унапрјеђења управљања државним предузећима и јачања капацитета за анализу и извјештавање о фискалним ризицима који произилазе из сектора државних предузећа.
Гувернерка Радовић је представницима ММФ-а презентовала актуелно стање банкарског сектора у Црној Гори, истичући да су банке показале отпорност и стабилност током текуће године. „Уз континуирано унапређивање регулаторног оквира, ЦБЦГ је снажно посвећена модернизацији платних система и усклађивању са европским стандардима“, казала је гувернерка Радовић. Оне је захвалила представницима ММФ-а на снажној подршци, посебно истичући спровођење оцјене Кодекса транспарентности централних банака коју је раније затражила ЦБЦГ, са циљем даљег јачања транспарентности у дијелу управљања, спровођења политика и испуњавања функција. Саговорници су се сагласили да ЦБЦГ, кроз наведену сарадњу са ММФ-ом, чини још један корак ка јачању повјерења јавности, подижући ниво своје одговорности према грађанима и свим заинтересованим странама.
У наставку дана, гувернерка Радовић разговарала је и са гувернером Банке Белгије Pierreom Wunschom о актуленим економским изазовима и могућностима за унапрјеђење сарадње између централних банака Црне Горе и Белгије. Гувернери су размијенили ставове о економској стабилности, актуелним политикама и финансијској интеграцији Црне Горе у европски оквир. Посебан фокус стављен је на процес придруживање Црне Горе SEPA подручју и наставак напора у усклађивању са стандардима Европске уније у областима финансијских услуга и контроле капитала.
Током трећег дана боравка у Вашингтону, делегација Црне Горе је учествовала и на Годишњем пленарном састанку, на коме је излагање имала Kristalina Georgijeva, генерална директорица ММФ-а, која је истакла да су кључни будући задаци изградња фискалних резерви, инвестирање у економски раст и борба са глобалним изазовима. ММФ такође упозорава на ризике које доноси геополитичка фрагментација, те предлаже мултилатералну сарадњу као средство за смањење трошкова климатских промјена и убрзање транзиције ка зеленој економији.