Савјетодавна мисија УНЕСЦО у Котору

Очување културне баштине један је од кључних приоритета Црне Горе, а савјетодавна мисија УНЕСЦО-а, која борави у Котору, пружиће стручну подршку, дати конкретне препоруке и смјернице које ће помоћи у даљој заштити тог Подручја и осигурати његову дугорочну отпорност и одрживост.

Министарка културе и медија др Тамара Вујовић подсјетила је да се природно и културно-историјско подручје Котора налази на УНЕСЦО листи свјетске баштине од 1979. године, када је уписано по хитном поступку, након разорног земљотреса, који је скренуо пажњу на изузетне универзалне вриједности овог културног добра.

“Ово подручје је од тада постало симбол заштите природног и културног наслијеђа. Држава Црна Гора је створила кључне механизме за очување универзалних вриједности Подручја Котора, донијела је законе у којима су прописани механизми заштите али и институције система, које имплементирају те законе. Усвојен је Закон о заштити природног и културно-историјског подручја Котора – леx специалис, који омогућава већу законску заштиту овог простора, и осигурава формирање управљачког тијела – Савјета за управљање, којим предсједава предсједник Општине Котор”, навела је Вујовић.

Очување културне баштине један је од, како је рекла, кључних приоритета наше државе.

“Свјесни смо да се Котор, као и многа друга мјеста свјетске баштине, суочава са озбиљним изазовима – прекомјерном градњом, притисцима инвеститора и потребом за очувањем аутентичности историјског пејзажа. Управо зато смо позвали УНЕСЦО мисију да нам својим знањем, искуством и препорукама помогне у проналажењу најбољих рјешења”, поручила је Вујовић.

Нагласила је да су велике паузе у раду условљене пандемијом корона вируса допринијеле несигурности и кашњењу у испуњавању међународних обавеза.

“Ипак, као и сви други, суочени с изазовима, настојимо да се опоравимо и наставимо рад у складу с међународним стандардима и праксама. Од новембра 2023. године формирана је нова Национална комисија за УНЕСЦО, радило се на јачању кадровских капацитета, у складу са задатим роковима достављани извјештаји о стању заштићених подручја која се налазе на УНЕСЦО листи. Центар за свјетску баштину УНЕСЦО-а наша је адреса гдје се обраћамо кад год имамо дилеме, изазове”, рекла је Вујовић.

"Управљање подручјем Котора захтијева стратешке документе који омогућавају развој и градњу, али истовремено чувају јединствене карактеристике културног пејзажа. Инвеститори морају ускладити своје планове с дозвољеним мјерама утицаја, свјесни да граде у простору од изузетне вриједности. Бока Которска требало би бити третирана посебним планским документом, слично националним парковима, док је држава Црна Гора, као потписница УНЕСЦО Конвенције, најодговорнија за њено очување. Кључна питања која постављамо односе се на (не) усклађеност стратешких докумената– још неревидованог Менаџмент плана, ПУП-а Котор и Студије заштите културне баштине – као и на рјешавање конфликтних тачка. Такође, постављамо питање кумулативног утицаја изградње на овај простор и смјештаја великих привредних и туристичких објеката у зонама заштите", навела је Вујовић.

Истакла је да Министарство културе и медија Црне Горе остаје чврсто посвећено спровођењу мјера које ће осигурати одржив развој и заштиту овог јединственог Подручја.

“У том процесу, УНЕСЦО је наш кључни партнер, не само у пружању стручне подршке, већ и у јачању свијести о значају културне баштине као заједничког насљеђа човјечанства. Очекујем да ће ова мисија донијети конкретне препоруке и смјернице које ће нам помоћи у даљој заштити Котора и вјерујем да ћемо, кроз дијалог и сарадњу, осигурати његову дугорочну отпорност и одрживост”, сигурна је Вујовић.

"Планска документација мора бити усклађена с Планом управљања како би се смањила потреба за ХИА анализама", поручио је Синиша Шешум, шеф Антене у Сарајеву Регионалног бироа за науку и културу у Европи, током савјетодавне мисије УНЕСЦО-а у Котору.

Он је истакао да је у Црној Гори у једном тренутку постојала нескладност између просторно-планске документације и Плана управљања, што се, како каже, не смије дешавати. "ПУП мора бити интегрални дио Плана управљања, јер би то смањило број потреба за слањем ХИА анализа УНЕСЦО-у," објаснио је Шешум.

Шешум се осврнуо и на одлуку о мораторијуму на градњу из 2017. године, истичући да је била непопуларна, посебно међу локалним становништвом, јер је блокирала значајан дио прихода од грађевинских такси. Ипак, како је нагласио, таква мјера била је неопходна како би се осигурала заштита простора.

"УНЕСЦО не зауставља развој. Он само инсистира на заштити јединствених универзалних вриједности, али одговорност за њихову заштиту није на УНЕСЦО-у, већ на институцијама – од локалне заједнице до министарстава," закључио је Шешум.

Присутнима се у име Општине Котор обратила Марина Бјеља, главна администраторка Општине. Она је указала на проблеме са којима се локална управа суочава и истакла пуну посвећеност Општине очувању културних и природних вриједности подручја Котора.

Савјетодавна мисија коју чине представници Центра за свјетску баштину и ИЦОМОС-а, Синиша Шешум и Федерика Помпејано почела је данас у Котору и трајаће до 28. фебруара.

Мисија која борави у Црној Гори на позив Министарства културе и медија има за циљ идентификовање кључних изазова са којима се црногорске институције суочавају у процесу управљања и заштитом природног и културно-историјског подручја Котора.

Њен резултат биће мишљење и препоруке за рјешавање изазова и дилема, а експерти ће се састати с представницима црногорских органа и институција задужених за управљање и заштиту културно-историјског подручја Котора, представницима невладиног сектора и обићи проблематичне локације у подручју.