Сектор маслинарства

Сектор маслинарства у нашој земљи има дугу традицију, и иако није са великим обимом производње, веома је важан за црногорску пољопривреду и туризам. Последњих година значајно су унапријеђени стандарди приликом производње, паковања и пласмана уља на тржиште, обновљени су маслињаци и модернизована газдинства.

Маслина је најстарија суптропска култура на црногорском приморју са традицијом гајења дужом од 2000 година. Већина маслињака су стари засади (просјечне старости преко 300 година). Старом маслином, која је добила и званичну потврду да је међу пар најстаријих стабала у свијету, са својих 2240 година,

У Црној Гори не постоје велике површине под маслинама у приватном власништву. Већи комплекси постоје на подручју Луштице са 20.000 и Улцињу – Валданос са 80.000 стабала.

Црногорско маслинарство карактеришу изражене варијације у годишњим приносима, што је најчешће последица нередовног и непотпуног спровођења агротехничких мјера. Принос варира и мијења се од 300 тона маслина годишње у лошим годинама бербе, па до 2.600 тона маслина у рекордним родним годинама (2012).

Прерађивачка индустрија у Црној Гори није у довољној мјери модернизована, што утиче и на квалитет финалног производа. Посљедњих неколико година ипак се запажају значајни помаци, како са аспекта агротехнике, тако и у технологији прераде плода маслине. Ово је у највећој мјери резултат подршке за модернизацију маханизације и опреме на газдинствима, која се спроводи кроз мјере Агробуџета, али и континуиране едукације произвођача. У Црној Гори  има 15 уљара, (капацитета 250–500 кг плода на сат).

Плод маслине највећим дијелом прерађује се у уље (90%), а мали дио конзервира за кућну употребу.

Потрошња маслиновог уља у Црној Гори је релативно ниска - 0,5 литра по глави становника, што је далеко испод нивоа потрошње у ЕУ, који се крец́е од 4 до 6 литара по глави становника.

Органска производња маслина и маслиновог уља у Црној Гори је у зачетку иако постоји могућност за њен интензиван развој на одређеним ширим подручјима (нпр. Луштица и Валданос), као и на појединачним ужим локалитетима. Тренутно је регистрован само један произвођач органског маслиновог уља и маслина, док је још троје у прелазном периоду.

У 2014. години усвојен је Закон о маслинарарству и маслиновом уљу („Службени лист ЦГ”, бр. 45/14 и 39/16). Измјеном закона уведени су евроспки стандарди за производњу и стављање на тржиште маслиновог уља . Закон је у потпуности усклађен са ЕУ регулативама. Законом су дате дефиниције маслињака и заштићена култура маслине од сјече.