Селективно сакупљање отпада у трговачким ланцима

Значајна количина амбалажног отпада заврши у контејнерима умјесто да се селектује и рециклира. Тиме се прави вишеструка штета – не само по животну средину, већ се губе и значајни приходи. Селекција је најважнија фаза у управљању отпадом и изузетно је значајно да се у тај процес укључе сви трговински ланци као и све остале мале трговине.

Ово је оцијењено на округлом столу “Селективно сакупљање отпада у трговачким ланцима”, који су 13. децембра 2021. године организовали Привредна комора Црне Горе и Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма.

У раду су учествовали представници трговинских ланаца, приватних компанија које се баве сакупљањем отпада, комуналних и еколошке инспекције, те локалних самоуправа.

Примјена Закона о управљању отпадом треба значајно да унаприједи заштиту здравља људи и животне средине од штетних утицаја производње и управљања отпадом, омогући ефиксано управаљање ресурсима, класификацију и планирање отпада.

Директорица сектора удружења Славица Павловић подсјетила је да је Привредна комора у јуну организовала округли сто са циљем упознавања привредника са обавезама које доноси овај законом, те да ће се овој теми дати посебан приоритет и у наредном периоду.

Игор Јовановић, руководилац Дирекције за управљање отпадом и комуналног развоја у Министарству екологије, просторног планирања и урбанизма, је истакао да је у овој области црногорско законодавство у значајној мјери усклађено са ЕУ и да је инфраструктура за управљање отпадом квалитетна у Подгорици и приморским општинама, а покренут је низ активности на изради документације за изградњу нових објеката.

- Надамо се да ћемо се у наредне двије или три године моћи да се похвалимо новим објектима за управљање отпадом на сјеверу Црне Горе – казао је он.

Према његовим ријечима, постоје бројни изазови на том путу, а међу њима се, поред поменуте инфраструктуре и потребе јачања инспекцијског надзора посебно истиче успостављање инфомационог система за ову област.

- Ако немате адекватну базу података не можете имати увид у тренутно стање, нити планирати наредне активности - казао је Јовановић, додајући да је потреба за успостављање овог информационог система истакнута и на сједници Владе.

У осврту на тему, он је апострофирао веома значајну улогу трговинских ланаца у фази селекције, с обзиром на то да Закон и ЕУ регулатива потенцирају такозвану проширену одговорност произвођача отпада.

- Произвођачи, односно увозници одређених производа имаће обавезу да, када ти производи постану отпад, преузму одговорност за њега у организационом и финансијском смислу - истакао је Јовановић.

Према његовим ријечима, постигнути резултати у селекцији амбалажног отпада „уопште нијесу лоши“.

- Двадесет и двије тоне амбалажног отпада се припреми за поновну употребу. Ако знамо да се на годишњем нивоу произведе око 70.000 тона амбалаже, то значи да ми трећину припремимо за поновну употребу – каже он.

Додао је да се мора радити на унапређењу знања које имамо у овој области, истичући значај едукације у том погледу.

Ружица Брновић из Министарства екологије, је посебно указала на то да се огромне количине папира који се може рециклирати баца у контејнере.

- Тиме се губе приходи јер се тај папир може продати онима који га сакупљају. Чист папир и картон се бацају у контејнер чиме губе могућност поновне употребе. Потребно је тај папир испресовати и одложите поред контејнера, како би га могли однијети они који се баве сакупљањем отпада-истакла је Брновић.

Представници трговинских ланаца истакли су да послују друштвено одговорно, едукују запослене како да правилно одлажу амбалажни отпад, те да имају склопљене уговоре са компанијама које се баве његовим одвожењем. Они су указали да приликом изградње кошева за прикупљање амбалажног отпада поред својих објеката у стамбеним квартовима често имају несугласице са њиховим станарима.

Са друге стране, представници сакупљача отпада су истакли да су бројне трговине инвестирали у неопходне пресе и квалитетно уредиле одлагање отпада који се може рециклирати, те да га предузећа која се баве сакупљањем, након сакупљања, обично извозе. Поједине компаније извезу из Црне Горе око три хиљаде тона папирног отпада, што је близу 40 одсто укупног извоза папира. Око 99 одсто тог папира сакупи се у Подгорици.

Током округлог стола од скоро свих учесника је истакнуто да је изградња квалитетне инфраструктуре, прије свега центара за рециклирање, услов који је неопходан за испуњавање европских обавеза у овој области. Потенцирана је такође значајна улога инспекцијског надзора те апострофирано да превентивно и савјетодавно дјеловање увијек треба да имају приоритет у односу на кажњавање. На округлом столу су представљена искуства и изазови у управљању отпадом појединих општина.

Привредна комора и Министарство планирају да током јануара организују сличан округли сто са представницима комуналних предузећа, без којих, према оцјени привредника, не може бити адекватног управљања отпадом.