Сервисно орјентисана управа

Драгиша Јањушевић, државни секретар у Министарству јавне управе и кординатор Радне групе за израду Анализе функционисања система локалне самоуправе у Црној Гори -Ауторски текст

Када је ријеч о државној управи и локалној самоуправи најчешће асоцијације код лаичке јавности су њена прегломазност, спорост, нефункционалност, слаба транспарентност...

Исто тако и код академске и стручне јавности, која се баве овом проблематиком, ово би били фактори који коче њен развој и прогресију, а вјероватно би се додао и  још понеки.

Значај квалитетних модела управе, како на државном и тако и на локалном нивоу, најбоље се очитава кроз мониторинг, који се мјери у нашој евроинтегративној причи, јер степен демократичности једног друштва сигурно се очитава кроз квалитет и обим партиципативности грађана у креирању јавних политика. Због тога се управа мора третирати као онај демократски нуклеус око којег ће да се развија читав реформски процес једног друштва.

Ако узмемо историјски контекст као платформу, на основу које ћемо мјерити како се еволуцијски развијао облик друштвених промјена и институционална изградња државе, видјећемо да су постојали велики напори од родоначелника династије Петровић - Данила да се превазилази племенски вид управе и одлучивања, као и да се ради на надплеменским институционалним формама управљања. Ту сигурно можемо тражити клице модернизације црногорске управе и друштва, као и зачетак нечега што данас зовемо децентрализација.

Сви ти напори резултирали су једном спором прогресијом која је послије готово вијек и по, тек са Његошем, почела давати одређене резултате са Сенатом, Гвардијом и Перјаницима. Ипак и поред тога убирање пореза је био велики државни проблем, који је добијао велике и нежељене размјере.

Та спорост прогресије развоја државне управе и локалне самоуправе могла би се феноменолошки посматрати са више аспеката, али то није циљ и амбиција овога текста. Историјски контекст узимамо као неку врсту аналогије и алибија за успореност, која се одвија у савременом формату друштвеног развоја, а намеће се као императив свих развијених заједница и демократија.

Такође, историјски контекст служи да би се сагледала тежина грађанског процеса, сазријевања кроз различите форме државног уређења кроз које је пролазила Црна Гора и гдје је додатни изазов представљала различита идеолошка конфигурација, као и спорост развоја изборног процеса.

Ако посматрамо наше сусједе из региона, неки од њих су отворили процесе децентрализације локалне самоуправе још прије 30 година (Словенија и Хрватска) и због тога су оне пуноправне чланице Европске уније. Управо је то угаони камен, што би се рекло, свих реформских захвата ништа мање значајан него преговарачка поглавља 23 и 24. То кажемо из разлога што се децентрализација локалне самоуправе посматра, не кроз реторички и козметички ниво реформи, већ кроз квалитет партиципације грађана у креирању јавних политика на локалном нивоу. Са тог микро нивоа креће свака реформа управе и она има кроз активно учешће грађана управо тај вид - сервисно орјентисане управе. Ова синтагма-сервисно орјентисане управе јесте заправо огледало или лакмус папир сваке демократске заједнице и друштва, јер кроз тај модел се сагледава , како ниво развијености једне заједнице, тако и њена достигнућа. Јер свака грана власти мора да садржи тај супстрат сервисне компоненте у себи и по томе се мјере њени потенцијали и развојни капацитети и достигнућа.

Оно што се негдје намеће као императив пред Министарством јавне управе јесте процес децентрализације локалне самоуправе, као значајног сегмента реформе јавне управе и дигитална трансформација друштва.

Сигурно да је велико достигнуће у отварању процеса децентрализације локалне самоуправе учинковитост Радне групе за израду функционалне анализе система функционисања локалне самоуправе у Црној Гори, коју је формирало Министарство јавне управе и која је успјела у претходној години израдити документ као анализу у каквом се стању налазе наше јединице локалних самоуправе. Та анализа која је усвојена на Савјету за реформу јавне управе као и на 13. сједници Владе Црне Горе даје смјернице какав нам је модел локалне самоуправе неопходан. Прије свега у типолошком смислу, због опсега и концентрације надлежности с обзиром на број становника и њихове потребе, а ништа мање битно и са аспекта фискалне децентрализације и начина финансирања локалне самоуправе. Управо је негдје и императивни контекст анализе или како би умивеније звучало “препоруке“ измјене Закона о локалној самоуправи, који треба да постави темеље децентрализације локалне самоуправе у Црној Гори. Са великим степеном сензибилитета и стручног приступа потребно је прећи на благи политипски модел локалне самоуправе, што значи да треба увести градове као јединице локалне самоуправе, наравно уз прецизно одређене критеријуме.

Ништа мање важно јесте преношење надлежности са централног нивоа у сегментима политика као што су здравље, социјално старање, образовање и просторно планирање. То кажемо, јер је до сада степен децентрализације присутан на локалном нивоу био сведен на питање комуналних сервиса, водоснабдијавања одржавања јавних површина, што је недопустиво мало ако направимо компаративну анализу са било којом развијеном демократијом и њиховим моделима локалне самоуправе. Свакако да је незаобилазан дио уређења функционисања службеничког система у систему функционисања локалне самоуправе, као и методологије за квалитетан надзор над примјеном прописа у локалној самоуправи.

Због свега наведеног веома је битна измјена и допуна Закона о локалној самоуправи, која је стављена у задатак, такође новоформираном радном тијелу које је формирало Министарство јавне управе, а које је резултат поменуте Анализе о систему функционисања локалне самоуправе.

Сигурно да би велики вјетар у леђа потенцијалним измјенама и допунама Закона о локалној самоуправи, била и политичка децентрализација којом би требало да се бави Радна група која би се бавила свеобухватном реформом изборног законодавства, као и фискална децентрализација локалне самоуправе којом би се бавило Министрарство финансија, а све сагласно препорукама које произилазе из Анализе о функционисању система локалне самоуправе.