Социјални савјет подржао повећање минималне зараде

Јуче је одржана Прва ванредна сједница Социјалног савјета Црне Горе уочи скупштинске расправе о повећању минималне зараде. На позив предсједника Социјалног савјета господина Предрага Митровића, сједници су присуствовали предсједник Скупштине господин Алекса Бечић и предсједник Владе Црне Горе проф. др Здравко Кривокапић. Предлози за измјену и допуну Закона о раду који се тичу повећања најмањег износа минималне зараде ће бити на дневном реду 18. фебруара.

Предсједник Скупштине Алекса Бечић је нагласио да је уставно право сваког посланика да предложи закон или други акт, али да својим присуством показује отвореност према процесу дијалога који треба да нас води ка избалансираним могућностима и потребама.

Сматра да је остављено довољно простора и времена да се о измјенама закона разговара у Социјалном савјету, имајући у виду да исте ступају на снагу 1. јула.

Предсједник Владе проф. др Здравко Кривокапић је истакао да Социјални савјет треба да буде мјесто уравнотежења свих наших циљева.

„Ова Влада ће 2021. годину прогласити годином правде, а најважнија је социјална правда, која треба да стигне до свих породица и сваког појединца. Одлуке морају бити дугорочне, а такве одлуке се доносе само на основу анализе чињеница и стања, на бази могућности, а не само жеља. Свакако је добра порука повећање износа минималне зараде, али законодавац у консултацијама са Владом и на основу препорука социјалних партнера треба да процијени најбољи моменат.”

Минимална зарада у Црној Гори последњи пут повећана је 2019. и међу најнижима је у свјету, што указује на неопходност промјене о којој се водила дискусија, а током које је подржан предлог повећања минималне зараде од стране Владе, послодаваца и синдиката. Ово је само један у низу корака Владе Црне Горе којима ће се у наредном периоду трудити да одлучно спроводи све планиране мјере у циљу остваривања кључних приоритета економског раста и развоја.

Након дискусије, Социјални савјет полазећи од:

- Конвенције МОР-а бр. 98, која промовише предузимање одговарајућих мјера за подстицање и промовисање пуног развоја и упутребе механизама добровољног преговарања између послодаваца или удружења послодаваца и организација радника у циљу утвђивања услова рада и колективног преговарања;

- Конвенције МОР-а бр. 144, која предвиђа трипартитне консултације о активностима везанима за утврђивање међународних радних стандарда, али и значајно доприноси доношењу бољих, информисанијих и укључивих одлука, промовише културу трипартизма и социјалног дијалога, јача међусобно повјерење и социјални дијалог о ширим економским и социјалним питањима од важности за одрживи развој, промовише добро економско и социјално управљање;

- Уставне одредбе да се социјални положај запослених усклађује у Социјалном савјету, да Социјални савјет чине представници синдиката, послодаваца и Владе;

- прописаног начина утврђивања износа минималне зараде у Закону о раду („Сл.лист ЦГ“, бр.074/19)

консензусом даје:

ПРЕПОРУКУ

У складу са активностима усмјереним на унапређење социјалног дијалога које се спроводе у Европи, у духу добре праксе и са тежњом да се побољша и унаприједи процес консултација са социјалним партнерима Црне Горе, Социјални савјет препоручује да утврђивање износа минималне зараде треба да буде резултат преговора кроз социјални дијалог.

Социјални партнери су сагласни да минимална зарада мора одражавати баланс између потребе запослених за достојанственом зарадом и потребе послодаваца да одрже пословање и број радних мјеста, нарочито у условима изражених посљедица пандемије COVID-19.

Социјални партнери су сагласни да је увећање минималне зараде потребно, у износу не мањем од 250 евра. Социјални савјет препоручује да се повећање минималне зараде реализује у ИИИ кварталу 2021. године, када се очекује отпочињање опоравка привреде и оживљавања економске активности. Ово из разлога што је циљ свих социјалних партнера обезбјеђивање стабилног и одрживог раста минималне зараде.

Поред тога, социјални партнери су сагласни да је, у наредном периоду, неопходно направити детаљну и свеобухватну анализу свих фискалитета и парафискалитета на рад, ради даљег подстицања запошљавања грађана на профитабилним радним мјестима која ће им обезбиједити већа примања, али и омогућити одрживост пословања привредних субјеката.