С&П потврдио оцјену кредитног рејтинга државе

Агенција за кредитни рејтинг Стандард & Поор’с (С&П) потврдила је стабилне изгледе Црне Горе, уз задржавања оцјене 'Б/Б'. 

Министарство финансија и социјалног старања (МФСС) поздравља потврду кредитног рејтинга државе, сматрајући да је то задовољавајући резултат у црногорским околностима с константним политичким тензијама и неизвјесношћу. 

У извјештају С&П се наводи да би се до побољшања рјетинга Црне Горе могло доћи у случају константног снажног привредног раста и брже очекиване буџетске консолидације. У овом сценарију, очекивања су да нето јавни дуг буде на нивоу од 60% БДП-а, уз остварење примарног суфицита.

У извјештају ове кредитне агенције процјене су да се реални БДП Црне Горе опоравио за 13% у 2021. години. Додатно, очекивани раст од 5,5% ове године ц́е подржати постепену консолидацију јавних финансија. Стабилни изгледи одражавају став С&П да ц́е економски раст Црне Горе остати на задовољавајућем нивоу, подржавајући постепену консолидацију јавних финансија. 

Констатује се да је снажан економски опоравак подржао значајно консолидацију јавних финансија Црне Горе у 2021. години, као и да је остварена рационализација.

Указује се да је донесен амбициозан програм економских и фискалних реформи под називом ,,Европа Сад!’’, у склопу којег је уведен низ пореских мјера које имају за циљ да се повећа животни стандард, побољша окружење за инвестирање и смањи сива економија, те да је минимална нето зарада повећана са 250 на 450 еура у јануару 2022. године. 

Оцјењују да недавни пад коалиционе Владе изазива неизвјесност и поставља питања реализације економске и буџетске реформе.

С&П наводи да би се амбициозни пакет економских и буџетских реформи, који је Влада недавно донијела, у контексту политичке неизвјесности могао суочити са ризицима извршења и довести до фискалних тешкоћа. 

Агенција процјењује да би дефицит буџета могао бити 6 одсто, умјесто планираног циља од 5%, те да ће се постепено смањивати. У ранијем извјештају, за 2021. годину је предвиђан дефицит од 7 одсто, док прелиминарни подаци о извршењу буџета Црне Горе за ту годину показују да је на око 2,1%.   

У извјештају се наводи да су приходи процијењени на 45% БДП-а, премашивши чак и ниво из 2019. у номиналном износу, због побољшања у наплати пореза, посебно пореза на додату вриједност, који чини скоро 60% укупних пореских прихода, уз остварене користи од повец́ања у туризму. Процјене су да ц́е Црна Гора забиљежити примарни суфицит од 0,4% процијењеног БДП-а у 2021. години.

Позитивним се истиче то да је црногорски БДП повец́ан за 13% у 2021. години, подржан снажним растом у сектору туризма. Очекивања су да ц́е туризам овог љета достиц́и нивое који су били остварени у годинама прије пандемије, подржавајуц́и раст од 5,5% за цијелу годину.

Указује се да се економија Црне Горе, зависна од туризма, снажно опоравила 2021. године након што је била тешко погођена пандемијом у 2020. години, на бази снажног оживљавања туризма који се показао отпорним на понављање ковид-19 таласа током године. Додаје се, између осталог, да је нарочито Црна Гора била успјешна у привлачењу значајног броја регионалних туриста. Међутим, геополитичке тензије након руске војне интервенције у Украјини би могле умањити резултате у сектору туризма овог љета.

Очекивања су да ће црногорска економија задржати своју инвестициону природу. У погледу страних директних инвестиција (СДИ), предвиђања су да ће приливи СДИ остати константни на око 10% БДП-а на годишњем нивоу - подржавајуц́и неколико текуц́их пројеката, у вези са угоститељством и уз улагања на прелазак корисћења обновљивих извора енергије. 

У извјештају је оцијењено позитивним и то што је црногорски банкарски систем у ову пандемију ушао са релативно јаке позиције, уз солидни ниво капитала и НПЛ-ом на ниских 5%, уз довољну ликвидност.