Спајић: Крећемо у амбициозан посао враћања Института Игало на свјетску мапу, ангажујући стручњаке са УЦГ

Развој Института Игало од националног је значаја за Црну Гору и на Плану реструктурирања ове установе радиће стручњаци са Универзитета Црне Горе, поручио је премијер Милојко Спајић.

Он се данас састао са ректором Универзитета Црне Горе Владимиром Божовићем и деканима Економског факултета Мијатом Јоцовићем, Грађевинског факултета Марином Ракочевић и Медицинског факултета Миодрагом Радуновићем.

Влада ће Универзитету доставити пројектни задатак за израду Плана реструктурирања Института, на основу кога би њени тимови, заједно са тимовима Универзитета и Института Игало, тај документ требало да припреме у наредних четири, пет мјесеци.

Предсједник Владе Милојко Спајић поручује да је тренутак да се, након рјешавања акутних проблема и спашавања Института од блокаде и стечаја, направи стратешки правац за Игало.

План реструктурирања треба да буде основа да уђемо у веома амбициозан пројекат који ће довести до тога да након три године од његове реализације Институт постане профитабилан. Треба да имамо репрезентативан систем објеката, капацитете са четири и пет звјездица и да оним што имамо привучемо најзахтјевније кориснике, рекао је Спајић.

Предсједник Владе објаснио је да ће до тада држава пронаћи начин да преко Фонда здравства повећа издвајања за своје грађане којима су потребне услуге Института, али и да привуче иностране кориснике.

Могуће је да и у склопу НАТО програма имамо рехабилитацију грађана из Украјине у нашем Институту, казао је Спајић.

Истакао је да су запослени на Институту, упркос тешким условима, остали посвећени свом раду, те да треба сачувати и јачати кадар овог јединственог рехабилитационог центра, посебно у циљу развоја здравственог туризма у Црној Гори током цијеле године.

Због тога је ово пројекат од националног значаја и велики мотор наше привреде. Потребан нам је добар бизнис модел и желимо да ангажујемо све релевантне субјекте и стручни кадар, нагласио је Спајић.

Декан УЦГ Владимир Божовић захвалио је Влади на ангажману Универзитета, наводећи да ће ово бити тест за сваку будућу сарадњу.

Ангажоваћемо све људе ма гдје били, нама је стало да ово успије и даћемо све од себе да тако буде. Имамо разгранату мрежу контаката, уколико буде потребна подршка са стране, рекао је Божовић.

Декан Економског факултета Мијат Јоцовић каже да је обавеза те установе да сву расположиву памет стави на располагање у овом за државу важном послу.

Ту смо да установимо методологију рада како бисмо склопили мозаик и добили најбоље могуће рјешење. Разумијемо да није само циљ извлачење Института, него бизнис модел који ће бити одржив и глобално конкурентан, рекао је Јоцовић.

Деканка Грађевинског факултета Марина Ракочевић поручила је да ће и они све своје капацитете ставити на располагање, а ако буде потребно, ангажоваће и међународне експерте.

Прије десетак година радили смо стручно мишљење за једну зграду Института. Знамо да зграде треба реконструисати, казала је она.

Декан Медицинског факултета Миодраг Радуновић рекао је да Влада и Универзитет до сада нијесу сарађивали у овом формату, те да ће се у потпуности ангажовати како би се за тако важан комплекс, какав је Институт Игало, пронашло најбоље могуће рјешење.

Рачун Института Игало деблокиран је 4. 07. 2024., након више од 200 дана, када су Влада Црне Горе и мањински акционар, компанија Виле Олива, уплатили по пет милиона еура, чиме је ријешено дугогодишње питање дуга према Југобанци у износу од око седам милиона еура. Истоверено, радницима су исплаћене по двије заостале зараде. Предвиђено је да План реструктурирања буде завршен у року од пола године, чиме ће се нормализовати пословање Института, тренутно оптерећеног значајним дуговима и према повјериоцима и према запосленима.

Влада је одлучна да стратешким приступом, у сарадњи са свим релевантним чиниоцима, ријеши нагомилане проблеме и обезбиједи сигурност за запослене у Институту, повјериоце и све кориснике овог јединственог рехабилитационог центра.

Састанку представника УЦГ код премијера Спајића присуствовали су и министар здравља Војислав Шимун, шеф кабинета Бранко Крвавац, савјетница за економска питања Милена Миловић и државна серетарка у Министасртву просторног планирања, урбанизма и државне имовине Мајда Аџовић.