Спајић: ММФ потврдио исправност програма Европа сад 1, идемо даље и спроводимо ЕС2

Предсједник Владе Црне Горе Милојко Спајић говорио је на заједничкој конференцији за медије мисије Међународног монетарног фонда, Владе Црне Горе и Централне банке Црне Горе, на којој је, између осталог, било ријечи и о ефектима програма Европа сад 1.

Све што бих истакао јесте да у децембру 2021. године нисмо били у могућности да предвидимо шта ће се десити у свијету у фебруару 2022, а што је имало велики утицај и на Црну Гору. Тако да је супер што су ствари испале баш добро и без сумње могу рећи да подаци показују да не само што је остварен напредак у пореском систему, што је била интенција мјера које су биле у Европи сад 1, већ можемо видјети да су запосленост, укупна потрошња и укупан раст такође имали корист од овог програма, поручио је шеф мисије ММФ-а за Црну Гору Шрикант Сесхадри.

Премијер Спајић је изразио задовољство јер је, како је рекао „Срикант Сесхадри, шеф мисије ММФ-а, данас потврдио исправност програма Европа сад 1 и начина на који је спроведен, упркос великом противљењу са разних адреса. Програм је утицао на повећање зарада, али је имао и бројне друге позитивне ефекте. Идемо даље. Исти епилог очекујемо и када спроведемо програм Европа сад 2”, поручио је Спајић.

Током излагања премијер је казао да све закључке Мисије ММФ-а Влада Црне Горе узима као основ за креирање будуће фискалне стратегије.

Ако знамо да Црна Гора није донијела Фискалну стратегију од 2021. године и Стратегију управљања јавним дугом од 2018. године, јасно је да је то питање једно од највећих приоритета ове Владе, истакао је он.

Спајић је казао да Влада није имала времена да, усљед кратких рокова, све мјере имплементира у Буџет те истакао да ће додатне мјере фискалне консолидације бити саставни дио Фискалне стратегије. „На том плану очекујемо техничку подршку ММФ-а који посједује велико искуство и експертизу”, поручио је премијер.

На конференцији је било ријечи и о будућим задужењима, а предсједник Владе је поручио да ће се држава задуживати само у складу са оним што је планирано буџетом, те да је за отплату старих дугова ове и наредне године потребно по пола милијарде еура годишње. „То задужење је предвиђено Буџетом, а реализоваће се онда када за то буду најповољнији услови на тржишту”, поручио је он.