Сређивањем регистара пребивалишта и држављана до ажурног бирачког списка

Подгорица, ПР прес сервис – Једина сигурност да ће бирачки списак бити ажуран је да се истовремено среде регистри пребивалишта и држављана, а сва лица за која су се стекли законски услови, треба да буду избрисани из бирачког списка.

То је саопштено на конференцији ,,Како до ажурног бирачког списка у Црној Гори?, коју је организовао Центар за мониторинг и истраживање (ЦеМИ), а на којој је представљена студија ''Црногорско држављанство и пребивалиште – како доћи до ажурног бирачког списка''.

Предсједник Управног одбора, ЦеМИ, Златко Вујовић, подсјетио је да Црна Гора има рестриктивна правила и не дозвољава двојно држављанство, осим у изузецима, наводећи да су постојали напори да се то питање ријеши.

„Значајан број црногорских држављана има незаконито држављанство друге државе. Односно, они су страни држављани који имају незаконито црногорско држављанство и утичу на изборни процес. Уколико би било легално двојно држављанство, ми не бисмо имали тај проблем“, навео је Вујовић.

Подсјетио је да су до краја 2008. године постојали преговори о двојном држављанству са Србијом.

„Макар 35 хиљада грађана Црне Горе су тада потврђено и доказано од Министарства унутрашњих послов узели српско држављанство у периоду од 2006. до 2008. године. Сва та лица према важећим законским прописима, требала су да изгубе држављанство Црне Горе и на тај начин и бирачко право“, појаснио је Вујовић.

Указао је да је према процјенама студије која је урађена, кад је у питању фиктивно пребивалиште, број особа које би изгубило пребивалиште и бирачко право ишао од 21 до 22 хиљаде.

„Са друге стране, држављанство би изгубило од 61 до 92 хиљаде људи, а тиме и бирачко право“, рекао је Вујовић.

Истакао је да је став ЦеМИ-ја јасан, наводећи да сва лица за која су се стекли законски услови да буду брисани из бирачког списак, треба да буду брисани.

„Без обзира да је основ тиме што имају фиктивно пребивалиште или је основ да имају незаконито стечено држављанство друге државе. То су уставне категорије, да се лица не могу налазити у бирачком списку уколико су изгубили пребивалиште у Црној Гори и уколико су изгубили држављанство“, казао је Вујовић.

Казао је да је једна од препорука ЦеМИ-ја да се треба тражити регионално рјешење, наводећи да је за њега неопходна подршка Западних партнера да земље Западног Балкана или ЕУ размјењују податке о држављанима.

Предсједник Савјета за транспарентност и министар унутрашњих послова, Сергеј Секуловић, рекао је да одговорно тврди да су у тој институцији овом питању приступили правично, „без задње намјере, скривене агенде, жеље и потребе да се прави било какав етнички, национални и политички инжињеринг“.

„Затекли смо стање које је компликовано, то није наша кривица јер се та комуникација усложњавала протоком времена из више разлога. Покушали смо да уђемо у реализацију нечега што је сређивање евиденције“, навео је Секуловић.

Указао је да укупан број црногорских држављана у овом тренутку 780 152, док је укупан број црногорских држављана са пребивалиштем у Црној Гори 677 894.

„У овом тренутку 102 хиљаде црногорским држављана нису у бирачком списку, јер немају пребивалиште на територији Црне Горе, а ту има и малољетника“, навео је Секуловић.  

Оцијенио је да би пројекат ажурног бирачког списка успио, иза њега треба да стоји шири друштвени одговор или држава у цјелини, наводећи да то питање МУП сам преко својих леђа не може да изнесе.

„Одговорно тврдим да су се некима давала држављанства, некима се нису давала држављанства и да се се са политиком држављанстава у контиинуитету политички манипулисало“, рекао је Секуловић.

Истакао је да не постоји расположење држава региона да доставе податке о држављанима.

„Покренули смо иницијативу. Држава Србија то третира као заштиту података о личности и није спремна да нам податке достави. Босна и Херцеговина нам није доставила никакав одговор“, навео је Секуловић.

Подсјетио је да су као примарну групу за провјеру везану за бирачки списак узели списак црногорских држављана од око 16 хиљада држављана који нису вадили нову личну карту од 2008. године.

„У оквиру те бројке, 1 300 никад није извадило ниједан црногорски документ, а налазе се у бирачком списку и то нико до сада провјеравао није. По мојој процјени, двадесетак хиљада људи су неспорно вишак у бирачком списку, јер имају црногорско држављанство, а живе у другим државама“, рекао је Секуловић.

Консултант Бојан Бугарин, оцијенио је да је, кад је Влада кренула са иницијативама које су се односиле на измјену Одлуке о критеријумима за утврђивање услова за стицање црногорског држављанства пријемом, стручни и професионални приступ изостао, „без којег не би смјело да се улази у потенцијално тако осјетљива политичка питања“.

„Бирачки списак се никад не може и неће средити ако се искључиво у његово сређивање не уђе с аспекта регистра пребивалишта.  Једини резултат и једина сигурност да ће бирачки списак једног дана бити сређен је уколико паралелно, истовремено, радите сређивање регистра пребивалишта и сређивање регистра држављана, као изворних регистара који чине и који творе бирачки списак. Ако само идете са сређивањем регистра пребивалишта, нећете постићи жељене резултате“, сматра Бугарин.

Према његовим ријечима, битно је изнијети бројке о томе: колико црногорских држављана живи ван Црне Горе, какав они статус имају у тим земљама, колико њих се заиста трајно иселило из Црне Горе без жеље за повратком, колико њих има пријављено пребивалиште у тим земљама, колико њих има држављанство тих земаља и да ли је то држављанство у тим земљама стечено супротно Закону о црногорском држављанству и самим тим да ли ти људи треба да изгубе црногорско држављанство.

„Битно је да поштено, трансапрентно и искрено сагледамо, признамо и себи и другима колико је мала Црна Гора додијелила држављанстава након обнове независности, а притом не рачунајући не тако мали број држављанстава која су додијељена и прије 2006. године“, рекао је Бугарин.

Оцијенио је да би значајан број црногорских држављана који живе у иностранству могао остати без црногорског држављанства, уколико се прописи буду примјењивали како су написани.

„Уколико Влада и МУП желе да докажу професионалност и кредибилитет у погледу примјене будућих рјешења Закона о регистрима пребивалишта и боравишта и да истински покажу да су сви грађани једнаки пред законом и да придобију повјерење грађана, то значи да морају дати примјер свима и кренути са провјерама у својим редовима“, истакао је Бугарин.

Према његовим ријечима, ово питање је битно због закоповања ровова подјела које постоје у црногорском друштву и за оздрављење друштва у цјелини.

„Ако ова питања не доведемо до краја – незаконито пребивалиште и незаконито држављанство, никада нећемо превазићи подјеле и никад нећемо успоставити потребну стабилност“, сматра Бугарин.

Посланик СД-а, Борис Мугоша сматра да је Влада знала, откад је ступила на дужност, задатак Одбора за свеобухватну изборну реформу, међу којима је припрема измјена и допуна Закона о бирачком списку, Закона о регистрима пребивалишта и боравишта, анализа примјене Закона о црногорском држављанству.

„Тада сте знали шта је задатак Одбора, а онда сте послије тога кренули у процедуру припреме, измјена и допуна тих закона. А онда сте у Програму рада Владе, без обзира што сте знали да је то задатак Одбора, ставили за други квартал и самим тим сте створили проблем себи. Влада није требала да улази у то, ако то није њен задатак. Ово није први пут да се ти циљеви налазе у Одбору за свеобухватну реформу изборног законодавства“, истакао је Мугоша.

Поручио је да је битно да се зна да ли неки министар у Влади или посланик има двојно држављанство и пребивалиште у двије државе, наводећи да у том случају министар не може да буде на тој функцији.

Секретар Државне изборне комисије Никола Дедеић оцијенио је да постоји заједнички циљ, наводећи да је то уређен бирачки списак и да сви имају повјерење у изборни процес.

Обраћање министра Секуловића можете погледати на  линку.