У Министарству јавне управе, дигиталног друштва и медија у протеклој години предано су радили како би, на принципима отворености, инклузије и примјени дигиталних пракси, градили модерну и агилну - јавну управу 21. вијека, јачали медијске слободе и испуњавали обавезе у процесу европских интеграција.

То је, на свечаности поводом обиљежавања прве године рада 42. Владе Црне Горе, казала министарка јавне управе, дигитаног друштва и медија, Тамара Срзентић, појашњавајући да је једини начин да се у демократији ураде велике ствари за државу и грађане, да се чују гласови свих и удруже руке за креирање најбољих рјешења.

Истакла је да су у области јавне управе затекли бирократизован начин доношења одлука и креирања јавних политика, инфраструктуру која није могла да подржи напредни развој сервиса за грађане, системе и податке који нису били повезани и умрежени, као и троме и старе софтвере.

“Такође, јавни службеници нису били довољно оснажени да идентификују проблеме и имплементирају рјешења. Затекли смо поларизовану медијску сцену, а медијску привреду погођену ЦОВИД кризом. Упркос томе, постигнути су напредак и резултати”, порука је Срзентић.

Покренути су, како је рекла, многи процеси чије ће бенефите грађани дугорочно осјећати.

“Стратегија реформе јавне управе први је стратешки доцумент такве врсте, одговор нашег тима на то како да нови технички, организациони и услужни концепт Владе и промјену културе, можемо примијенити у пракси. Стратегија доноси много грађанима, али издвајам: поједностављивање процеса, модернизацију, креирање јавних политика које рјешавају проблеме грађана, оснажен људски потенцијал кроз распоређивање правих људи на правим мјестима и убризгавање знања и пракси из приватне индустрије”, рекла је Срзентић.

Према њеним ријечима, новим Законом о слободном приступу информацијама, који је добио позитивно мишљење Европске комисије, промовишу отворену, транспарентну јавну управу која грађанима полаже рачуне. 

“Подаци од јавног интереса биће доступни да би грађани у сваком тренутку знали како управљамо Владом у њихово име и подстакли их да буду активни учесници процеса”, ријечи су Срзентић.

Додала је да 150 хиљада грађана сваког мјесеца посјети нови владин портал, који је и направљен са циљем да буде приступачан и свим грађанима служи као први извор информација о сервисима и активностима владе и министарстава.

“Остварили смо добру сарадњу са цивилним сектором, као поузданим партнером, а реализован је процес кофинансирања пројеката и програма невладиних организација подржаних из фондова Европске уније са скоро милион еура.

Појаснила је да Црна Гора не може бити конкурентна у 21. вијеку, ни на једном нивоу, ако не будемо имали дигитализоване процесе и сервисе, И грађане и привреду који ће знати да их користе.

“Стратегијом дигиталне трансформације створили смо предуслове и иницијативе потребне за агилан и проактиван развој дигиталне Црне Горе. Грађани ће већ почетком године моћи да користе електронске сервисе као што су онлине пријава новорођених и преминулих, пријава за вјенчања и издавање потврда из катастра, као и плаћање пореза за непокретности итд”, навела је Срзентић.

Међутим, тренутни трендови развоја дигиталних сервиса, како је указала, укључују и изазове, који се тичу сајбер безбједности и заштите података, а одговор на њих дат је у Стратегији сајбер безбједности.

“Користимо и овај повољан тренутак за креирање амбијента за живот и рад дигиталних номада у Црној Гори, што је још један начин да се придружимо развијеним земљама, због чега смо на бази најбољих искустава креирали Програм за привлачење дигиталних номада”, казала је Срзентић.

Поручила је да је крајњи циљ администрација и дигитално друштво без факс машине, скенера, папира и дугих редова, а нови Закон о електронском документу, афирмисаће коришћење електронских докумената, дигиталног потписа и и омогућити додатни развој услуга електронске управе.

“Стратегијом дигиталне трансформације већ смо пилотирали сервисе које грађани успјешно користе, као што су: е-студент сервис уз помоћ којег је преко 85 одсто бруцоша ове године онлине уписало факултет, цовидодговор.ме web платформа, еФактура пројекат и пилотирали Администрацију без папира”, навела је Срзентић.

Основа дигитализације је инфраструктура, а како би изградили чврст дигитални еко систем, посвећено су, како је рекла, радили на унапређењу владине инфраструктуре, кроз Владин цлоуд и систем Дисастер Рецоверy.

 “Овај сервис, који смо и до сада без изговора, морали да посједујемо, лоциран је у Бијелом Пољу, а омогућава да се кључни Владини сервиси и системи могу опоравити у случајевима елементарних непогода”, појаснила је Срзентић. Додала је да је дигитализација и примјена иновација тачка сусрета земаља региона.

“А своју позицију на Западном Балкану учврстили смо као организатори ИВ ДИГИТАЛНОГ Самита. Са преко 90 говорника, близу 1300 учесника из 50 земаља свијета, изградили смо мостове и дефинисали конкретне видове сарадње на регионалном и глобалном нивоу”, рекла је Срзентић.

Указала је да су прије годину затекли високо поларизовану медијску сцену, а медијску привреду погођену ЦОВИД кризом.

“То је захтијевало системски одговор, а кроз континурани дијалог, са преко 80 медија на локалном и централном нивоу, чули смо проблеме који оптерећују медијску заједницу и покренули процес израде Медијске стратегије - првог стратешког документа који ће уредити медијску сцену. Моделима подршке кроз Фонд за медијски плурализам и друге конкурсе, ове године за медије опредијељено је миллион еура”, рекла је Срзентић.

Како би спровели дигиталну трансформацију на нивоу цијеле Владе, оснажили интерне капацитете и омогућили одрживи и сврсисходни развој дигиталних сервиса формирају, како је казала, Монтенегро Дигитал - Канцеларију која ће градити и унаприједити дигиталне стандарде и сервисе за грађане и привреду.

“Ово је кровно тијело за дигитализацију, развој дигиталних сервиса, иновирање пракси и стандарда, а све са циљем реализације агенде Дигиталне Црне Горе”, објаснила је Срзентић.

Рекла је да граде сервисе по принципу ”Само једном”, што у пракси значи да ће грађани своје податке да уносе само једном и да их прате кроз корисничко искуство.

“Грађани, ваше потребе могу задовољити, а дигиталну Црну Гору развити само оснажени јавни службеници и зато је наредни период у нашем Министарству у знаку лансирање Дигиталне академије - платформе за повезивање свих релевантних актера који раде на грађењу дигиталних и лидерских вјештина јавних службеника, студената и рањивих група. Кроз Цоде фор Монтенегро сарађујемо са локалном ИЦТ заједницом, али и највећим лидерима за дигитализацију из свијета који нам помажу да примијенимо најмодерније праксе у Влади”, казала је Срзентић.