СТО споразуми

Свјетска трговинска организација (СТО) је основана Споразумом из Маракеша, као дио Финалног акта који садржи резултате Уругвајске рунде мултилатералних трговинских преговора. Започела је са радом 1. јануара 1995. године, и насљедник је Општег споразума о царинама и трговини из 1947. године (ГАТТ из 1947. г.).

Споразум о оснивању Свјетске трговинске организације, са пратећим анексима, регулише институционални рад Организације. У односу на оснивачка документа, Споразум о трговинским олакшицама је први мултилатерални споразум донијет послије уругвајске рунде преговора. Придодат је Анексу 1А и сврстан је након Споразума о мјерама заштите. Ступио је на снагу 22. фебруара 2017. године, у складу са ставом 3 члана X Споразума о оснивању СТО.

АНЕКС 1

АНЕКС 1А: Мултилатерални споразум о трговини робама

- Општи споразум о царинама и трговини (ГАТТ 1994)

- Споразум о пољопривреди

- Споразум о примјени санитарних и фитосанитарних мјера

- Споразум о текстилу и одјећи

- Споразум о техничким препрекама трговини

- Споразум о условима за страна улагања који утичу на трговину

- Споразум о примјени Члана ВИ Општег споразума о царинама и трговини из 1994.

- Споразум о примјени Члана ВИИ Општег споразума о царинама и трговини из 1994.

- Споразум о контроли робе прије испоруке

- Споразум о правилима о поријеклу робе

- Споразум о процедурама издавања увозних дозвола

- Споразум о субвенцијама и компензаторним мјерама

- Споразум о заштитном систему

-Споразум о трговинским олакшицама

АНЕКС 1Б: Општи споразум о трговини услугама (ГАТС) и анекси

АНЕКС 1Ц: Споразум о трговинским аспектима права интелектуалне својине- ТРИПС (са измјенама од 23. јануара 2017. године)

АНЕКС 2: Договор о правилима и процедурама за рјешавање спорова

АНЕКС 3: Механизам испитивања трговинских политика

АНЕКС 4: Плурилатерални трговински споразуми

- Споразум о трговини цивилним ваздухопловима

- Споразум о владиним набавкама

- Међународни споразум о млијеку и млијечним производима (престао да важи 1997. године)

- Међународни споразум о говеђем месу (престао да важи 1997. године).

Правну основу СТО поред тзв. “Финалног акта” који уобличава резултате Уругвајске рунде преговора чине Министарске декларације, одлуке и детаљне листе концесија (обавеза/уступака) за сваку чланицу појединачно. Листе концесија, дефинишу начин приступа домаћем тржишту за иностране производе и пружаоце услуга.

Службени језик СТО је енглески, француски и шпански. У случају потребе тумачења било којег правног текста или спора између чланица не узима се у обзир превод аката на језике земаља чланица. Овдје можете прузети WТО легал теxтс.

Споразум о оснивању СТО подразумијева двије категорије чланица и то оригиналне и остале чланице.

У члану XИ Споразума о оснивању СТО, наводи се да се оригиналним чланицама тј. оснивачима СТО, сматрају чланице које испуњавају сљедеће услове: да су уговорне стране ГАТТ-а из 1947. године на дан ступања на снагу Споразума, да прихватају Споразум и мултилатералне трговинске споразуме и да им је листа концесија додата ГАТТ-у из 1994. године, односно листа специфичних обавеза додата ГАТС-у. Ставом 2 истог члана, предвиђено је да најмање развијене земље преузимају обавезе и концесије до нивоа који је у складу са њиховим индивидуланим развојем, финансијским и трговинским потребама, као и административним и институционалним способностима (најмање развијене земље су имале рок до априла 1995. године да поднесу листе концесија).

Остале чланице приступају СТО-у сходно члану XИИ Споразума о оснивању СТО и под условима који се у процесу приступања договоре са чланицама. Процес приступање за сваку земљу је посебан, има различиту комплексност али и дужину трајања. Читав је низ земаља које су од 1995. године прошле кроз сложен процес приступања. Преговори започињу достављањем Захтјева којим се изражава жеља за приступањем. Генерални савјет СТО-а разматра пријаву и доноси одлуку о оснивању Радне групе. Након формирања Радне групе, земља кандидат има обавезу да достави низ информација и докумената на основу којих се стиче јасна слика о свим аспектима њене спољнотрговинске и економске политике. Послије вишегодишњих преговора, процес се окончава подношењем завршног Извјештаја Радне групе и усвајањем Одлуке о приступању чиме Потокол о приступању ступа на снагу. Држава кандидат приступа СТО тридесет дана након потписивања Протокола или депоновањем инструмента ратификације, а зависно од унутрашњо-правног система сваке земље.

Више информација везано за СТО чланице, посматраче и земаље које су у процесу приступања можете прузети овдје.