Свјетски предавачи на Конгресу у Београду: Архитектура се најзад окреће одрживости и енергетској ефикасности

Главни дио програма четвртог Међународног конгреса ,,Одржива архитектура-Енергетска ефикасност”, одржаног у Југословенској кинотеци у Београду, обиљежила су предавања свјетских стручњака из ове области. Реномирани професионалци представили су своје пројекте указујући на суштину онога што одржива, еколошка и енергетски ефикасна архитектура јесте и мора да буде.

Одрживи пројекти

Зоран Абадић, архитекта и професор на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, казао нам је да се у Србији пројектује онолико одрживо колико се од пројектанта то захтијева регулативом.

-Ми смо увијек на тој линији на којој покушавамо да рационализујемо потрошњу и поспјешимо енергетски развој јер препознајемо његову важност. У региону је такво размишљање заступљеније, а овдје врло дискретно покушава да се одомаћи. Природни материјали ће постати апсолутно обвезујући за градитеље, иако су у Србији локални извођачи стамбених зграда навикли на употребу једних те истих материјала због чега покушавају да направе отклон у односу на савремене, еколошке материјале. Одржива архитектура, обновљиви извори енергије, енергетска ефикасност и одрживи развој – све је то питање трајања. Ако нешто може да траје и да наредном кориснику послужи за употребу, онда је то доказ одрживости. Одржива архитектура је она која се одржава - закључио је он.

Саша Беговић, архитекта и партнер у студију 3ЛХД, појаснио је за Ецопортал концепт адаптивне и поновне употребе.

-Ово је тема која није од јуче, али сад постаје још актуелнија због пропадања разноразних индустрија. У питању су куће које су потпуно пропале, али имају урбану вриједност и нешто што недостаје, те такве зграде често имају очувану грађевинску структуру – казао је он.

Културно насљеђе Хрватске 

Одговарајући на питање какав се однос његује према културном насљеђу у Хрватској, он је казао да се свака грађевина не може потпуно заштитити.

-Оне које су заштићене треба што прије валоризовати. Зашто би рушили када је сасвим могуће преуредити. Насљеђе је, по мом мишљењу, увијек проблематично јер конзерваторска струка има своја, преригидна правила, али мислим да свако вријеме носи свој печат – појаснио је Беговић.

Аљоша Деклева, архитека из Словеније, казао је Ецопорталу да се они као друштво труде да граде енергетски ефикасне објекте и користе обновљиве изворе енергије.

-Када говоримо о природним материјалима, треба истаћи да смо богати дрвном сировином, при чему поједине фирме у Словенији не употребљавају љепило, већ на физички начин спајају дрвене дјелове. Такође, у значајном обиму се користи соларна енергија, као и субвенције од државе за ту намјену. Генерални проблем је пренасељеност. У прошлости су људи одрживо градили јер није постојала друга опција, није била развијена технологија, није било развијено тржиште. Било је логично направити нешто што је одрживо јер је то био услов за преживљавање, а сада, када смо врло структурирано друштво које све може да купи, новац постаје катализатор за све. То је утицало на то да се сви ти начини на које се некад функционисало забораве и склоне са стране – додао је он.

Едукација о енергетској ефикасности

Јури Трој, архитекта из Аустрије, појаснио је за Ецопортал, колико је важна општа култура и едукација о енергетској ефикасности, те и да је неопходно да се са концептом еколошке градње упознају деца још у предшколском узрасту и да је то вријеме да се зачне идеја о одрживости и бризи о околини кроз архитектуру.

-Поента је у раној едукацији. Када је у питању образовање, у прошлости је можда фокус био превише усмјерен на свега пар тема, а ми морамо да проширимо тај фокус на више од тих „пар“ и да више водимо рачуна о томе чему учимо будуће генерације. Ја имам двоје мале дјеце и свједок сам тога како упијају све што им објашњаваш на исправан начин. Много је лијепо видјети како и шта они раде са својим идејама и како их преносе другим људима. Дакле, то је први корак, едукација од самог старта. Други корак је универзитет, факултет. Често када дођем тамо сви кажу да се о тој теми већ увелико говорило, али то није истина. Мени најчешће изгледа да је то потпуно нова тема за студенте и да будем искрен, врло је тешко знати одакле почети. Постоји толико различитих праваца када је ријеч о одрживој градњи, а уочавам да је то такође проблем и за студенте. Често их видим да само сједе на свом мјесту, окружени са толико информација и тема да ни сами не знају одакле да почну. То је разлог због кога ја увијек изнова покушавам да образовање и едукацију вратим на неки људски ниво, на оно што ја могу да урадим и промијеним у свом непосредном окружењу – истакао је Јури.

Он је додао и да имамо проблем због великог броја реклама које заправо манипулативно користе појам одрживости за личну умјесто општу корист, ткз. „греенwасхинг“.

-На тај начин се појам одрживости може употријебити свуда, јер се за сваки производ може рећи да је на неки начин одржив. Управо на то желим да укажем, да је све нека врста политичког гледишта. Ако константно издвајаш једну ствар која је позитивна, онда из тога произилази да су сви остали аспекти заправо негативни. На тај начин ми лажемо и сами себе, и наше друштво. Увијек морамо да сагледамо све аспекте одређеног проблема – појаснио је Јури.

За већину људи, како је казао, ова тема је изузетно компликована.

-У Аустрији много дискутујемо на тему одрживе градње и енергетске ефикасности објеката, о томе како да повежемо потребе различитих група људи, како да из тога изродимо идеју. Међутим, читаво друштво заиста мора да учествује у томе. Влада, грађевинске фирме, клијенти, архитекте, сви слојеви друштва морају да размишљају на ову тему не би ли се створила нека подлога на коју можемо да се ослонимо. Нема сврхе да о овом проблему размишљају само архитекте. Доступна нам је велика платформа информација која нас упућује на то како да исправно користимо материјале, прорачуне и томе слично. Обавезни смо да користимо ту базу података и да израдимо прорачуне потрошње енергије за сваки објекат. То је у Аустрији веома стриктно наглашено – истакао је Јури.

Одговарајући на питање у ком се обиму у њиховим пројектима користе фотонапонски панели, он је казао да, зависно од потреба, предвиђају различите системе за производњу енергије у објектима.

-У већини наших пројеката заправо користимо топлотне пумпе. Остало зависи од много факора, али настојимо да комбинујемо разне врсте одрживе енергије и при томе учимо како да комбинујемо различите изворе на нашим пројектима – додао је Јури.

Конгрес - мјесто специфичне енергије

Милена Вучераковић, члан Организационог одбора за Црну Гору у оквиру Конгреса, казала је Ецопорталу да је први Конгрес, с великим усхићењем, посјетила као слушалац предавања, те да је недуго затим упознала уникатну енергију - Владимира Ловрића, на семинару у Подгорици.

-Већ три године имам привилегију да будем Члан организационог одбора за Црну Гору, и за тај период сам успјела да остварим сарадњу са Архитектонским факултетом у Подгорици који постаје суорганизатор манифестације, уз друге сродне факултете у оквиру нашег региона. Ове године, по први пут, на своје велико задовољство, остварујем контакт са Министарством екологије, просторног планирања и урбанизма, Електропривредом Црне Горе и Ецопорталом, а вашим присуством јача се не само положај Црне Горе у оквиру Конгреса, већ и оно сто је кључно - а то је идеја водиља ка одрживој будућности – саопштила је Вучераковић.

Како је казала, Конгрес сваке године напредује у организационом смислу, кроз спој искусног језгра и покретачке енергије младих чланова.

-Сматрам да је Конгрес већ постао мјесто специфичне енергије у ком се љубав према природи и жеља за креирањем здравих модела антропогених средина сусријеће с прагматичним, инжењерским сегментом, фокусираним на проналазење адекватних начина за коришћење обновљивих ресурса. Оно сто бих истакла јесте чињеница да је сваке године закључак исти - постављањем човјека у циркуларни скуп живих бића добијамо еколошки приступ, док његовим постављањем на врх пирамидалне структуре долазимо до егоцентризма. Предавачи и ментори радионица сваке године изнова показују и доказују да је зелени развој не само могућ, већ да он представља најисконскији просторни одјек људске природе – истакла је Вучераковић.

Он је додала и да су Министарство, Електропривреда Црне Горе и Ецопортал, својом енергијом и појавом, показали да је Црна Гора свјесна својих предности и лимита, те и да је спремна да кроз заједнички раст и ширење свијести, не само оправда свој 30 година дугачак статус еколошке државе, већ и да истински жели да свом становништву пружи здрав модел развоја и напретка.

Веселин Вучуровић, један од учесника Конгреса који је представио пројекат соларне куће, захвалио се Министарству на подршци, истичући да је направљен први корак у представљању пројеката који су до сада реализовани у Црној Гори.

-Оно што је од посебне важности је представљање и јавног и приватног сектор, чиме је отворена могућност учешћа страних инвеститора у овим пројектима. Стечено је почетно искуство на оваквим манифестацијама. Четврти Међународни конгрес представио је занимљива архитектонска искуства, посебно у погледу пасивних система за енергетску ефикасност, чиме је више пажње овај пут посвећено грађевинској, а мање активној енергетској димензији. Соларни системи јесу енергетска перспектива - закључује Вучуровић.

М. Лазаревић/М. Митрић

Бокс 1

На Конгресу су представљени и награђени радови младих архитеката и студената Архитектонског факултета на Међународном конкурсу МИКРО ЕКО КУЋА 2021.

Удружење Екокултплус и Архитектонски факултети Универзитета у Београду, Подгорици и Загребу, и магазин ЕКО КУЋА уз подршку компаније АЛУМИЛ, расписали су у јуну међународни архитектонски конкурс за идејно архитектонско рјешење на тему МИКРО ЕКО КУЋА 2021.

На овом конкурусу побиједио је Драган Додош, студент из Босне и Херцеговине.

Он је за Ецопортал казао, да када је кренуо да размиљша о пројекту, није знао шта заиста значи еко архитектура.

-Међутим, истраживањем сам дошао до одређених почетних идеја и пријавио сам се за конкурс. Желио сам да спојим све компоненте које би се у коначници назвале еколошком архитектуром. Размишљао сам о концептуалним моделима за ОИЕ и начину на који би се архитектура и еко узгој могли употријебити на цијелој територији једне државе. Конкретно, Босна и Херцеговина, а и регион, у том смислу имају огроман неискориштен потенцијал – додао је Додош.

Аутор: ЕЦО ПОРТАЛ