Туристички капацитет носивости -инструмент за одрживи развој туризма у Црној Гори

Данас је у Министарству економског развоја и туризма одржана радионица у оквиру INTERREG MED projekta AlterEco+. Радионицу је отворио државни секретар Дамир Давидовић који је подсјетио да се налазимо у тренутку када тражимо што конкретнији и у пракси примјенљив одговор на питање како достићи одрживи развој и зелену економију у Црној Гори, и морамо  да дефинишемо одрживе дугорочне развојне правце црногорског друштва. Такође, да се намеће питање, у којој мјери смо спремни да заједничким напорима развијамо иницијативе које нам омогућавају да остваримо зелени раст, те потврдимо да се системски бавимо еколошким ризицима са којима се све више суочавамо.

“Циљ нам је да Црну Гору промовишемо као дестинацију која спроводи циљеве базиране на еколошкој одговорности и темељи економску безбједност како данас, тако и у будућности. Увјерен сам да ће нам имплементација овог пројекта обезбиједити унапређење одрживог туристичког развоја на датим локацијама”- закључио је Давидовић.

Из Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма и Канцеларије за одрживи развој присутнима су се обратиле Тамара Брајевић, Ивана Стојановић и Анета Канкараш представљајући примјере националних политика и пракси у области одрживог туризма. Тамара Брајевић , генерална директорица за природу, указала је на важност међусекторске сарадње надлежних Министрства у правцу достизања циљева одрживог развоја. Анета Канкараш је упознала присутне с циљевима и мјерама за озелењавање туризма које је Црна Гора усвојила још 2016. године кроз Националну стратегију одрживог развоја до 2030. године, указујући на кључна достигнућа и изазове. Посебно је истакла потребу за интензивнијом сарадњом између институција у контексту спровођења политике одрживог развоја ради боље размјене информације и заједничког креирања и спровођења сличних пројеката. Ивана Стојановић је презентовала као примјер будућег развоја одрживијих видова туризма морска заштићена подручја, наводећи да концепт заштите, који се често перципира као препрека, у ствари даје нове прилике за одрживу валоризацију и развој ових подручја. Посебно је истакла потребу примјене екосистемског приступа и узимање у обзир услуга екосистема у креирању будућих развојних политика, као што су планирање простора, туризам, итд.

Модератор радионице и уједно консултатант на пројекту др Срна Судар је упутила присутне на практични приступ INTERREG MED пројекта AlterEco+ пројекта и инструменту Туристички капацитет носивости једног подручја и допринос одрживом планирању у сектору туризма. AlterEco + пројекат је на територији Црне Горе укључио 3 пилот подручја – Подгорица, Котор и Жабљак, како би се туристички развој сагледао у три различита географска подручја - локалитета у Црној Гори.

Испред Министрства економског развоја и туризма, Сандра Бојанић и Биљана Сотироски  указале су на важност примјене туристичког носивог капацитета, као регулацијског концепта темељеног на принципима одрживости. Овом се методом туристичког носивог капацитета не искључују могућности за туристички развој, али се ставља нагласак на важност познавања капацитета одабраног подручја да поднесе одређене количине притиска, одржавајући његов квалитет ограничавањем броја корисника подручја.

Учесници овог пилот пројекта, ТО Жабљак, ТО Котор и ТО Подгорица упознали су присутне са спроведеним активностима кроз пилот пројекат као и очекивања да ће примјеном  информационих технологија, а на основу прикупљених података, растеретити главне жаришне тачке на одредјеном подручју и преусмјерити кретања посјетилаца односно туриста.

Након представљања до сада спроведених анализа , лидер пројекта – Универзитет у Венецији је представио „Carrying capacity tool“ (инструмент за прорачун капацитета оптерећености локације одређеним туристичким параметрима), који даје основ за смјернице и будуће активности за јачање одрживог туристичког развоја на датој локацији.

Послата је порука о важности примјене усвојених знања са ове радионице за задовољство будућих генерација!

Равномјерност развоја дестинације довела би до концентрације туриста на читавом подручју Црне Горе, што би допринијело унапређењу туристичке понуде и развоја одрживог туризма. Тиме би се сачували природни потенцијали, а економски ефекти од туризма били би равномјерније распоређени, чиме би се унаприједио развој неразвијених дјелова Црне Горе, а посјета гостију у приморском региону била би осмишљенија и то не само за вријеме сезоне.