У Будви организована дискусија о Нацрту стратегије сарадње органа државне управе и НВО за период 2022-2026 и документу „Идентификовани проблеми и могућа рјешења буџетског финансирања прој

У Будви је одржан округли сто о Нацрту стратегије сарадње органа државне управе и НВО за период 2022-2026, и документу “Идентификовани проблем и могућа рјешења буџетског финансирања пројеката и програма НВО”.

Овај догађај организован је од стране Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија, и њиме закључен циклус округлих столова који су претходно организовани у Беранама и Подгорици, те су на тај начин у дискусију о наведеним документима укључене невладине организације из сјеверног, централног и јужног дијела Црне Горе.

О Нацрту стратегије сарадње органа државне управе и невладиних организација 2022-2026. и Акционог плана 2022-2023, говорила је Марија Хајдуковић, вд генералног директора Директората за стратешко планирање у јавној управи, међународну сарадњу и ИПА програме, у оквиру Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија.

Она је казала да су овај документ припремали на транстапрентан и инклузиван начин, са циљем да мапирају и идентификују проблеме са којима се невладин сектор суочавао у претходном периоду, као и да је на документу радила радна група од осам чанова, од којих су два члана била представници невладиног сектора.

“У самој Стратегији и анализи стања мапирали смо изазове и проблеме, при чему као кључне издвајамо слабости постојећег модела државног финансирања, као и чињеницу да не постоји вишегодишње стратешко планирање за пројекте и програме НВО, већ је оно на ниову једногодишњег“, казала је Хајдуковић, додајући да је издвајање за пројекте на нивоу од 0,7 одсто из Националног буџета, што је више од износа који је загарантован Законом о НВО, а на нивоу средстава које издвајају чланице ЕУ и друге развијене земље.

Са друге стране, како је истакла, запошљавање у НВО сектору и даље испод европског просјека, те је на нивоу 0,8 одсто од укупног броја запослених у земљи.

„Слаба професионализација невладиног сектора и слаба унутарсекторска повезаност такође је један од идентификованих изазова. Професионализам, способност иновирања и довољни људски ресурси у невладином сектору су предуслов за квалитетно пружање услуга и имплементацију пројеката и програма“, казала је Хајдуковић.

Истакла је и да о томе колико је важан невладин сектор говори стални пораст броја НВО, и да је у децембру 2021.године било регистровано 6.314 невладиних организација у Црној Гори.

„Оно са чим се невладин сектор суочава и показује на одређене капацитете када је ријеч о органима државне управе, односи се на недоследно поштовање стандарда и правила укључивања јавности и невладиних организација у припреми јавних политика, као и недовољно коришћење портала, е-петиције, партиципације као начина учешћа заинтересоване јавности у креирању јавних политика“, навела је Хајдуковић, указујући на проблем који се односи на неадекватан нормативни оквир за волонтирање.

Она је додала да су кључни изазови послужии као основ да радна група развије два стратешка циља.

„Први циљ се односи на унапређење постојећег нормативног и стратешког оквира за дугорочно партнерство са НВО у припреми јавних политика и пружању услуга грађанима. Други стратешки циљ се односи на снажење невладиног сектора, као једног од партнера државе, а он се ослања на потребу да се смањи регионална разлика у развијености НВО као и да се јача иновативност и професионалност невладиног сектора, и да се пружа додатна подршка волонтеризму“, казала је Хајдуковић.

Додала је и да су се у овом стратешком документу осврнули на рад Савјета за сарадњу између органа државне управе и цивилног друштва, те да су указали на одређене недостатке у раду тог сајвета, као и на позитивне новине које су донешене. Она је позвала учеснике да дају свој допринос и сугестије и у том дијелу.

Александра Масоничић, начелница у Директорату за нормативно уређење система јавне управе и хармонизацију прописа Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија говорила је о идентификованим проблемима и могућим рјешењима буџетског финансирања пројеката и програма НВО.

Она је казала да овај документ поред тога што садржи анализу стања, нуди и одређене алтерантиве за рјешавање препознатих изазова у буџетском финансирању, као и могућност да представници НВО сектора и друга заинтересована јавност предложи свој начин рјешавања проблема, због чега су изузетно поносни на саму форму предложеног документа.

Подсјетила је да је у Црној Гори заступљен комбиновани модел финансирања пројеката и програма НВО из државног буџета.

„Имамо модел који је уведен 2017. године и подразумијева централизацију планирања и децентрализацију расподјеле средстава. Анализе из 2019. и 2020. годуне су указале на предности овог модела, али и велики број изазова у његовом спровођењу”, казала је Масоничић.

Она је навела да је први кључни изазов који је препознат у документу који је стављен на јавну расправу питање годишњег одређивања приоритетних области за финасирање.

„Препознали смо три алтернативе, а то су да циклус планирања остане једногодишњи, друга је да се циклус планирања продужава на три године, а трећа да се укида посебно програмирање приоритета финансирања НВО, при чему би се надлежност пренијела на ресорна министарства“, казала је Масоничић.

Други идентификовани изазов је обавезно учешће НВО у конкурсним комисијама, а једна од алтернатива јесте да обавезно чланство представника НВО у комисијама остаје на снази, али да се отклоне различити технички недостаци.

„Друга алтернатива би била укидање обавеза укључивања представника НВО у комисије и да надлежни орган има право да процијени и одлучи да ли му је потребно спољно учешће у појединачним конкурсним поступцима“, навела је Масоничић.

Она је казала да је трећи препознати изазов улога независних процјењивача, а алтернативе су да модел оцјењивања остане исти, затим да су функције комисије и оцјењивача удружене, оцјењивање да врше чланови комисија, а да је одлука о саставу комисија у рукама старјешина органа., док би трећа опција била да је обавезно ангажовање екстерних процјењивача регулисано само за пројекте веће вриједности, док је генерално оцјењивање у рукама комисије.

Као последњи, али не мање важан изазов по ријечима Масоничићеве је издвојено и питање мониторинга пројеката и програма НВО, а понуђена су три рјешења

„Праћење успјешности реализације пројеката и програма НВО врши Комисија за расподјелу средстава на основу извјештаја које достављају НВО уз обавезене теренске посјете, а све у складу са Методологије; затим да праћење успјешности реализације пројеката и програма НВО врши Комисија за расподјелу средстава на основу извјештаја које достављају НВО, док се теренске посјете практикују само када се из достављених извјештаја не може утврдити чињенично стање. Трећа алтернатива је да праћење успјешности реализације пројеката и програма НВО врши Комисија за расподјелу средстава на основу извјештаја које достављају НВО, док се теренске посјете практикују само када се из достављених извјештаја не може утврдити чињенично стање, док се мјерење утицаја подржаних пројеката у складу са Методологијом врши посебна Комисија или друго тијело које образује страјешина органа државне управе.“, закључила је Масоничић.

На крају, позвала је све представнике невладиног сектора, као и другу заинтересовану јавност да се изјасне коју од предложених алтернатива бирају и зашто, при чему могу понудити и своју алтернативу и објаснити своје разлоге за то, а све у циљу заједничког проналажења најбољих законских рјешења у овој области.

На крају округлог стола, услиједила је дискусија у оквиру које су представници невладиног сектора дали своје мишљење о наведеним темама и указали на проблеме са којима се сусријећу.

Јавна расправа о документима који су предмет данашње дискусије отворена је до 27. априла, те стога невладин сектор, као и друге заинтересоване стране, могу у наведеном периоду дати своје сугестије и предлоге, који ће бити узети на разматрање. Са циљем да све заинтересоване стране могу узети учешће и доприњети што квалитетнијој изради Нацрта стратегије сарадње органа државне управе и НВО за период 2022-2026 и документу „Идентификовани проблеми и могућа рјешења буџетског финансирања пројеката и програма НВО“, наведени документи су израђени и у Брајевом писму, те се сви заинтересовани за преузимање докумената у Брајевом писму могу обратити Министарству јавне управе, дигиталног друштва и медија Црне Горе, односно контакт особи Невени Зиндовић Рабреновић на следећу е-маил адресу: невена.зиндовиц@мју.гов.ме.