Реформа јавне управе значајна је за европску перспективу, професионална, рационална и одговорна јавна управе обезбиједиће и висок квалитет услуга грађанима, који су у центру свих приједлога политика, а иновације и оптимизација су од суштинског значаја за побољшање перформанси свих система.

То је саопштено на панел дискусији коју је организовало Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија у оквиру Јавне расправе о Нацрту стратегије реформе јавне управе 2022-2026.Министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија, Тамара Срзентић, казала је да је реформа јавне управе предуслов за придруживање Црне Горе Европској унији, а иновације и оптимизација су, како сматра, од суштинског значаја за побољшање перформанси свих система, а изузетак није ни систем јавне управе Црне Горе.

“Документ који данас представљамо наш је одговор на то како имплементацију новог – техничког, организационог и услужног концепта владе и промјену културе, можемо да примијенимо у пракси и да резултати буду задовољавајући. Сходно нашим капацитетима на свим нивоима, оптимизацију смо поставили као постепено побољшавање, тежњу бољим рјешењима, примјену иновација, усавршавање тренутних пракси, искоришћавање постојећих знања и компентенција у систему јавну управе, али и стално оснаживање и усаврашавање службеника”, рекла је Срзентић.

С обзиром на то да се у јавности неријетко поставља питање да ли ће реформа јавне управе довести до смањења броја запослених у државном апарату, поручила је да је у центру свих приједлога политика грађанин и креирање услуга које ће му ефикасно користити.

“Носилац квалитетне јавне управе је одговоран и компетентан службеник. Мапирањем процеса рада у јавној управи, њиховом оптимизацијом и дигитализацијиом одредићемо адекватан однос између броја службеника и квалитета услуге коју они пружају, а кроз фер механизме за одређени број службеника биће извршена прерасподјела у оквиру јавне управе, или њихов прелазак у приватни сектор”, казала је Срзентић.

Истакла је да је веома поносна на новине које Нацрт Стратегије реформе јавне управе доноси, и да већ постоје изграђени мултифункционални тимови, који ће да пилотирају све акције, како би процес реформе јавне управе био завршен како је планирано.

“И овај документ настао је у инклузивном окружењу уз консултације представника релевантних институција јавне управе, међународних партнера, невладиних организација, академске заједнице, студената, синдиката, који су дали снажан печат и допринос у креирању овог документа”, рекла је Срзентић.

Усвајање документа предвиђено је за крај године, а све заинтересоване субјекте позвала је да дају прииједлоге и сугестије уколико сматрају да је нешто у процесу планирања пропуштено, или да може боље.

Замјеница главне преговарачица Црне Горе са Европском унијом, Драгана Марковић, рекла је да се посвећено ради на испуњавању обавеза из европске агенде, у којој реформа јавне управе има есенцијалну улогу.

“Успостављање функционалне јавне управе представља један од главних изазова процеса европских интеграција, који директно утиче на способност влада да пружају јавне услуге и подстичу конкурентност и раст. Стога националне стратегије представљају кључне документе чија је обавеза да препознају изазове са којима се суочавају државе у процесу проширења, приликом успостављања ефективне и ефикасне јавне управе. Вјерујем да ће се усвајањем ове Стретегије на најбољи начин ријешити кључни проблеми и изазови у јавној управе”, казала је Марковић.

Додала је да се увијек мора имати у виду значај улагања у људске ресурсе и унапређење капацитета како “бисмо осигурали квалитетно организовану, одговорну и транспарентну администрацију на услузи нашим грађанима и како бисмо наше обавезе из процеса интеграција обављали на најбољи могући начин”.

В.д. генералне директорице Директората за стратешко планирање у јавној управи, међународну сарадњу и IPA програме, Марија Хајдуковић, рекла је да је неспорно да се мора стратешки планирати и наставити даље унапређење стања када је у питању реформа јавне управе.

“Овом Стратегијом, кроз пет стратешких циљева, настојимо да створимо визију јавне управе која ће квалитетно пружати услуге грађанима и која ће имати довољно административних капацитета за приступање Црне Горе Европској унији. Кроз одговорност, потребу да пружимо квалитетне јавне услуге, професионалност, ефикасну јавну управу са правим људима на правом мјесту, подизањем свијести да сви подаци који су у посједу органа морају бити на располагању грађанима, створићемо јавну управу која ће моћи да одговори свим потребама грађана”, објаснила је Хајдуковић.

Указала је да је пандемија коронавируса показала да јавна администрација у Црној Гори мора да се прилагођава новим условима.

“Морамо да будемо прилагодљиви, мапирамо процесе, креирамо услуге које ће одговарати потребама грађана и паралелно морамо да реализујемо процес оптимизације и процес дигитализације. Желимо јавну управу која ће бити заснована на равноправности, различитости, инклузији, андискриминаторним мјерама. Настојимо да кроз мапирање процеса рада у одређеним институцијама пружимо услуге грађанима по њиховој мјери”, појаснила је Хајдуковић.

Услуге и администрација без папира су, како је рекла, предуслов за квалитет пружених услуга, али и за питање ефикасности и одговорности у раду јавне установе.

“Само уз квалитетне јавне и смислене консултације можемо да креирамо и мијењамо јавне политике”, сматра Хајдуковић.

Виши политички савјетник SIGMA, Тимо Лиги, рекао је да редовно прате функционисање јавне управе, не само у Црној Гори, него и у свим земљама Западног Балкана и оцијенио да у нашој држави постоји велика амбиција да се ријеше одређени изазови и да се Стратегија усредсређује на већу одговорност јавне управе везано за пружање и доступност информација.

“Стратегија је усмјерана и на то да се закони и документа припремају на инклузиван начин. Мислим да је Нацрт Стратегије усмјерен на праве области и сви који су учествовали у изради су урадили одличан посао. Али тек након што се усвоји Стретегија, предстоји велики посао везано за примјену и постизање постављених циљева”, казао је Лиги.

Члан Савјета за реформу јавне управе проф.др Иван Радевић, рекао је да је важно у старту водити рачина да у Црној Гори постоји доста формално-правних рјешења која су добра, али изостаје квалитетан примјер.

Сматра да је текст Стретегије са становишта циљева и индикатора требало да буде прецизнији.

“Дигитализација треба да буде свеобухватна. Ако је Естонија могла 1998. да има умрежен систем, а и територијално и по броју становника је већа од нас више од два пута, немам дилему да ми у Црној Гори, 22 године касније, можемо то да урадимо. И у том смислу бих волио крајње одлучан приступ носилаца функција”, рекао је Радевић.

Набољи дио Стартегије је што је, како је примијетио, препознала и обихватила доста проблема, али би више требало фукус ставити на то како ријешити проблеме и испунити циљеве.

Помоћник генералног секретара Заједнице општина Црне Горе, Саша Шћекић, указао је да Нацртом стратегије њихова очекивања нису ни приближно достигнута.

“Можда је боље да уопште немамо локалну самоуправу у овом стратешком документу, него да је имамо овако како је сад. Све ово што имамо у Нацрту стратегије јесу важни циљеви, али нису реформски. То су активности које су редовне и којима би требало да се бавимо свакодневно. Желимо да се коначно крене у реформски процес, а тај реформски процес подразумијева увођење политипског система локалне самоуправе. То значи да ће локалне самоуправе вршити послове према њиховим могућностима, које су различите”, истакао је Шћекић.

Истраживач јавних политика у Институту алтернатива, Марко Сошић, указао је да га брине опсег Стратегије који је, како сматра, недовољно добро дефинисан.

“Кључна замјерка у том погледу је изостављање предузећа у државном, или локалном власништву из опсега ове Стретегије. Дакле, укинули смо себи, на самом почетку, основ да се тим некако бавимо. Други проблем је оптимизација. Све што се планира у том дијелу ће, самим тим што смо искључили јавна предузећа, на неки начин бити непотпуно”, истакао је Сошић.

Додао је и да су постављени доста скомни циљеви, који иако се спроведу неће направити велике промјене.