У наредном периоду већи фокус на развојним мјерама

Нови пакет мјера подршке грађанима и привреди осмишљен је у циљу очувања привредног потенцијала, одржања ликвидности и нивоа запошљавања, док ће у наредном периоду већи фокус бити на развојним мјерама, саопштила је државна секретарка у Министарству економског развоја, Милена Липовина-Божовић.

„Ријеч је о пакету подршке привреди и грађанима који је, прије свега, кризног карактера, а који је произашао из интензивног дијалога који смо имали са привредом. Пакет је креиран промптно, јер је морало брзо да се одреагује. Ово није развојни пакет, све мјере су постављене тако да се у кратком периоду пружи подршка, како би се на најбржи начин омогућило привреди да преброди овај период године који је тежак и у редовним условима пословања“, рекла је Липовина-Божовић агенцији Мина-бусинесс.

Нови пакет мјера подршке грађанима и привреди, који је Влада недавно усвојила, вриједан је око 160 милиона ЕУР, и креиран је како би се сачувао привредни потенцијал и обезбиједио оквир за успјешне мјере опоравка у наредном период. „Тиме ћемо створити добру основу за привредни раст у наредном периоду, уз оптимизам да ће епидемиолошка ситуација бити повољнија“, сматра Липовина-Божовић.

Према њеним ријечима, у питању је врло добро осмишљен кризни пакет са циљем да се одржи ликвидност привреде, пружи подршка одржавању нивоа запослености, али и подстакну нова запошљавања. Такође, овим пакетом се у значајној мјери пружа подршка најрањивијим категоријама становништва. „Кроз одређене мјере смо се трудили да посебно подржимо привреду. Таква је, на примјер, мјера која се односи на пореске олакшице које су намијењене за нова запошљавања, на коју смо посебно поносни“, оцијенила је Липовина-Божовић.

Она је казала да Влада у наредном периоду намјерава да се више фокусира на развојне политике, што ће свакако зависити од епидемиолошке ситуације у земљи и општег економског стања.„Кроз буџет и програм рада Владе ћемо гледати да новчана средства и подршку усмјеримо према развојним политикама“, навела је Липовина-Божовић.Она је подсјетила и на најаве у вези са повећањем минималне цијене рада, увођењем дјечијег додатка за дјецу предшколског узраста и бесплатним уџбеницима.„У том смислу, вјерујем да почетак ове године показује, како је и премијер рекао, да ће ово бити година социјалне и економске правде. Све ове активности које Влада предузима су у том правцу“, додала је Липовина Божовић.

Липовина-Божовић је додатно истакла да ће се, у наредном периоду, у оквиру Социјалног савјета који чине представници Владе, послодаваца и синдиката, разматрати многа важна питања везана за тржиште рада.Она сматра да креирање мјера које ће створити пословни амбијент, који пружа институционалну и правну сигурност домаћим и страним субјектима, представља један од важних приоритета који ће подстаћи даљи развој економске активности.

„Подсјетила бих да је недавно формиран Борд директора нове компаније ТоМонтенегро и вјерујем да је свима јасно на који начин је он изабран и од каквих се професионалаца састоји. Неки од њих су дошли из иностранства да помогну својој земљи у њеном економском развоју. Слично су урадили и много министри у Влади“, навела је Липовина-Божовић.

Она је рекла да то није „супер“ пакет мјера, нити може да задовољи апсолутно све.„Ми смо тога свјесни. Не постоји тај буџет и та држава која може да исфинансира онолико колико су захтјеви привреде и грађана“, додала је Липовина-Божовић.За подршку рањивим категоријама становништва Влада је овим пакетом опредијелила око седам милиона ЕУР.„Сигурни смо да је тиме направљен један велики напредак у односу на све што је урађено раније. Пакет од седам милиона ЕУР у овом тренутку је врло издашан и обухвата скоро 100 хиљада грађана Црне Горе. У том смислу, ако желимо да будемо реални, не можемо му наћи неку велику ману“, сматра Липовина-Божовић.

Пакетом је, када су у питању незапослени, предвиђена подршка од 100 ЕУР за све незапослене који су на евиденцији Завода за запошљавање на 31. децембар прошле године, а и даље су незапослени и не примају новчану накнаду. Такође, све особе које имају неку накнаду са бироа, а која је мања од 100 ЕУР добиће допуну до тог износа. „Таквих је јако пуно, преко 40 хиљада особа са евиденције“, додала је Липовина-Божовић.Пакетом су обухваћени и корисници материјалног обезбјеђења и личне инвалиднине, као и скоро 50 хиљада пензионера, који ће примити по 50 ЕУР.

Липовина-Божовић је казала да је, када су у питању субвенције на зараде, проширена листа угрожених дјелатности за чак преко 20 дјелатности. Она је навела да је та мјера, која представља директну помоћ послодавцима, била имплементирана од маја прошле године, али да је сада обухват и интензитет много већи. “До сада је то било 50 одсто, до максимум 70 одсто субвенције на минималну зараду. Ми смо сада одредили 100 одсто, при чему смо свјесни да нијесу сви једнако угрожени, али су у протеклом периоду били толико финансијски исцрпљени да смо сматрали да свима треба пружити што већу подршку“, саопштила је Липовина-Божовић.

Она је објаснила да се Влада овога пута водила потребом да мало више квантификује степен угрожености појединих дјелатности. Ту су, како је рекла, имали огромну подршку Пореске управе која је обезбиједила податке о паду промета у девет мјесеци прошле године у односу на 2019, по шифрама дјелатности. „На тај начин смо могли да још боље идентификујемо оне дјелатности које су угрожене“, додала је Липовина-Божовић.

Влада је имала за циљ да кроз субвенције подржи и друге дјелатности осим туризма, саобраћаја и дјелатности које су повезане са угоститељством, па су овим пакетом, на примјер, подржане и одређене дјелатности које су везане за прерађивачку индустрију. „То је нешто што нам је омогућило да обухват предузећа повећамо за хиљаду, односно са неких 3,5 хиљаде на 4,5 хиљаде, а број запослених за преко три хиљаде, односно са ранијих 16,5 хиљада на скоро 20 хиљада“, прецизирала је Липовина-Божовић.

Када је у питању мјера која се односи на подршку новом запошљавању, Липовина-Божовић је саопштила да та мјера захтијева измјене два закона, и да се морало промптно одреаговати како би се на првој наредној сједници Скупштине расправљало о тим актима и како би се они усвојили по најхитнијој процедури. „Жељели смо да, с обзиром на јако велики прилив незапослених у претходних годину, стимулишемо оне послодавце који су због економске кризе која их је задесила били принуђени да те људе отпусте и да им дамо шансу да их врате“, казала је Липовина-Божовић.

Како је објаснила, Влада је у том дијелу донијела мјеру да послодавца ослободи обавезе плаћања пореза и доприноса за зараде, максимално до износа просјечне бруто зараде у Црној Гори у претходној години, и то 90 одсто за ову годину, 60 одсто за наредну и 30 одсто за 2023. годину. „Наравно, важно је да се мора засновати радни однос на неодређено вријеме“, додала је Липовина-Божовић.

Када је у питању подршка сектору туризма, она је навела да је у том дијелу прије свега веома важно то што су отворене границе. Најновијим пакетом поновљене су неке мјере из трећег пакета које се односе на подршку туроператорима кроз субвенције и смањење годишње накнаде за коришћење морског добра од 50 одсто. Липовина-Божовић је рекла да мјера која се односи на субвенције за туроператоре уопште до сада није имплементирана и да ће се то десити сада, кроз реализацију најновијег пакета. „Мислим да је јако важна и да ће бити велики подстицај. Јавни позив је већ припремљен и највјероватније ће већ наредне седмице бити објављен“, додала је Липовина-Божовић.

Она сматра да је мјера која се односи на смањење годишње накнаде за коришћење морског добра стимуланс за закупце плажа, као и све оне који имају и плажне барове и ресторане на обали.

Липовина-Божовић је оцијенила да је приватни смјештај до сада био прилично запостављен, за разлику од хотела и других врста смјештаја који су, кроз субвенције зарада, имали неку подршку. „Међутим, физичка лица у регистрованом приватном смјештају су до сада била запостављена и ми смо овдје хтјели да један износ новца који није мали, а то је 5,5 милиона ЕУР, управо усмјеримо ка њима“, додала је Липовина-Божовић.

Према њеним ријечима, то је добар начин да се просвјетним и здравственим радницима, који су поднијели велики терет кризе, омогући да кроз добијање туристичких ваучера управо они буду ти који ће подстаћи домаћу тражњу и имати могућност да користе тај приватни смјештај. „Ту ћемо на неки начин имати wин-wин ситуацију, гдје ћемо подржати и приватни смјештај и неких 27 хиљада здравствених и просвјетних радника“, поручила је Липовина-Божовић.

Она је навела да су у Влади посебно поносни и на мјеру која се односи на повећање лимита као услов за ПДВ регистрацију са 18 хиљада на 30 хиљада ЕУР. „То је јако добра мјера која је усмјерена прије свега на микро и мала предузећа, којом потенцијално смањујемо сиву економију. Истовремено, повећањем овог лимита, стимулишемо нова запошљавања“, додала је Липовина-Божовић.

Она је позитивном оцијенила и мјеру која се односи на одлагање пореских обавеза, када су у питању порези и доприноси на доходак физичких лица, за комплетан трећи и четврти квартал прошле године и то не само за угрожене дјелатности, већ за цијелу привреду.

„На тај начин смо комплетној привреди Црне Горе, која је била у проблему јер није могла да редовно сервисира обавезе, омогућили да све заостале дугове по основу пореза и доприноса на доходак одложи и да направимо репрограм од чак 24 мјесеца. То је индиректни издатак за буџет од преко 120 милиона ЕУР“, прецизирала је Липовина-Божовић. Она је закључила да је то одлична мјера, јер се на тај начин олакшава пословање тим предузећима и омогућава им се лакши приступ кредитима код пословних банака.

Извор: Мина Бусинесс