Представљени резултата рада Министарства здравља

У сваком граду у Црној Гори гради се, обнавља или је већ завршен процес унапређења услова за пружање здравствене заштите, а у току су пројекти и инвестиције у здравствени систем чија је вриједност више од 50 милиона еура.

То је саопштио министар здравља Драгослав Шћекић на догађају поводом годишњице рада тог ресора.

Он је подсјетио да су у том ресору на почетку мандата, као кључне реформске процесе, дефинисали унапређење квалитета здравствене заштите за све грађане, побољшање услова за рад свих запослених у здравственом систему и стварање услова за подизање стандарда запослених.

„Наш императив је јачање повјерења у јавни здравствени систем. У обављању веома сложеног посла, руководили смо се развојем отвореног и добро организованог ресора, тежећи успјешном и одговорном управљању, са основним циљем да изградимо квалитетан, доступан и одржив систем здравства“, казао је Шћекић.

Истакао је да су у ресору којим руководи поносни на вишемилионске пројекте и инвестиције који су, како је казао, видљиви на сваком кораку.

„У овом моменту преко 50 милиона еура! У сваком граду у Црној Гори гради се, обнавља или је већ завршен процес унапређења услова за пружање здравствене заштите“, рекао је Шћекић.

Према његовим ријечима, све је то било могуће захваљујући разумијевању Владе Црне Горе, на челу са премијером Абазовићем, као и подршци министра финансија и свих колега у извршној власти, који су схватили неопходност улагања у здравствени систем.

„Резултат нашег заједничког залагања је буџет за здравство од 386 милиона еура за ову годину, што је највећи износ икада издвојен за ову област у Црној Гори. По први пут дуг Фонда за здравствено осигурање је измирен и износи нула еура“, рекао је Шћекић.

Он је подсјетио постављен камен темељац за три клинике, наводећи да је за изградњу клиника за инфективне болести и дерматовенерологију ЕУ опредијелила 8,5 милиона еура, као и да је обиљежен почетак градње Клинике за ментално здравље.

„Вриједност радова за иградњу и опремање ове Клинике износи око шест милиона еура, који су обезбјеђени из капиталног буџета. Поред савремених услова за лијечење одраслих, први пут у Црној Гори, у оквиру нове Клинике биће и одјељење за дјечју и адолесцентну психијатрију у којем ће постојати могућност хоспитализације малољетних лица“, рекао је Шћекић.

Казао је да је отворено шест нових, реновираних и савремено опремљених јединица Хитне помоћи, и то: у Подгорици, Плужинама, Гусињу, Улцињу, Цетињу и Тузима.

Говорећи о унапређењу животног стандарда запослених у здравству, Шћекић је подсјетио да су потписани уговори о изградњи станова за здравствене раднике у Пљевљима и у Подгорици.

„У Пљевљима ће стамбено питање ријешити 80 здравствених радника из Опште болнице и Дома здравља Пљевља, који су чланови стамбене задруге ''Здравство'', док ће у Подгорици око 300. Такође је потписан Грански колективни уговор за здравствену дјелатност са представницима Самосталног синдиката здравства Црне Горе и Синдиката запослених у здравству којим су отклоњене непрецизности из претходног, а којим немедицинско особље запослено у здравственом систему није остварило право на повећање зарада од 12,50 одсто“, казао је Шћекић.

Поручио је да ће доступан и квалитетан здравствени систем по мјери грађанина остати циљ Министарства здравља, посјећајући да су на том путу унаприједили, измијенили и донијели нова нормативна акта, међу којима Закон о здравственој заштити, у који су инкорпориране најбоље праксе, у корист пацијента, али и љекара и осталих запослених у здравству.

Предсједник Владе Црне Горе Дритан Абазовић рекао је да је испуњен договор који су имали на почетку да ће здравство бити у фокусу свих јавних политика Владе и да за здравство морају да се налазе најбоља рјешења.

„Послије 40 и 50 година у Црној Гори почеле су да се граде клинике и други објекти који су значајни за здравство. Такође смо обећали да неће ниједна општина, без обзира на величину или географски положај, бити изостављена из циклуса инвестиција и то смо испунили“, навео је Абазовић.

Посебно је нагласио важним што Министарство здравља није заборавило на здравствени кадар.

„Можемо да имамо најсавременије болнице и објекте, али ако не будемо имали кадар да пружа услуге, све ће бити узалуд. Циљ је да побољшамо материјални статус сваког запосленог унутар здравственог система“, рекао је Абазовић.

Поручио је да Црна Гора у 2023. години мора имати нови концепт одговарања свим изазовима који се тичу здравствене заштите, истичући да је Министарство здравља показало да има визију.

Предсједник Удружења за помоћ и подршку особама са цистичном фиброзом, Владислав Вујковић, казао је да чињеница да је нека болест ријетка и да од ње болује мањи број људи довољно говори колико је тешко обезбиједити за њу адекватан лијек, третман, медицинску, психо-социјалну и правну помоћ.

„Врло често смо раније на том путу наилазили на зид, неразумијевање, небригу. Али примјер обољелих од једне од најчешћих ријетких болести - цистичне фиброзе доказ је да у институцијама здравства, у првом реду Министарству здравља, раде људи спремни да пруже помоћ онима којима је најпотребнија“, рекао је Вујковић.

Подсјетио је да су их њихово удружење представници Министарства здравља саслушали, уважили њихове потребе и захтјеве, примјењујући медицинске и научне смјернице.

 „На срећу и задовољство сваког од 38 обољелих од цистичне фиброзе, представници Министарства здравља су створили могућност да најсавременија терапија, која је веома скупа, буде доступна сваком од њих. На овај начин омогућили сте нашој дјеци да имају нормалан живот и животни вијек и у њихово име, али и њихових породица вам још једном упућујем велику захвалност“, истакао је Вујковић.