Унаприједити репресивне и мјере подршке за малољетнике који показују девијантно понашање

У Црној Гори је потребно, кроз осмишљену и свеобухватну акцију, што прије унаприједити репресивне, али и мјере подршке за малољетнике који показују девијантно понашање и оснажити превентивне мјере које ће обухватити цијелу заједницу.

То је поручено на петој Националној конференцији "Супростављање криминалитету малољетника, кроз превентивно дјеловање и санкционисање", коју је организовала Интернационална полицијска организација Црне Горе (IPO). 

Предсједник ИПО, Иван Пекић, сматра да у супротстављању криминалетету малољетника и вршњачког насиља треба да се укључе све институције, организације и медији.

„Само заједничком сарадњом можемо покушати да изађемо из оквира да наша дјеца данас гледају на насиље као на шалу. Као родитељ, могу да кажем да много разговарам са својом дјецом и да технологија невјероватно напредује. Тик Ток и друге друштвене мреже које данас стварају огромне проблеме, иду корак испред нас родитеља“, навео је Пекић.

Истакао је да смо свједоци да је криминалитет малољетника учестала појава која је попримила озбиљне обрисе.

„Без нашег заједничког дјеловања, нема ни рјешавања проблема. У образовним институцијама су превише дали фокус на образовање, а јако мало на васпитање. Да, васпитање иде из куће. И сам сам родитељ и прва инстанца је кућа из које потиче васпитање, али друга кућа је школа и ту треба да буде настављено васпитање. Мислим да смо то запоставили“, сматра Пекић.

Шефица кабинета министра јавне управе, Милица Пајовић, рекла је да ако се једно дијете или млад човјек развије у насилника за све године свог живота, потребно је много времена, труда и стручног рада за промјену његове личности.

„Ништа није теже промијенити него мишљење човјека. Интегритет младог човјека почиње да се гради у формативним годинама, и потребно је да им држава и друштво осигурају подстицајно окружење у породици и средини у којој живе, те у образовним установама на свим нивоима“, казала је Пајовић.

Према њеним ријечима, ако је познато да дјеца уче по моделу, „питамо ли се ко су нам модели од којих се млади уче одговорном односу према друштву“.

„Када нешто у развојном процесу озбиљно закаже, када младе са развојним проблемима оставимо без подршке породице, школе или других механизама за рану детекцију проблема и њихово темељно рјешавање, питање је времена када ће нам се занемаривање васпитне улоге заједнице вратити у лакшим или тежим формама криминалитета као што се управо и дешава“, навела је Пајовић.

Изазов је, како је истакла, огроман.

„Он мора да забрине све нас, не само са професионалног, него и са личног аспекта. Потребно је хитно реаговати, унаприједити репресивне мјере, али и мјере подршке за оне који показују девијантно понашање,а на другој страни оснажити превентивне мјере које ће обухватити цијелу заједницу. Акција треба да буде посебно осмишљена, свеобухватна и непрекидна“, рекла је Пајовић.

Адвокатица, Андријана Разић, казала је да оног момента кад одређени малољетник дође у ситуацију да му треба адвокат и одбрана, „тад је касно за било какву исправку“. „То ми говори вишегодишње искуство и статистика“, додала је Разић.

Говорећи о малољетничкој делоквенцији, Разић сматра да је дијете последње у низу криваца и одговорних за оно што он ради.

„Сматрам да смо сви као друштво колективно и глобално одговорни за психички стадијум и статус у којем се налазе дјеца. Постали смо контрадикторно друштво, јер живимо у спектакулрним временима у којима никад до сад нисмо живјели, у смислу огромних слобода и права, а са друге стране, у катаклизмичном друштву у смислу потпуног урушавања вриједности и принципа, који су утицали уз помоћ раста технологије и технократског друштва и наметања европских стандарда, да дјеца имају неограничена права, а да немају истовремно било какве одговорности. Право је једнако одговорност“, рекла је Разић.

Извршна директорица Удружења родитељи, Кристина Михаиловић, подсјетила је да су се у тој организацији кроз дјеловање фокусирали на вршњачко насиље и да су се трудили да укажу на непостојање система одговорности.

„Мислимо да је то кључни проблем свега што се дешава у нашем друштву не само када говоримо о дјеци. Кад кажемо одговорност мислимо на све, прије свега на породицу. Породица је кључна карика у цијелој причи. Породици је данас потребна много значајнија подршка него што је то био случај до сада. Важно је да помогнемо породици да, од самог почетка, утиче на васпитање дјеце онда када то не умије или неће и да сузбије понашање које може бити проблематично“, навела је Михаиловић.

Указала је да, у периоду од раног развоја до школског узраста, кад се почиње примјећивати понашање које може да указује на промјене унутар породице и дјетета, „као друштво немамо одекватну подршку за ту породицу“.

„Кључно је да институције система помогну, да натјерају или нађу механизме за подстицај породици да понашање свог дјетета мијења. Такође, важно је да помогну школи да се укључи како би могли остварити конкретне резултате“, казала је Михаиловић.

Поручила је да је потребно урадити све да дођемо до тога да се сервиси подршке породици успоставе на нивоу државе.

Представница невладине организације Систем, Неда Радовић, сматра да нисмо свјесни озбиљности проблема и у којој мјери се дешава вршњачко насиље и насиље генерално.

„Општи утисак стиче се да се о насиљу прича онда када се десе неки конкретни примјери, а да олако схватамо озбиљност овог проблема и безбједност наших најмлађих“, навела је Радовић.

Истакла је да је превенција најбитнија у сузбијању вршачког насиља.

„Када је овај проблем у питању, мора се дјеловати системски како би се у будућности вршњачко насиље и насиље генерално држало под контролом“, казала је Радовић.

Оцијенила је да је Министарство просвјете кључни фактор у процесу рјешавања проблема, који није једноставан ни брз, наводећи да су потребне одређене образовне мјере и прилагођавање образовном програму са циљем емоционалног описмењавања младих.

„Важно је да се кроз образовни програм појача рад на предметима који утичу на формирање критичког мишљења дјеце и младих“, истакла је Радовић.

Новинарка Светлана Ђокић казала је да сложеност и осјетљивост проблема малољетничке делинквенције, али и посљедице за даљи пут малољетног деликвента, захтијевају проактивно учешће различитих сфера друштва, а посебно институција које се у оквиру своје надлежности баве правима малољетних лица.

„Учешце и допринос захтијева се и од медија, посебно од новинара који покривају такозвану - црну хронику. Јер да се разумијемо, и вршњачко насиље, и ситуације у којима су дјеца жртве или починиоци, јесте црна хроника. Многи су убјеђења да су новинари који свакодневно извјештавају о злочинима, убиствима, криминалцима, огуглали на такве приче и теме. А то није тачно. Баш због тога, јер се свакодневно сусријећемо са тим, и знамо детаље који многи никада не сазнају, или мисле да се то дешава само у филмовима, то нас погађа још више“, навела је Ђокић.

Оцијенила је да је извјештавање у оваквим случајевима јако тешко.

„Никада не знате да ли сте јавности рекли превише или премало. Гдје је граница оног што је етички, морално, у крајњој линији људско. То је питање од милион долара. Али, да се разумијемо, ако сте одлучили да се бавите овим послом, морате бити врло одговорни. Јер само један погрешан детаљ, погрешно слово у иницијалима, погрешна фотографија, може да направи приближно штете и бола, колико и сам почињени злочин“, казала је Ђокић.

Организатори догађаја изразили су жаљење и забринутост јер догађају на којем се дискутовало о једној о најважнијих тема у нашем друштву нису присуствовали директор Управе полиције Никола Терзић и министар просвјете Миомир Војиновић.