У циљу јачања капацитета Института за јавно здравље, како би се функционално одговорило на јавно здравствене захтјеве за све будуће епидемије заразних болести у држави, Министарство здравља је од Делегације ЕУ и Канцеларије СЗО у Црној Гори, добило пуну подршку за изградњу и опремање Центра за контролу и превенцију заразних болести са Оперативним центром за јавно здравствене кризне ситуације – EOC (Emergency Operation Center) ), које у цјелости финансира Европска унија у вриједности од преко 2 милиона еура, као и развој информатичког система у подручју прикупљања и управљања подацима у кризним ситуацијама.

То је, на јуче одржаном састанку у Министарству здравља, саопштила министарка здравља, др Јелена Боровинић Бојовић.

“У протекле двије године, у условима COVID-19 пандемије, која је произвела велике губитке у људским животима у нашој држави и цијелом човјечанству и која још није у потпуности савладана, изградњом овог Центра значајно ћемо повећати наше способности за правовремен и свеобухватан одговор на све сличне изазове. Истовремено, послије дужег времена, остварили смо услове за испуњавање преузетих обавеза у поглављу 28 и интензиван наставак процеса европских интеграција Црне Горе из области здравства”, казала је министарка здравља.

Она је објаснила и да је изградња Оперативног центра за јавно здравствене кризне ситуације значајан сегмент система за правовремене одговоре на различите кризне ситуације у држави, гдје је неопходно хитно ангажовање специјализованих екипа за пружање медицинске помоћи.

Стручни сарадник на изради пројекта Оперативног центра за јавно здравствене кризне ситуације и професор на Факултету Хуманистичких студија, смјер безбједност, УДГ, Подгорица, Меша Тахировић истакао је да ће изградњом и опремањем Центра за контролу и превенцију заразних болести са Оперативним центром за јавно здравствене кризне ситуације – EOC (Emergency Operation Center), као и развојем информатичких система у подручју прикупљања и управљања подацима у кризним ситуацијама, бити направљен значајан искорак на превенцији и правовременом реаговању здравственог система у различитим кризним ситуацијама у држави када је неопходно ангажовање специјализованих медицинских екипа.

“Намјена Оперативног Центра за јавно здравствене кризне ситуације је превасходно орјентисана на превенцију и контролу заразних болести, али имајући у виду актуелну безбједносну ситуацију у Европи и шире, он ће значајно допрнијети  спремности државе да одговори и на евентуалне биолошке опасности у пост-пандемијском периоду, које су реална могућност по процјени многих еминентних стручњака у овој области”, рекао је Тахировић.

Он је подсјетио да је још од 2012. године, у процесу европских и еуроатлантских интеграција Црне Горе, исказана потреба изградње Центра за управљање кризама у нашој држави, због континуираног праћења и припреме одговора на могуће кризне ситуације у Црној Гори у свим областима.

“Функционисање Центра за управљање кризама би истовремено објединило координисано дјеловање свих државних капацитета у процесу доношења одлука и правовременог реаговања на дату кризну ситуацију. Такође, тиме би се значајно отвориле могућности за адекватно повезивање националних капацитета са Механизмом цивилне заштите Европске уније и Механизмом NATO-а за одговор на цивилне ванредне ситуације у евроатлантском подручју. Наравно, ово би уједно био конкретан допринос интензивирања европских интеграција Црне Горе у поглављима 23 и 24., јер, не заборавимо, Европљани кажу - прво безбједност па послије све остало”, навео је Тахировић.

Др Мина Брајовић, шефица СЗО канцеларије у Црној Гори, поздравила је посвећеност Владе Црне Горе у реализацији обавеза које произилазе из ратификованог медјународног споразума - Медјународни здравствени правилник - као окоснице напора за јачање националних капацитета за превенцију, припремљеност и одговор на здравствене кризе.

Она је посебно истакла важност опредијљености Владе ЦГ и Министарства здравља у смислу обезбједјивања улагања и оџивих интервенција ради јачања здравствене сигурности и након пандемије.

''Смјењивање циклуса панике и занемаривања по завршетку здравствене кризе мора бити дио прошлости'' поручила је др Брајовић.

Током свих мјесеци пандемије увјерили смо се , истакла је др Брајовић, да је улагање у капацитете за припремљеност и одговор  императив. Подсјетила је да улагање у здравствену сигурност представља улагање у одрживи раст и развој сваке земје.

Истовремено, истакла је и како је од посебног значаја што су Влада и МЗД препознали важност дефинисања Националног акционог плана за здравствену сигурност , као платформе за мобилисање оптималног нивоа ресурса и улагање у капацитете за припремљеност и ефикасан одговор на будуће здравствене кризе.

Као стратешки партнер Владе и Министарства здравља, СЗО пружа финансијаку и техничку подршку у дефинисању Плана кроз промовисање мултисекторске сарадње и приступа “јединственог здравља”. Посебно је важно што ће окосница будућег система здравствене сигурности у ЦГ бити јавноздравствени кризни оперативни центар као институционализовани оквир за ефикасну координацију, операције, комуникацију и логистичке активности у контексту одговора на будуће догадјаје који ће представљати пријетњу по јавно здравље.

У сарадњи са ЕУ, СЗО ће прузати техничку подршку у дефинисању модела и успостављању оперативног јавно здравственог кризног центра.

Институт за јавно здравље Црне Горе, који пружа техничку подршку у изградњи самог система будућег центра, како је казао директор др Игор Галић, већ је спровео  низ активности.

„ Завршена је израда пројектног задатка центра, који ће бити у оквиру зграде Института, а  у сарадњи са Министарством здравља, у завршној фази је припрема тендерске документације за информациони систем односно хардверска и софтверска решења. Такође, у наредном периоду нас очекује израда протокола и стандардних оперативних процедура, како би будући центар могао да пружи не само за одговор за ванредну ситуацију у јавно- здравственом сектору, већ  ће бити и својеврсни тренажни центар гдје ће обуку завршити сви судионици у одговору на јавно-здравствене пријетње“, појаснио је др Галић.