Узајамно политичко и економско приближавање са ЕУ изазован процес – поручено са јавне дебате одржане на Економском факултету

На Економском факултету Универзитета Црне Горе данас је одржана јавна дебата на тему „Солидарност проширења: између политичке и економске конвергенције и солидарности”  инспирисана поглављем о Црној Гори објављеном у трећем издању монографије “Будућност Европе” престижног издавача Спрингер. Аутори овог поглавља су декан Економског факултета проф. др Никола Миловић и проф. др Данијела Јаћимовић.

Пандемија је показала да су солидарност, сарадња и координација кључни фактори за успјешан опоравак и бољу будућност, истакао је декан Миловић, обраћајући се присутнима:

“Европска унија као кредибилан актер на регионалној и глобалној сцени треба да ефективно и видљиво покаже своју способност да дјелује, исправно и брзо у Црној Гори и другим земљама Западног Балкана. У основи Шумановог визионарског пута уједињења, демократије и просперитета, налази се солидарности као камен темељац европског пројекта. Европска унија ову солидарност са Црном Гором показује у континуитету, па је тако током протекле године, обиљежене пандемијом ЦОВИД-19, донирала 53 милиона еура вриједну помоћ” - поручио је Миловић.  

Он се осврнуо и на то да  солидарност није „једносмјерна улица“, већ је потребно да и Црна Гора докаже своју солидарност бржим и озбиљнијим имплементирањем европских вриједности и испуњавањем политичких критеријума:

“Као што Европска унија бира Црну Гору, потврда да и Црна Гора бира европски пут лежи у недавном истраживању јавног мњења које је показало да 75% грађана Црне Горе подржава приступање државе овој Унији” закључио је он.

Амбасадорка Европске уније у Црној Гори Оана Кристина Попа је истакла да је узајамно политичко и економско приближавање са Европском унијом континуиран, паралелан и изазован процес, те нагласила:

“Једно не може имати предност над другим, јер су оба процеса уско повезана. Црна Гора мора радити на оба фронта, мора доносити одлучне и храбре политичке одлуке и превазилазити тензије, што ће земљи омогућити да крене напријед и у погледу политичких и економских реформи. ЕУ је спремна да помогне како политички тако и великим улагањима кроз Економски инвестициони план, ИПА пројекте и друга улагања. Сада је вријеме да Црна Гора направи корак напријед и докаже да је заиста лидер у региону у овом процесу”, закључила је Попа.

Министар економског развоја у Влади Црне Горе, Јаков Милатовић, говорећи о теми дебате и одговарајући на бројна питања студената, поручио је да су све активности ове Владе усмјерене на испуњење европске агенде, покретање економске активности, стабилизацији јавних финанија и побољшању квалитета живота грађана:

“Тежимо да Црна Гора буде држава  европских вриједности и једнаких прилика за све грађане, да буде  систем  који је одржив и који неће моћи, као такав, да се уруши” – закључио је он.

Такође,  током свог излагања министар Милатовић је  истакао  да постоји снажна воља, неопходно знање и јака посвећеност  која има за циљ динамичнији економски раст и развој и праведну социјалну политику која је од великог значаја за наш европски пут и будућност.  Он се осврнуо и на помоћ коју је Европска унија  пружила Црној Гори у моментима глобалне кризе изазване пандемијом корона вируса  и додао да је тиме показан висок степен солидарности према Црној Гори као земљи кандидату за чланство у ЕУ.

Да су перспектива приступања земаља Западног Балкана и унутрашња дешавања у ЕУ данас чврсто повезана, као  никада до сада, увјерена је проф. др Данијела Јаћимовић која сматра да иницијатива за економску интеграцију може бити одскочна даска у процесу европских интеграција:

“Али да би се регион истински развијао, економска интеграција мора бити праћена реформама у погледу владавине права. Економски шок изазван пандемијом не могу саме да превазиђу државе Западног Балкана-а конкретне мјере требало би да буду – убрзање најављених ЕУ инвестиционих планова. Без снажног гласа Европске уније, кроз ангажовање и суштинских политичких и финансијских промјена и ефеката, упореду са ревитализацијом трансатланског приступа подстицању демократског развоја на Западном Балкану , питање демократског назадовања региона неће бити ријешено” - сматра она.

 Објављивање монографије “Будућност Европе” координисала је асоцијација ТЕПСА (Транс Еуропеан Полицy Студиес Ассоциатион), чији је представник на данашњој дебате био Андреа Сабатини. Говорећи о значају ове монографије, г-дин Сабатини је истакао да је у њој приказана слика успјеха и изазова европске солидарности на дјелу:

“Упркос томе што је камен темељац процеса европских интеграција, солидарност међу државама чланицама и са европским сусједством остаје концепт о којем се гласно говори, али се по њему ријетко поступа. Пандемија ЦОВИД-19 дала је добар примјер утицаја ЕУ на рјешавање заједничких проблема, увођењем низа хитних финансијских програма. Међутим, чини се да су многи грађани Уније незадовољни солидарношћу на дјелу, што доказује да јој је потребна посебна пажња како би се она побољшала” – саопштио је Сабатини. 

Тема дебате је побудила велико интересовање међу вше од 50 присутних студената који су, током двосатног трајања догађаја, присуство својих професора, амбасадорке Попа и министра Милатовића искористили за бројна питања о будућности наше државе и њеног европског пута.