Витомировић: Адаптација темељна компонента дугорочног глобалног одговора на утицаје климатских промјена

Државни секретар у Министарству екологије, одрживог развоја и развоја сјевера Ненад Витомировић говорио је на панел дискусији „Колективна отпорност - Регионална сарадња за адаптацију на климатске промјене", у оквиру дводневне министарске конференције "Изазови у прилагођавању на климатске промјене у Југоисточној Европи", која је одржана у Словенији.

Витомировић је истакао да су Црној Гори, као земљи која је посебно осјетљива на утицаје климатских промјена, акције и стратегије адаптације потребне и хитне.

"Црна Гора препознаје да је адаптација темељна компонента дугорочног глобалног одговора на утицаје климатских промјена и промовисала је важност компоненте адаптације кроз своје учешће у преговарачким процесима УН-а и у развоју инструмената који повезују међународне споразуме са националном политиком", навео је Витомировић.

Према његовим ријечима, свједоци смо да климатске промјене представљају растући изазов и да се свеукупни климатски услови неповратно мијењају и негативно утичу на сигурност, здравље, стандард и квалитет живота људи у читавом свијету.

"Региони Медитерана и Југоисточне Европе, којима Црна Гора припада, су међу најосјетљивијим регионима који су изузетно погођени овим промјенама. Штете све учесталијих екстремних временских прилика током претходне деценије у Црној Гори највидљивије су у погледу штета на инфраструктури, пољопривредном земљишту и газдинствима, шумским екосистемима, обалном појасу, туризму и привреди", указао је Витомировић.

Подсјетио је да се од 1992. године до данас 197 земаља свијета придружило Оквирној конвенцији Уједињених нација о климатским промјенама (УНФЦЦЦ), а циљ је успостављање сарадње која ће довести до заједничке акције за ограничавање раста просјечне глобалне температуре, те ублажавање негативних ефеката климатских промјена.

"У том смислу, Црна Гора предузима снажне напоре ради обезбјеђивања комплементарног извршавања обавеза приступањем УНФЦЦЦ 27. јануара 2007. године, ратификацијом Кјото протокола, 27. марта 2007. године, те Париског споразума 11. октобра 2017. године", предочио је Витомировић.

Додао је да примјери успјешних иницијатива које могу послужити као водич за будуће пројекте укључују сарадњу међу земљама Југоисточне Европе у оквиру програма као што су СЕЕ-ДРР (Соутхеаст Еуропе Дисастер Риск Редуцтион - Смањење ризика од катастрофа у Југоисточној Европи) и пројекти у вези са одрживим управљањем ријечним сливовима.

Витомировић је указао да ДМЦСЕЕ може имати важну улогу у олакшавању ове сарадње пружањем стручне подршке, координацијом регионалних пројеката и размјеном информација о најбољим праксама.