Влада спремна на компромис за спас Института: Новац обезбијеђен за улагања, мањински акционари имају двије опције

Поводом данас одржане сједнице Скупштине акционара Института “др Симо Милошевић”, Игало АД, чији је већински власник држава Црна Гора, обавјештавамо јавност сљедеће:

44. Влада, на челу са предсједником Милојком Спајићем, после вишегодишњих проблема у пословању Института, спровела је конкретне активности на спашавању овог вриједног здравственог и рехабилитационог ресурса Црне Горе. Прва активност односила се на повећање цијене за пацијенте Фонда за здравствено осигурање за 100%, што ће из буџета Црне Горе омогућити Институту додатних 4,5 мил. € годишње, те самим тим обезбиједити ликвидност у пословању.

Акумулиране обавезе од преко 20 мил.€, руинирани објекти и застарала опрема управо нечињењем претходних влада довели су Институт на руб стечаја. За разлику од 2018. године када је држава посљедњи пут кроз тендерски поступак жељела у потпуности приватизовати Институт, 44. Влада због непроцјењивог значаја који Институт има неће допустити да  држава изгуби већински пакет акција. Водећи се стратешким приступом, у сарадњи са Универзитетом Црне Горе припремљен је План реструктуирања као једини, у Закону о контроли државне помоћи, утемељен начин за спас Института.

План реструктуирања подразумијева два пута: да држава откупи акције од свих мањинских акционара како би обезбиједила 2/3 власништва неопходан за несметано доношење одлука или улагање средстава од чега Институт заједно са мањинским акционарима на тржишним основама мора обезбиједити 40% укупног улагања.

Влада је спремна на оба сценарија чему свједочи да су средства за спас Института већ опредијељена у оквиру Закона о буџету за 2025. годину. Данашње тврдње мањинског акционара да је „Влада пристала да не продаје Фазу I“ сматрамо неутемељеним покушајем „спашавање Института од државе“ имајући у виду да је усљед акумулираних дуговања, продаја Фазе I једино могуће рјешење у ситуацији да мањински акционари не учествују у спровођењу Плана реструктуирања. Дакле, Институт се може спасити или улагањем државе која би кроз откуп акција обезбиједила 2/3 власништва и Института у пропорцији 60:40% или заједничким улгањем са мањинским акционаром.

Уколико се мањински акционар одлучи за заједничко улагање са државом, Влада је апсолутно спремна да прихвати компромисна рјешења која ће бити у корист свих власника Института, запослених, града Херцег Новог и државе Црне Горе. То доказује и досадашњи приступ рјешавању овог изузетно сложеног питања, до којег је дошло управо неадекватним одлукама донесеним у претходном периоду.