Влада је на данас одржаној 70. сједници којом је предсједавао предсједник др Дритан Абазовић, утврдила Нацрт просторног плана Црне Горе до 2040. године, с Програмом одржавања јавне расправе, у трајању од 30 радних дана. Просторни план Црне Горе (ППЦГ) је у систему планирања простора најважнији стратешки плански документ којим се одређују државни циљеви, правила и мјере просторног развоја, у складу са укупним економским, социјалним, еколошким и културно-историјским развојем државе. Овим стратешким планом се планира развој и општа основа организације, коришћења, уређења и заштите простора Црне Горе за плански период до 2040. године.

Плански дио ППЦГ садржи: образложење планског концепта, полазне основе, визију и принципе развоја. Предлаже се планско рјешење организације, уређења и коришћења простора, са акцентом на општу структуру уравнотеженог регионалног развоја и интензивно покретање развоја Сјеверног региона у циљу валоризације природних ресурса и заустављања негативних демографских трендова. Такође, План садржи циљеве општег економског и друштвеног развоја у Црној Гори, дефинише планске зоне и развојне коридоре који су уједно и саобраћајни правци. Садржи све секторске пројекције које се односе на привредни и друштвени развој и развој инфраструктуре државе. Истиче се потреба интензивнијег развоја саобраћаја, енергетике, регулисање система управљања отпадом и др. У развоју инфраструктуре и изградње објеката је наглашена потреба поштовања еколошких принципа.

У свим секторима су наглашени, општи, посебни и приоритетни циљеви и предложени индикатори за праћење реализације плана.

Дефинисан је концепт мреже насеља, правила и смјернице за урбани и рурални развој, општи услови за планиране намјене простора, који ће се слиједити у детаљнијој планској документацији, а односе се на грађевинска подручја, пољопривредне и шумске површине, водне површине, површине инфраструктуре и остале природне површине. Наглашава се потреба предузимања мјера у области земљишне политике, потреба установљавања јасног система планирања простора, рјешавање проблема нелегалне изградње и санирање свих уочених проблема.

У дискусији је истакнуто да се План по први пут бави детаљније намјеном мора, указује на услове коришћења мора и циљеве и стратешка опредјелјенја за рационално коришћење на подручју морског добра.

План упућује на високу еколошку свијест и обавезује на праћење спровођења политике просторног развоја на начин да се постигне баланс између развоја и заштите, уз спровођење мјера за искључивање негативних утицаја или ублажавање негативних утицаје на простор и животну средину. У том смислу посебно се истичу мјере заштите природе, животне средине и културне баштине, заштите предјела и културних пејзажа.

Поред осталог, урађен је и Нацрт стратешке процјене утицаја на животну средину, која додатно упућује на еколошки одговоран приступ у реализацији предложених планских рјешења.