Влаовић: Културна и природна добра представљена у публикацији Министарства израз највећих вриједности ових простора

Културна и природна добра, која су представљена у публикацији "Наредних 50: УНЕСЦО мјеста свјетске баштине у Црној Гори", израз су највећих вриједности ових простора, препознатих на глобалном нивоу, која су државу мапирала као културолошки пожељну дестинацију за туристе и друге посјетиоце, казала је министарка културе и медија, Маша Влаовић.

Она је, на представљању публикације коју је издало Министарство културе у медија поводом обиљежавања 50 година од доношења Конвенције о заштити свјетске културне и природне баштине, казала да се културна и природна баштина сврстава у непроцјењива и незамјењива добра, не само сваке поједине земље већ и цјелокупног човјечанства.

"Ова значајна годишњица пружа прилику да се истакну достигнућа Конвенције до данас, и погледа у наредних 50 година за очување свјетске баштине, као извора отпорности, хуманости и иновација. Тим поводом припремили смо публикацију у којој су представљена добра Црне Горе која су уписана на Листу свјетске културне и природне баштине, а о којој ће говорити стручњаци који су учествовали у њеној изради.", рекла је Влаовић.

Она је истакла да се вриједност сваког савременог друштва посматра се у контексту његовог историјског и културног насљеђа, али још више у односу које друштво показује према материјалним и нематеријалним сегментима које баштини.

"Тако у савременом контексту, очување културне и природне баштине треба да представља императив у оквирима одрживог урбаног развоја, али и поштовања принципа заштите који омогућавају преношење вриједности културних достигнућа прошлих генерација будућим, што је и главна сврха ове Конвенције", навела је Влаовић.

Указала је да је тренутно на УНЕСЦО Листи уписано 1.157 мјеста свјетске баштине, која се налазе у 167 држава свијета, од којих су 900 културна, 218 природна, а 39 природна и културна добра.

"Када је у питању Црна Гора, природно и културно-историјско подручје Котора једно је од 60 локалитета у свијету који су међу првима уписани на УНЕСЦО Листу свјетске баштине. Затим је услиједио упис Националног парка Дурмитор, са дијелом канјона ријеке Таре, због богатства јединствених амбијенталних, природних и културних вриједности подручја", подсјетила је Влаовић.

Црна Гора са државама региона и Европе, како је додала, баштини универзалне вриједности два културна добра: Стећке - Средњовјековна надгробна гробља и Венецијански одбрамбени систем између 16. и 17. вијека – Стато да Терра, западни Стато да Мар.

Министарка Влаовић рекла је да јубилеј ове Конвенције, која је поставила основ глобалне сарадње у очувању, управљању и заштити, представља дуг период који је био пун изазова, али и иновација у принципима заштите културног и природног насљеђа.

"Пет деценија након креирања ове Конвенције, инструмента за заштиту културних и природних добара и локалитета, УНЕСЦО канцеларија у Црној Гори спроводи значајне активности у циљу препознавања улоге Црне Горе у имплементацији Конвенције, разноликости њених културних и природних добара, као и управљања заштићеним подручјима", рекла је Влаовић.

Поручила је да су мисија и визија МКМ да се баштина сачува за будуће генерације у аутентичном изгледу, али и да се укаже на комплексност њене заштите и очувања као и на моделе управљања, посебно у контексту савремених изазова.

У изради публикације учествовали су Добрила Влаховић, генерална директорица Директората за културну баштину МКМ; Милица Мартић, начелница Дирекције за развој дјелатности у области културне баштине у Директорату за културну баштину МКМ; проф. др. Илија Лалошевић, редовни професор на Архитектонском факултету УЦГ и Александар Мијовић, савјетник директора за унапређење и развој у Националним парковима Црне Горе.