Подгорица, ПР прес сервис- Резултати у борби против говора мржње могу бити видљиви једино уколико се досљедно реагује на законодавном нивоу, са резултатима у кратком року, кроз усвајање и одлучну примјену легислативе, као и кроз темељно и свеобухватно образовање и широки консензус у медијској заједници и друштву.

То је оцијенила министарка културе и медија, Маша Влаовић, отварајући конференцију „Језик мржње мотивисан родном, етничком и вјерском припадношћу“, коју Центар за истраживачко новинарство Црне Горе (ЦИН-ЦГ), организује у оквиру пројекта „Репортинг Диверситy Нетwорк 2.0“.

Казала је да вријеме у којем живимо показује да простор слободе који је освојен није употпуњен довољно високим степеном одговорности, културом дијалога и културом презентовања мишљења.

“Тај се раскорак сваким даном повећава, што је довело до тога да се овај проблем стави у фокус не само оних структура у друштву које се баве медијима већ и цјелокупног система власти – од законодавне, преко извршне до судске. Иако је дисбаланс између слободе и одговорности у медијима посебно изражен у земљама недовршене транзиције, он је, захваљујући прилично анархичним условима који владају у простору виртуелности, постао обиљежје и медијске слике високоразвијеног свијета, што ће рећи да је у питању проблематичан феномен на глобалном нивоу”, рекла је Влаовић.

Да би резултати били видљиви у пракси мора се, како сматра, досљедније реаговати на законодавном нивоу, са резултатима у кратком року, кроз усвајање и одлучну примјену легислативе којом ће се промотери говора мржње демотивисати и спријечити да га даље каналишу и промовишу.

“Чињеница је да са досадашњим резултатима на том пољу не можемо бити задовољни. Амнестy Интернатионал је утврдио да су у Црној Гори мизогини и говор мржње у порасту. Истраживачи и медији констатују да санкције које Закон о медијима предвиђа за објављивање садржаја којима се шири мржња и подстичу насиље, шовинизам и мизогинија, нису оствариле циљ, напротив, те појаве су и даље у порасту”, указала је Влаовић.

У нацрту Медијске стратегије, као једну од најважнијих мјера, предвиђено је, како је навела, да поред надлежног тужиоца судски поступак против починитеља може да покрене и заинтересована страна која је жртва говора мржње.

“У том дијелу очекујемо проактивну сарадњу са тужилаштвом. Медијском стратегијом такође предвиђамо формирање тијела за борбу против говора мржње, у сарадњи са мрежом Европских опсераваторија за новинарство која је посвећена борби против дезинформација. У овом тијелу, између осталих, партиципирали би представници Универзитета Црне Горе, цивилног друштва и медија”, рекла је Влаовић.

Истакла је да најбоља европска пракса показује да је у борби против говора мржње неопходан широк консензус у медијској заједници, и у цјелокопном друштву.

“Једноставно, медијска сцена мора имати нулту толеранцију на говор мржње. Други одговор мора бити фокусиран на област образовања, и то од предшколског до цјеложивотног образовања. Резултате није могуће очекивати у кратком року, али су ефекти дугорочнији и извјеснији. Темељно и свеобухватно образовање на пољу медијске писмености, културе дијалога и људских права, умногоме ће допринијети сужавању простора за говор мржње у јавном простору”, сматра Влаовић.

Додала је да ће се примјеном Медијске стратегије дефинисати јаснији програми за увођење медијске писмености у школске програме.

“Са УНИЦЕФ-ом планирамо покретање пројекта медијске писмености за дјецу. Фокус морамо ставити на младе и дјецу. Генерацијама које долазе говор мржње мора бити стран. Ако не кренемо одмах, створићемо нове генереције склоне конфликтима и деструкцији”, истакла је Влаовић.

У циљу успостављања систематичног планирања и праћења активности везаних за унапређење медијске писмености, праћење убрзаних промјена у дигиталној ери и њиховом прилагођавању локалном контексту, потребно је, како је рекла, успоставити Национални савјет за медијску писменост.

“Министарство културе и медија јачаће кроз Медијску стратегију системски одговор на ова питања, што подразумијева јединствено разумијевање дефиниција говора мржње, усагалашавање праксе и примјену међународних стандарда. Позивам да будемо одлучни, храбри и бескомпромисни, јер смо се нашли у ситуацији да говору мржње морамо приступити као изузетно деструктивном феномену према темељним начелима слободе и демократије”, рекла је Влаовић.