Влаовић: Пројекти креативних индустрија оживјели културни живот у многим срединама

Бројни су примјери добрих пракси, које су покренуте кроз модел креативних индустрија, а чији су се ефекти одразили на оживљавање културног живота у многим срединама, поручила је министарка културе и медија Маша Влаовић и додала да ће Црна Гора ускоро имати још креативних простора.

Она је то саопштила на отварању Форума медија и креативних индустрија ЦИМ Форум Котор 2022.

Влаовић је истакла да о концепту креативних индустрија, као својеврсној системској интервенцији у процесу стварања нових културних модела, данас владају опречна мишљења.

„Та је опречност посебно изражена у системима недефинисане или дјелимично дефинисане културне политике, а, сложићемо се, културне политике држава нашег региона у већој или мањој мјери пате од стратегијске незаокружености”, сматра Влаовић.

Нова социо-економска реалност наметнула је, како је примијетила, темељно преиспитивање система финансирања културе од стране државе, а те су промјене прије свега подразумијевале јаснију финансијску одрживост културних пројеката.

“И саме терминолошке иновације, какве су синтагме “креативне индустрије” или “културни производ”, показале су да одијум који је владао између културе и тржишта мора бити превазиђен. Такође треба истаћи да су многи пројекти креативних индустрија демантовали оно мишљење по којем правила тржишта утичу на деградацију културе као поља неспутане креативности и слободе. Данас имамо много бољи увид у те дилеме и изазове, зато је овакав форум добродошао, како културној јавности тако и онима који учествују у институционалном и ванинституционалном креирању културне и медијске сцене једног друштва”, рекла је Влаовић.

Додала је да су поље културе захватиле и све промјене које је донио убрзани научно-технолошки развој па се, како сматра, може закључити да се о култури данас више не може говорити из оних елитистичких позиција у којима влада мишљење да свака прагматична интервенција у стратегијско планирање културе, исту аутоматски вулгаризује.

“Све непрепознатљивије границе између високе и популарне културе, експанзивни уплив нових форми и медија у савремену умјетност и културу, јесу процеси које сви живимо и што прије прихватимо њихову неминовност лакше ћемо наћи оптималне културне моделе за вријеме које долази. Нетачно је да ће због компромиса с тим трендовима култура и медији бити препуштени искључиво правилима тржишта, као што је нетачно да тржишну оправданост имају само лаки и забавни културни и медијски садржаји”, сматра Влаовић.

Истакла је да су бројни примјери добрих пракси које су покренуте кроз модел креативних индустрија, чији су се ефекти одразили на оживљавање културног живота у многим срединама.

“Сигурна сам да ћемо такве ефекте убрзо имати и овдје у Котору, гдје је здање некадашњег затвора претворено у креативни хаб, чији концепт и опремљеност нуде велике могућности за проширење овдашњих културних садржаја и активности. Таквих ће креативних простора Црна Гора ускоро имати још неколико, чиме ће се створити бољи услови за ангажовање кадра образованог на нашим факултетима за умјетност, али и оног који долази из области хуманистике и медија. Та избалансираност јесте оно што може помирити присталице и противнике овог концепта, а Министарство културе и медија Црне Горе подржаће сваку идеју која је усмјерена у том правцу”, поручила је Влаовић.