Влаовић: Синергијским дјеловањем до најбољих резултата на пољу родне равноправности

Синергијским дјеловањем културе, просвјете и медија, кроз усклађеност активности, програма и пројеката, који се тичу родне равноправности, могу се остварити најбољи резултати на том пољу, а свако у својој области треба да изнађе моделе за унапређење институционалних механизама, што би умногоме олакшало достизање стандарда којима се тежи.

То је поручила министарка културе и медија, Маша Влаовић, на 14. засиједању Женског парламента, који организује Одбор за родну равноправност Скупштине Црне Горе, наводећи да су равноправно учешће жена на сваком нивоу политичког одлучивања, успостављање и поштовање закона који гарантују једнака права женама и мушкарцима, важни услови да Црна Гора буде дио Европске уније и модерног свијета.

„Бројни међународни извјештаји препознају недостатке у области родне равноправности и континуирано препоручују Црној Гори да побољша институционалну заштиту од дискриминације по основу пола и рода. Није довољна само декларативна подршка, већ је држава у обавези да истински спроводи политику родне равноправности и јачања механизама за равноправно учешће жена и мушкараца у јавном животу. Помаци су видљиви, али не можемо рећи да је учињено довољно све док жене саме не осјете истинску промјену“, рекла је Влаовић.

У Црној Гори жене данас, како је истакла, имају могућности да се једнако као и мушкарци школују и професионално остварују, али их на кључним руководећим позицијама и даље има убједљиво мање него мушкараца.

„То је парадокс који намеће озбиљно преиспитивање постојећих институционалних механизама и изналажење нових, којима би се заступљеност жена у руковођењу и одлучивању приближила оној коју имају мушкарци. Охрабрује и похвално је што је на челу Скупштине жена, уважена Данијела Ђуровић која је друга жена на тој позицији у историји црногорског парламентаризма. Али и даље нема довољно жена на кључним мјестима у држави, нема их на челу партија. У новој 43. Влади Црне Горе имамо 19 посто жена, а око 27 посто их је у посланичким клупама. Не можемо бити задовољни овим бројкама“, јасна је Влаовић.

Када је ријеч о култури, неопходно је, како је истакла, конкретним и осмишљеним мјерам дорадити стратегијске документе, јер се у њима не препознаје јасна родна сензибилисаност.

„Култура као поље слободе изражавања и креативности је простор у којем се најдуже и најчешће проблематизује питање родне равноправности, али том процесу, који се одвија сам по себи, неопходна је институционална подршка кроз осмишљене програме и пројекте чији би ефекти с једне стране поспјешили женски ангажман у јавној сфери и, поред тога, омогућили примјену ефикасних родних пракси развијеног свијета“, сматра Влаовић.

Истакла је, ипак, да је на пољу културе, током посљедње двије деценије, уочљив значајан помак у ауторству жена, што културу чини простором у којем је можда највише урађено на рушењу традиционалних и патријархалних предрасуда.

„Умјетничко стваралаштво током овог периода биљежи већи број ауторки него историја црногорске умјетности до краја XX вијека“, рекла је Влаовић.

Према њеним ријечима, Црна Гора не заостаје за другим земљама Западног Балкана који показују да су 60 одсто особа које се баве новинарством жене.

„Истраживање Друштва професионалниух новинара Црне Горе показује да су женама доступне и високе позиције у медијима. На позицијама главних и одговорних уредница/директорки програма заступљене су са 51,5 одсто, док жене предњаче као уреднице редакција са 60,8 посто. Али и даље ово не значи да повољна родна структура на мјестима одлучивања значи и аутоматски и примјену родног аспекта“, истакла је Влаовић.

Посебно би, како сматра, требало скренути пажњу на неравномјерну просторну заступљеност пројеката и активности из области родне равноправности.

„Већина најзначајнијих пројекта, прије свега оних које је реализовао невладин сектор, везани су за Главни град и приморје, док је на сјеверу, гдје би на пољу родне равноправности иначе требало највише радити, тих пројеката било веома мало. Сматрам да се у будућим стратегијским активностима на овај проблем морамо фокусирати, јер без равномјерне родне равноправности нема ни равномјерне шире еманципације друштва“, казала је Влаовић.

Нагласила је да је нормативни оквир за рјешавање преосталих проблема родне равноправности, углавном дефинисан - усвајањем Устава, Закона о родној равноправности из 2007.,Закона о заштитнику људских права и слобода из 2011. године, као и Закона о забрани дискриминације из 2010. године, а усвојен је и четврти по реду стратешки документ Националне стратегије родне равноправности 2021– 2025.

Влаовић је мишљења да је веома битно да се увођење принципа родне равноправности у све политике на свим нивоима и рад државе у том дијелу, не своди само на обавезе према међународним партнерима, већ да то буде „истински одраз наше спремности да градимо демократске институције и демократско, праведно друштво - друштво једнаких“.

„Можда тај процес није лак, али је неопходан за напредак и ово питање морамо схватити као питање људских права. Обавеза нас у Влади, вас у Скупштини и свих у државним органима је да промовишемо, унапређујемо и осигуравамо равноправно учешће жена и мушкараца у свим сферама јавног и политичког живота. Ово треба да буде праћено спровођењем закона и принципа антидискриминације, којима се доносе позитивне мјере, афирмативне акције за унапређење положаја жена“, поручила је Влаовић.

Важно је, како вјерује, и да невладине организације учествују у креирању политике родне равноправности на свим нивоима, како би сви заједно подигли свијест шире јавности о неопходним промјенама и ријешили проблем положаја жена у друштву.