Влаовић: Унапређивати стање у музејској дјелатности Црне Горе

Стање у музејској дјелатности Црне Горе требало би унапређивати, јер та област захтјева посебну пажњу у новим стратегијама Министарства културе и медија, оцијенила је министарка културе и медија, Маша Влаовић. 

Она је, поводом обиљежавања Међународног дана музеја – Европска ноћ музеја, коју је организовала Јавна установа Музеј и галерија Тиват, истакла да Дан музеја представља посебан датум којим се обиљежавају феномени и догађаји везани за културу.

„Музејски простор представља мјесто у којем се публици, кроз непосредни сусрет с артефактима, омогућава разумијвање сложених и разноликих концепата културе и природе“, навела је Влаовић.

Према њеним ријечима, иновацијама којима су данашња наука и технологија унаприједиле музејску дјелатност, умногоме је проширена њена едукативна улога, с посебним нагласком на промовисању културне различитости и интеркултуралног дијалога.

„Без обзира на раскошне могућности дигитализације и виртуелних симулација, феномена који су промијенили многе музеолошке стандарде, функција музеја у савременом друштву и даље представља дио шире стратегије којом се, између осталог, у меморију једне заједнице систематизују и структурирају њена културна, духовна и материјална достигнућа“, истакла је Влаовић.

Зато, како је казала, не чуди што се поред Међународног дана музеја, који се под покровитељством Међународног музејског савјета ИЦОМ-а обиљежава од 1997. године, од 2005. године обиљежава и Европска ноћ музеја, чији је покровитељ, поред поменуте оргнизације, и Савјет Европе.

„Данашње стање у музејској дјелатности Црне Горе требало би унапријеђивати, јер та област захтјева посебну пажњу у новим стратегијама Министарства културе и медија, али и неких локалних самоуправа у којима се такође обавља музејска дјелатност на нивоу општине“, оцијенила је Влаовић.

Сматра да је Тиват један од црногорских градова чија музејска установа добру просторну позиционираност, у којој се, како је навела, одвија својеврсни дијалог између традиције и савремености, захваљујући чему је амблематични комплекс средњовјековног љетњиковца Бућа постао један особени топос културе Црне Горе и региона.

„Сви садржаји овог простора, у којем су епохе остављале своје профане и сакралне трагове, свједоче о дугој и богатој историји овог дијела Бококоторског залива, чиме је створена једна посебна цјелина, колико бременита различитим историјским значењима толико податна за стварање нових“, рекла је Влаовић.

Та амбијентална благодет засигурно је, како је додала, утицала да Тиват током посљедњих деценија оствари културолошки баланс између свог медитеранског насљеђа – које се, како Бродел наглашава, одвијало у дугим трајањима – и новоепохалних намета чија се динамика и окренутост тржишту нерјетко коси са устаљеним токовима развоја културе.

„Захваљујући томе, културни живот овог града одвијао се ненаметљиво, без помпе и без повлађивања пучким и комерцијалним захтјевима, што је, између осталог, утицало на стварање стабилне и вјерне публике. Та чињеница је посебно битна, јер институционална културна средишта многих наших градова данас егзистирају као статични и нефункционални простори, лишени оног ероса који се ствара интеракцијом између културног садржаја и оних којима су ти садржаји намијењени“, казала је Влаовић.

Сматра да добре праксе Јавне установе музеји и галерије Тиват потврђују и садржаји којима се обиљежава овогодишњи Дан музеја.

„Спој савременог стваралаштва и традиције, контекстуализован особеношћу љетњиковца Бућа, концепт је који кореспондира како са амбијенталним тако и са културно-историјским посебностима Тивта и Боке Которске. Поред ведрих медитеранских озрачја, али и ангажоване запитаности пред изазовима новог времена, у изложеним дјелима савремених тиватских ликовних умјетника, вечерас смо у прилици да стекнемо увид и у значајан сегмент овдашњег културног насљеђа“, рекла је Влаовић.

Указала је да ће добро осмишљена изложба Љетњиковци на подручју општине Тиват - Трагови времена, указати кроз носталгичну визуру на проблем запостављеног градитељског насљеђа, које је било битно обиљежје овог простор.

„Још једну његову специфичност, овог пута из писаног насљеђа, доноси излижба Илуминација најстаријих литургијских књига католичке цркве у Црној Гори. Овај разуђен, али стурчно систематизован увид у насљеђе и стваралаштво Тивта и Боке, добар је повод да подробније размислимо о значају чувања и презентовања културних садржаја, тим прије што живимо у времену чије нам убрзање често намеће површан приступ ономе што тражи посвећеност, а музеји, умјетност и култура генерално управо то траже“, казала је Влаовић.