Вртијељка: Од црне тачке до зелене оазе

Санација дивље депоније Вртијељка на Цетињу, први је пројекат такве врсте у Црној Гори, који се са скоро два милиона еура финансирала Европка унија, и који је успјешан примјер на који начин се може заштити животна средина, и колико брзо се може санирати неки проблем, ако имамо помоћ међународних партнера.

Еколошки пројекти подстицај су и за нове, па у Пријестоници планирају и рециклажно двориште и трансфер станицу.

Из Делегације ЕУ поручују да посла има још, те да заштита животне средине мора бити императив националних власти.

До прије неколико година, Пријестоница је имала опасну црну еколошку тачку.

Данас је Вртијељка потпуно уређена локација и прва депонија која је санирана уз помоћ Европске уније.

Нелегална депонија Вртијељка до средине јуна 2018. ступце дневне штампе пунила је еколошким инцидентима, попут оног када је на њој истоварено 70 тона гума.

Цетињани се сјећају даноноћних облака дима, којих на сву срећу, како поручују, више нема.

“Знам да се ту палило смеће, Вртијељка је историјско мјесто и требало би да је валоризовано онако како заслужује”, каже једна Цетињанка.

“Ту се држе пчеле, ту су људи пчелари, држе живо. Како не, има ефекта”, поручује други становник Пријестонице.

Данас сви имају користи захваљујући Европској унији, која је милион и 800 хиљада еура уложила у санацију депоније.

Уређење Вртијељке сада је успјешна прича, јер је прекинут вишегодишњи немаран однос према природи и животној средини.

За Пријестоницу то је посебно важан пројекат, јер је у једном дијелу помогао европској будућности Црне Горе.

“Вртијељка је најбољи показатељ да су држава и Пријестоница Цетиње препознале важност очување животне средине, те да је локална управа за развој сопствене инфраструктуре успјешно искористила средства из ЕУ фондова. То је уједно и први пројекат из области очувања животне средине који је реализован у цјелости у Црној Гори и први већи пројекат из области управљања отпадом реализован из ИПА средстава”, каже Александар Кашћелан, градоначелник Цетиња.

А пројекат Вртијељка био је подстицај за нове, јер су заштита животне околине и очување природног амбијента и даље један од приоритета Пријестонице.

“Планирано је да се на територији Пријестонице, наравно да се нађе локација гдје ће бити рециклажно двориште, гдје ће бити трансфер станица. Проблем је био да се та локација нађе, ми у овом тренутку имамо локацију на потезу од Цетиња према Будви. Пријестоница је власник земљишта површине 2,3 милиона квадрата и у овом тренутку припремамо приступни пут за ту локацију”, истиче Маја Кољевић, Секретаријат за инвестиције одрживи развој.

И управо је главни циљ Европске уније да Европа постане први климатски неутралан континент, а у Зеленој агенди за Западни Балкан, Брисел обавезује и Црну Гору на мјере у области спречавања климатских промјена и загађења.

Да би се то и остварило од 2008. до сада Унија је у Црну Гору уложила готово 150 милиона еура.

“Заштита животне средине у Црној Гори треба да буде значајно унапријеђена. Потребе за улагањем у овој области су огромне и улагања морају бити систематски сагледана и увећана. Морају бити спроведена у складу с постојећом Националном стратегијом апроксимације за област животне средине”, поручују из Делегације Европске Уније у Црној Гори.

На заштиту животне средине треба да мислимо стално, а посебно у години када обиљежавамо три деценије од проглашења за еколошку државу. Стручњаци кажу да нас Вртијељка опомиње, али и охрабрује.

“Као и код нас, чим пореметимо процес у нашем организму он одговара лакшом или тежом болешћу. Тако и у природи , чим имамо неки негативан утицај она одговара својом реакцијом. Ако ми ово урадимо што смо сада екоремедијациом, простор Вртијељке враћен је у првобитни облик, то је сад култивисани простор , што има велики еколошки значај, али ако занемаримо и то, ми говормо о здравственом значају, јер је у околини Цетиња једна врућа тачка уништена, оздрављена и имамо уништен извор потенцијалних обољења, а да не говорим о естетском значају Вртијељке”, истиче биолошкиња Милица Вушуровић.

Зато сада тај простор Цетињани не заобилазе у широком луку, већ га обилазе. Лоше навике морају се мијењати и због будућих генерација, и то, како закључују саговорници ТВЦГ није политички или неки други проблем, већ морални императив.

Дијана Драшковић, ТВЦГ

Прича је награђена на конкурсу за најбољи новински прилог о процесу приступања Црне Горе ЕУ у оквиру пројекта ЕУ4МЕ, који финансира Европска унија