Вујовић: Црној Гори неће бити ускраћена подршка из ЕУ фондова

Црна Гора није добила никакву званичну најаву из институција Европске уније (ЕУ) о могућем умањењу подршке из европских фондова, казао је вршилац дужности генералног директора Директората за европске фондове у Министарству европских послова, Бојан Вујовић.

Са више адреса посљедњих седмица стизале су поруке упозорења о могућем заустављању процеса преговора са ЕУ због политичке и институционалне кризе у којој се Црна Гора налази, уз оцјене да би међу санкцијама могло бити и укидање подршке из ЕУ фондова.

Вујовић је у интервјуу агенцији МИНА казао да вјерује да до исхода у којем би Црној Гори могао бити ускраћен дио финансијске подршке из европских фондова не може и неће доћи.

„Томе у прилог иде и чињеница да до сада, чак ни у контексту познатих изазова у области политичких критеријума са којима се суочавамо, нијесмо добили директно било какву званичну најаву из Европске комисије (ЕК) или осталих институција ЕУ о могућем умањењу подршке из европских фондова“, рекао је Вујовић.

Он је казао да на техничком и административном нивоу редовно настављају са припремом нових и спровођењем већ одобрених пројеката које финансира ЕУ, уз стални дијалног са надлежним службама ЕК.

Према ријечима Вујовића, наставак финансијске подршке ЕУ је од изузетне важности током актуелне фазе процеса приступања.

„Њена суштинска улога је да пружи финансијски, али и технички и експертски допринос напорима које током припреме за чланство Црна Гора улаже, како би ускладила своје прописе, политике и праксе у различитм областима са оним што су важећа правила у ЕУ“, појаснио је Вујовић.

Он је казао да је, због чињенице да су кључне реформе захтјевне по питању улагања која су неопходна, али и да подразумијевају размјену најбољих пракси и знања из држава чланица ЕУ, претприступна подршка механизам који подстицајно дјелује на укупне реформске напоре администрације у процесу приступања.

„У том смислу, сматрам да било какав додатни механизам ограничавања коришћења фондова ЕУ у овој фази процеса приступања не био продуктиван и вјерујем да ћемо све начине за наставак финансијске подршке ЕУ договарати, као и до сада, у духу конструктивног дијалога са колегама из надлежних институција ЕУ“, истакао је Вујовић.

Он је навео да ЕУ кроз бројне годишње, вишегодишње, националне, регионалне и прекограничне програме, настоји да подржи Црну Гору у процесу приступања, између осталог у циљу јачања демократских институција, оснаживања владавине права, подршке реформи јавне управе, развоја привреде и пољоривреде, унапређења људских и мањинских права.

„Расположива средства су вишеструко значајна за Црну Гору, прије свега због чињенице да користимо бесповратна средства за финансирање бројних пројеката којима, поред финансирања реформских процеса, унапређујемо квалитет живота црногорских грађана“, додао је Вујовић.

Он је појаснио да се средства опредјелјују на нивоу финансијских перспектива и кроз различите типове инструмената, а да је до сада Црна Гора имала прилику да користи новац из двије седмогодишње финансијске перспективе, док је трећа у току.

Вујовић је, када су у питању национални програми подршке, рекао да је укупно кроз ИПА И (2007-2013) и ИПА ИИ (2014-2020) финансијску перспективу укупно опредијељено преко 515 милиона ЕУР.

„Када је ИПА ИИИ (2021-2027) у питању, не постоји унапријед опредијељен износ новца, већ избор пројеката зависи од њихове стратешке релевантности и зрелости, а за прва три национална програма одобрено је нешто преко 100 милиона ЕУР“, рекао је Вујовић.

Како је додао, у оквиру ИПА И у осам програма прекограничне и транснационалне сарадње у којима је Црна Гора учествовала уговорено је 227 пројеката, с укупном вриједношц́у од 37,82 милиона ЕУР.

Вујовић је казао да је током ИПА ИИ периода, до краја прошле године кроз девет програма прекограничне и транснационалне сарадње уговорено 184 пројекта у оквиру трилатералних и транснационалних програма, вриједности за црногорске партнере 40,4 милиона ЕУР и 86 у оквиру билатералних програма, вриједности за црногорске партнере 16,1 милиона.

Према његовим ријечима, у дијелу учешћа у регионалним механизмима за подршку развоју инфраструктуре, Црној Гори је, у оквиру Западнобалканског инвестиционог оквира, укључујући пројекте у оквиру Берлинског процеса, до сада одобрено 49 пројеката техничке подршке укупне вриједности 71,7 милиона, а кроз 12 инвестиционих пројеката 164,35 милиона ЕУР.

„Дакле, кроз наведене програме и друге инструменте подршке ЕУ, током протеклих 16 година је кумулативно одобрено или уговорено преко милијарду ЕУР, што потврђује позицију ЕУ као највећег донатора у Црној Гори“, истакао је Вујовић.

Он је, коменатришући губитак гранта од 41,2 милиона ЕУР од ЕУ, намијењеног за изградњу обилазнице око Будве у склопу Јадранско-јонског коридора, казао да је имплементација пројекта каснила због низа фактора који су утицали да се рок за завршетак припреме пројектне документације одложи.

Вујовић је указао да је ситуација изазвана пандемијом ЦОВИД 19 у потпуности обуставила истраживачке радове на терену, процедуру спровођења ревизије припремљене пројектне документације и комплексне процедуре спровођења пројекта који је финансирала ЕУ.

“Због потребе да се реално процијене трошкови и динамика спровођења овог важног пројекта, финансијска подршка ЕУ је одложена до испуњавања неопходних предуслова и одлуке Владе да почне изградњу ове дионице пута, сходно укупним инвестиционим приоритетима на нивоу државе”, рекао је Вујовић.

Он је казао да је у односу на остала додијељена ИПА средства настављено спровођење преосталих акција које су обухваћене програмима ИПА 2014, ИПА 2016 и ИПА 2017.

„Уз интензиван рад свих дјелова ИПА структуре, увјерен сам да ће сва наведена средстава бити искоришћена на ефикасан начин“, додао је Вујовић.

Говорећи о финансијској помоћи која је доступна по пријему у чланство, Вујовић је објаснио да је процес припреме Црне Горе за коришћење фондова ЕУ након чланства врло комплексан и да се у дијелу преговора води кроз поглавље 22 – Регионална политика и координација структурних инструмената.

“С обзиром на то да се ради о вишеструко већем износу средстава који ће нам из фондова ЕУ бити доступан након чланства, потребно је испунити низ предуслова за њихово ефикасно кориштење, почев од усвајања одговарајућег законодавног оквира, успостављања адекватних структура и оснаживања административних капацитета, како би се осигурало успјешно спровођење европских структурних и инвестиционих фондова”, навео је Вујовић.

Он је казао да искуства држава чланица ЕУ из претходних циклуса проширења, укључујући и Хрватску, указују да су средства из фондова ЕУ доступна након чланства у просјеку осам до десет пута издашнија него у периоду прије чланства.

„Иако се о конкретном износу средстава преговара у финалној фази преговарачког процеса, уважавајући принцип равномјерног регионалног развоја у ЕУ, прелиминарне процјене указују да можемо да говоримо о износу од око 300-400 милиона ЕУР који ће, на годишњем нивоу, Црној Гори бити доступан уласком у ЕУ”, рекао је Вујовић.

Он је нагласио да је, иако је чињеница да процес приступања ЕУ у просјеку са сваким новим циклусом проширења траје све дуже и да се у економким категоријама овај износ може дефинисати као опортунитетни трошак одлагања чланства у ЕУ, тренутно за Црну Гору кључно да максимално ојача капацитете постојеће ИПА структуре, како би створили адекватну базу капацитета за коришћење тако увећаног износа средстава након чланства.

Вујовић је, говорећи о успјеху у коришћењу европских фондова, казао да постоји стални напредак и по питању износа средстава која се повлаче, али и по питању капацитета за припрему и спровођење пројеката у свим структурама које су препознате као потенцијални корисници средстава ЕУ.

„Ово Црну Гору заиста сврстава у ред успјешних држава када је у питању коришћење претприступне подршке ЕУ“, додао је Вујовић.

Све то, према његовим ријечима, не би било могуће без вишегодишњег посвећеног рада структуре за управљање фондовима ЕУ, која се развијала постепено и пратећи стандарде професионалности у тој уско специјализованој области.

Вујовић је указао да су процедуре за управљање средствима ЕУ изузетно комплексне, а да су за рад у ИПА структури потребна посебна знања и вјештине како би се одговорило строгим захтијевима ЕУ као донатора, уз редовне вишеструке ревизије система управљања, укључујући и ревизоре ЕУ.

Он сматра да је до сада та структура успијевала да очува континуитет рада, упркос бројним изазовима и честим институционалним и кадровским измјенама.

“Како би овај тренд наставили, изузетно је важно на најбољи могући начин мотивисати запослене у структури, али и јачати капацитете за генерисање нових пројеката у свим структурама будућих корисника подршке, како би Црна Гора и даље добијала заслужене оцјене да је успјешна у коришћењу фондова ЕУ”, закључио је Вујовић.

Извор: Агенција Мина