Вујовић: Медијска писменост главни алат у борби против дезинформација и лажних вијести

Дигитални свијет носи са собом прилике, али и опасности, које долазе са непровјереним информацијама, пропагандним кампањама и покушајима дестабилизације и зато је кључно константно унапређивати знања и вјештине, а медијска писменост основно је оружје у заштити слободе говора и демократије. То је врло важно како за новинаре, тако и за граðане.

То је оцјена министарке културе и медија др Тамаре Вујовић на завршној конференцију о медијској писмености и будућности новинарства „Оснаживање медијских радника кроз медијску писменост“, коју је организовао Синдикат медија Црне Горе, а подржала Амбасада САД-а.

“Свједочимо огромним промјенама у медијском пејзажу. Ипак, једна константа остаје непромијењена – улога новинара као чувара истине и професионалних стандарда. Црногорско друштво је привилеговано јер имамо новинаре који су храбри, етични и посвећени потрази за истином. Међутим, са убрзањем дигитализације, трком са временом да се прилог што прије објави, изазови пред медијским радницима постају све сложенији. Лажне вијести, манипулације и злонамјерне дезинформације које круже онлине сфером не само да угрожавају професионализам, већ представљају озбиљну пријетњу демократском поретку”, оцијена је Вујовић.

Зато кључно питање, како сматра, није само како препознати те пријетње, већ и како осигурати да будемо довољно обучени, информисани и опрезни да останемо испред њих.

“Медијска писменост је један од кључних одговора на то питање. Наша будућност зависи од тога колико ћемо бити спремни да се континуирано едукујемо, прилагођавамо и унапређујемо своје способности. Сви дијелимо исти циљ, а то су– слободни, независни и професионални медији, али да бисмо то остварили, морамо улагати у константно унапређење да нам саопштите истиниту информацију и вјештина граðана да је пронаðу у мору других информација", недвосмислена је Вујовић.

Кроз Медијску стратегију у Директорату за медије, како је казала, ради се свеобухватна анализа медијске писмености , како би се добиодетаљан увид у нивое писмености и обликовале одговарајуће препоруке за даље унапређење.

“Планирано је и формирање Националног савјета за медијску писменост, који ће осигурати систематично планирање и праћење активности у овој области, омогућавајући да наш одговор на изазове буде свеобухватан и дугорочан. Овај савјет, који ће чинити кључни актери попут Министарства просвјете, науке и иновација, Министарства културе и медија, Агенције за електронске медије и организација цивилног друштва, представљаће централну тачку за координацију свих активности везаних за јачање медијске писмености у Црној Гори”, упознала је Вујовић.

“Планиране су годишње анализе о нивоу медијске писмености, које ће нам омогућити да пратимо напредак и правовремено реагујемо на нове изазове. Међутим, опрез и едукација не завршавају овдје. Без сталног усавршавања и прилагођавања, чак и најпажљивији медијски професионалац може постати жртва манипулације. Зато су пројекти попут овог, који спроводи Синдикат медија Црне Горе уз подршку Амбасаде Сједињених Америчких Држава, од пресудног значаја. Они не само да унапређују професионалне стандарде, већ јачају отпорност цијелог друштва на дезинформације, манипулације и говор мржње”, увјерена је Вујовић.

Напоменула је да се догађај поклапа са националном кампањом медијске писмености под називом ИНФО, чији је циљ подизање свијести грађана о опасностима лажних вијести и дезинформација.

“Сигурна сам да ће резултати овог пројекта оставити дубок траг на професионалне стандарде, повјерење јавности у медије, и укупну отпорност наше медијске заједнице, и драго ми је да видим да се и преклапају активности Министарства културе и медија, Синдиката медија Црне Горе и Агенције за АВМ услуге, те посебно поздрављам кампању "Сребрни сурфери'' коју спроводи Агенција за аудиовизуелне медијске услуге (бивша АЕМ), за медијску писменост наших најстаријих суграðана. Останите вјерни основним принципима новинарства: истини, одговорности и професионализму, јер без слободних медија нема осјвијешћеног и добро информисаног граðанина, а самим тим нема ни слободног друштва”, закључак је Вујовић.

Током конференције амбасадорка САД у Црној Гори Џуди Рајзинг Рајнке поручила је да је императив за медијске куће да се одупру политичком утицају.

"Медијске куће, треба да раде у интересу грађана и да се баве стварним новинарством. Истинско новинарство не промовише политчке агенде, не промовише нити његује подјеле, оно обезбјеђује информације засноване на чињеницама, тако да грађани сами могу да одлуче о неким стварима“, казала је Рајнке.

„У поређењу са вашим комшијама и свијетом, заиста свијест о слободном новинарству јача из године у годину, као и о слободи говора“, сматра Рајнке.

"Црна Гора је усвојила Медијску стратегију и самим тим Влада се обавезала на реформу у медијском сектору у наредних пет година. То укључује медијску писменост, унапријеðење сензитивно родног писања у новинарству и, у складу са том стратегијом, имамо и обавезу послодаваца да се укључе у дијалог са медијским радницима и синдикатима и преговарају. То је добар корак“, истакла је Рајнке.

Казала је да је веома важно обезбиједити независност медијског извјештавања од политичких структура, независност медијских кућа по питању финансија, затим унапређење у погледу власништва у медијима.

„Повјерење у медије постаје кључни ресурс за који се морамо борити. Поред нас, тога морају бити свјесни и доносиоци одлука и помоћи нам у овој борби, јер само објективни и кредибилни медији могу на прави начин бранити демократију у савременом друштву“, истакао је предсједник СМЦГ, Радомир Крачковић.

Крачковић сматра да је оснаживање кроз медијску писменост једно од поља у којима настоје да помогну новинарима те да медијска писменост представља снажан одговор на дезинформације.

„Лажне информације, ботови и пропагандни садржаји данас брзо циркулишу, због чега новинари морају развити висок ниво медијске писмености“, истакао је Крачковић, а као кључни проблем препознаје управо брзину којом се дезинформације шире.

„Рјешење лежи у темељној провјери извора, коришћењу алата за верификацију садржаја и сталном учењу, како би новинари задржали повјерење публике“, казао је Крачковић.