Вујовић: Његош спаја пјеснички језик са филозофским идејама, религиозним искуством

Његош је симбол храбрости и досљедности у свијету који се често покорава очекивањима већине, а лекција чуварима културе је да, и у глобализованом свијету, идентитет и аутентичност остају темељна снага која нас повезује с нашим коријенима. Зато са сваким стварањем у култури чинимо Црну Гору утемељенијом на њеном путу вјечности поручила је министарка културе и медија др Тамара Вујовић на централној свечаности поводом Његошевог дана, црногорског празника културе.

Нагласила је да је Његош црногорски, али и европски писац, пјесник, филозоф, мислилац, а ми његови вјечни дужници, јер је својим дјелима универзалног значаја Црну Гору учинио равноправним дијелом богате и разноврсне европске и свјетске баштине.

„Стога смо проглашењем Његошевог дана - црногорским празником културе, бар дјелимично вратили дуг великану наше историје и наше књижевности. Такође, државни празник у славу владара, духовника, али и пјесника- Дан културе- говори колико нам је важно и стало, и да нас култура показује као државу. Култура је мир, умјетност је мир- и зато је ово празник који припада свима нама. Наш празник расте, као и наша култура и то је дивно сазнање“, рекла је Вујовић у Црногорском народном позоришту.

У свом пјесништву Његош, како је указала, биљежи космичку драму стварања и драму нешег индивидуалног постојања, и ми се осврћемо се на дух и мисао која нас већ готово два вијека инспирише и просвјетљује.

“Пренио нам је визију универзума у којем се људска воља непрестано бори са силама које надилазе нашу моћ разумијевања, доносећи поетизовану космологију и потрагу за смислом која нас подсјећа да смо сви, на свој начин, путници у времену, заробљени између неба и земље“, ријечи су Вујовић.

Као пјесник, мислилац и филозоф, Његош спаја пјеснички језик са филозофским идејама, религиозним искуством и симболиком, онако како данас изнад нас стоји императив културе.

„Његош је нашао оно што је најближе истини -спознају о неизрецивости универзума. Од њега смо научили да се наша битка не одвија само на бојним пољима већ и унутар нас самих, у суочавању са сопственим слабостима и страховима. Његошева мисао, води нас кроз тамне и свијетле предјеле душе, откривајући нам колико смо мали пред силама природе, али и колико смо велики у нашој тежњи ка разумијевању и правди“, јасна је Вујовић.

Поручила је Његоша треба да проучавамо, тумачимо, сагледавамо у његовој цјеловитости, пуноћи живота и дјела не само током празника, већ цијеле године.

„Посматрајмо га и као државника, визионара. Његошева преданост напретку заједнице види се и у оснивању мале школе на Цетињу, симболу свјетлости знања, која је засијала и обасјавала пут генерацијама. Артешки бунари, вјетрени млин, географске карте, као и путеви према Ријеци Црнојевића и Чеву, представљали су Његошеву бригу за свакодневни живот заједнице и визију просперитета. На тај начин, овај свестрани вођа показао је да култура и просвјећеност нису само идеали, већ и снага која утемељује друштво и његово трајање. Посматрајмо владику у пуном сјају, како поносно носи римским улицама црногорску народну ношњу, показујући како се идентитет не мијења прилагођавањем околностима, већ обогаћивањем кроз сопствено искуство и чувањем властитих вриједности“, поручила је Вујовић.

Његош је, како је истакла, симбол храбрости и досљедности у свијету који се често покорава очекивањима већине.

„Овај став вјечно може послужити као лекција - чуварима културе, да и у глобализованом свијету, идентитет и аутентичност остају темељна снага која нас повезује с нашим коријенима, и учвршћује. Његошево дјело, идеје и заоставштина воде нас и данас, подстичући нас да цијенимо вриједности знања, аутономности и културне самобитности, да цијенимо себе, будемо поносни, будемо довољни“, надахнуто је испричала Вујовић.

Министарство културе и медија труди се да кроз рад и стратегије промовише стваралаштво, да подржи инспирацију и креацију, да сваком ствараоцу у нашој земљи помогне да се искаже.

„Трудимо се да се не забораве великани умјетности и културе, и њихова достигнућа која нас обликују и инспиришу кроз године. Наравно, не заборављамо ни богатсво културне баштине, која нас је обликовала и обогатила различитостима и уважавањем. Али, највише од свега, трудимо се да одржимо мисао о себи, о трајању, о аутохтоности, о посебности и поноситости, о златној слободи коју освајамо сваког дана, од Његошевих дана, до данас и то је завјет и то је залог“, казала је Вујовић.

Поручила је да сваким обиљежавањем, академијом, анализом, читањем славимо бесмртност Његоша.

„Сваким новим стварањем у култури чинимо Црну Гору утемељенијом на њеном путу вјечности. Важно је да смо свјесни свога задатка и да сваког дана додајемо по један камен мудрости овом нашем кршу и зрно соли нашем мору. Са Његошем, као свијетлим вијенцем и са домовином у срцу- Нека слави Црна Гора! Срећан празник“, поручила је Вујовић.

На свечаности у Црногорском народном позоришту стихове су говорили: Јелица Булатовић, Кристина Обрадовић, Иван Безмаревић, Павле Прелевић, уз учешће Хора Музичке академије са Цетиња, Гудачког ансамбла Црногорског симфонијског окрестра под вођством диригенткиње Иве Марцано, те Саре Кирковић испред балетске трупе Балло у кореографији Тамаре Вујошевић Мандић.