Вујовић: Његошев маузолеј симбол слободе и идентитета Црне Горе

Његошев маузолеј на Ловћену, један од највећих споменика у Црној Гори, није само мјесто починка великог црногорског пјесника и владара Петра ИИ Петровића Његоша, већ симбол слободе, црногорске културе и духовности, поручила је министарка културе и медија др Тамара Вујовић.

Она је то поручила поводом пола вијека од отварања Његошевог маузолеја и казала да се његов значај протеже кроз културне, историјске, архитектонске, духовне, туристичке аспекте, чинећи га једним од најважнијих споменика у нашој држави.

"Прије 50 година, 28. јула 1974. године свечано је отворен Маузолеј на Ловћену у част црногорског владара, владике и пјесника борбе и слободе Петра ИИ Петровића Његоша, изграђен по нацрту великог архитекте и вајара Ивана Мештровића. Предсједник предсједништва СР Црне Горе Вељко Милатовић, који је отворио Маузолеј истакао је да је ово највећи споменик Његошу, “његовим слободарским хтијењима - слободна Црна Гора, у слободној заједници равноправних народа и народности социјалистичке и несврстане Југославије”, подсјетила је Вујовић.

Маузолеј, како је казала, представља један од најатрактивнијих културно историјских објеката у Црној Горе, смјештен у амбијенту који ниједног посјетиоца не оставља равнодушним, а годишње га посјети скоро 70 хиљада људи.

"Његошев маузолеј, неодвојиви дио Ловћена симбол је слободе и очувања самосвојности. Његош, чији датум рођења са поносом славимо као државни празник културе, био је кључна фигура у формирању црногорске државности и културе, а његов маузолеј је свједочанство о његовом утицају и важности који зелимо показати свијету, далеко изван граница наше земље. Маузолеј на Ловћену је мјесто гдје се одаје почаст његовом књижевном, интелектуалном и духовном насљеђу“, истакла је Вујовић.

Народни музеј је овим поводом за све љубитеље овог мјеста и онога што оно представља за Црну Гору уприличио изложбу „Искра у камену“.

Изложба „Искра у камену“ прати пут изградње маузолеја, од првих идеја о градњи током двадесетих година двадесетог вијека, преко покушаја градње око стогодишњице Његошеве смрти, до коначне изградње и отварања седамдесетих година прошлог вијека.

"Изузетно је вриједно што су изложени предмети који свједоче о полувјековној тежњи да се изгради Маузолеј, а јединствени артефакт је храстова шкриња у којој су држани Његошеви земни остаци, дугме из гроба, планови Маузолеја које је израдио Харолд Билинић, као и Мештровићеве двије гипсане каријатиде. Предраг Малбаша, Исидора Ковачевић и Филип Кузман - аутори изложбе понудили су нам свеобухватну поставку која представља заокружену цјелину од прве идеје до реализације и представља омаж прегалаштву послератних генерација које су одавале почаст највећем пјеснику међу народима, и најбољем владару међу пјесницима", истакла је Вујовић.

Из Министарства културе и медија подсјећају да је изложба „Искра у камену“ којом Народни музеј Црне Горе обиљежава 50 година од отварања Његошевог маузолеја на Ловћену, отворена је у Црногорској галерији умјетности „Миодраг Дадо Ђурић“ на Цетињу, а поставка се може погледати до 2. септембра.