Вујовић: Препознајемо велики потенцијал за културну сарадњу земаља Западног Балкана

Потенцијал за културну сарадњу између Црне Горе и Мађарске највећи је у филмској индустрији, јер је Будимпешта друга најтраженија филмска дестинација у Европи. Сарадња може помоћи да се даље развија црногорска филмска индустрија, а богата сарадња биће продубљена и у области културне баштине.

То је поручила министарка културе и медија др Тамара Вујовић, на Самиту Западног Балкана о култури и образовању, који је у Будимпешти организовало Министарство културе и иновација Мађарске. Самит је отворио министар културе и иновација Мађарске Балазас Ханко.

Нагласила је да фокусирање на културне везе и сарадњу представља основни принцип за изградњу позитивних односа између друштава и народа нашег региона и Европе.

Поносни смо што дијелимо заједничке вриједности унутар региона и са нашом земљом домаћином, Мађарском. Наше културно насљеђе нас повезује, јер култура ствара синергију, а наше различитости нас инспиришу.

Црна Гора и Мађарска дуго његују интензивну културну сарадњу, посебно бих истакла Програм културне сарадње између Министарства културе и медија и Министарства културе и иновација Мађарске за период 2024–2027. Овај документ не само да формализује наше везе, већ отвара врата за нове иницијативе у областима музике и извођачких умјетности, позоришта, кинематографије, визуелних умјетности, књижевности и превођења“, нагласила је Вујовић.

Потенцијал за сарадњу, како је додала, постоји посебно у филмској индустрији, јер је Мађарска изванредан примјер како стратешки приступ може трансформисати земљу у другу најтраженију филмску дестинацију у Европи.

„Захваљујући изузетним филмским студијима, продукције од Холивуда до Индије долазе у Мађарску. Црна Гора,са другевстране има предивне, аутентичне и атрактивне локације, планина и приморја,сто мозе бити комплементарна понуда.

Због тога би размјена искустава у овој области била од изузетне вриједности.

Замислите само потенцијал- стране продукције које долазе да снимају дуж наше обале, на локацијама које не могу пронаћи нигдје друго, стварајући нова радна мјеста, подржавајући локалну економију и додатно промовишући наше културно и природно насљеђе“, истакла је Вујовић.

Такође је споменута предност копродукционих аранжмана, који генеришу више публике и више прихода, као и могућност формирања стриминг платформе за кинематографије цијелог региона, чиме се ствара нова публика.

Када говоримо о баштини, истакнуто је да су Бока и дијелови Црне Горе, прије више од стотину година, како је казала, били су дио Аустро-Угарске монархије, а дио архитектонског насљеђа из тог периода данас представља важан сегмент црногорске културне баштине.

„Утврђења, војне касарне, путеви, стазе, архивска грађа, картографија и фотографије нису само реликти прошлости, већ свједоци наше заједничке историје и културних веза. Наше земље дијеле прошлост обиљежену границама које су често биле тачке сусрета различитих утицаја, али и заједничка искуства, ратне историје, традиције, обичаји и културни обрасци који су обликовали наш идентитет. Након Другог свјетског рата, живјели смо под сличним друштвеним системима, дијелећи естетику социјалистичког реализма у архитектури, умјетности, култури и свакодневном животу. Искуства живота под различитим империјама, социјализмом и капитализмом омогућила су нам да изуцимо најбоље, али и препознамо најизазовније аспекте различитих система“, сматра Вујовић.

Поручила је да Црна Гора нема много младих стручњака који се баве конзервацијом, заштитом, рестаурацијом, археологијом у области културне баштине и због тога је прије неколико година покренут програм на Факултету ликовних умјетности, који се бави образовањем младих у овој области.

Важно је да старији преносе знање на млађе генерације како би они наставили да чувају наше богато наслијеђе. Због тога је веома значајна веза културе и образовања. Заинтересовани смо да се повежемо са Мађарском у овој области, да се наши студенти образују на мадјарским универзитетима у областима застите културне бастине, и са знањем врате кући, рекла је Вујовић.

Када је ријеч о заједничком насљеђу, посебан нагласак ставила је на нематеријално културно насљеђе.

„Фолклор, музика, народне ношње, усмена предања, мноштво разлицитих језика, обичаја, предања у овом региону су оно сто чини простор вишезначним и интересантним. Оно што нас спаја су заједничке, универзалне вриједности које треба снажити и промовисати. Знања о баштини, нематеријалној посебно, треба брижљиво истраживати, научно обратити и затим преносити будућим генерацијама, чиме и она постаје, не само дио прошлости, већ веома жива и битна у будућности у чему Кућа мађарске баштине нуди одличне примјере“, сигурна је Вујовић.

Самиту су присуствовали и представници Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Србије и Сјеверне Македоније.

На панелу су говорили и владин комесар за унапређење мађарске кинематографије Цсаба Каел, директор Музеја ликовних умјетности Laszlo Bean, генерални директор Куће мађарске баштине Miklos Both, који су представили успјешне пријмере Мађарске у различитим областима културе.

Након излагања представника земаља и дискусије о моделима сарадње предложено је организовање Регионалног форума културе који ће окупити експерте из поменутих области културе, а који би био платформа за размјену знања и искустава, пивезивање и остваривање конкретних пројеката и програма сарадње.