Вујовић: У сектору културе и медија унаприједићемо законодавни оквир и конкурсну политику

У секторима културе и медија, уз посвећен рад и добра рјешења, биће унапријеђен законодавни оквир, као и конкурсна политика како би новац грађана био утрошен за пројекте, који ће направити најбољи учинак и резултате достојне вриједности и богатства црногорског друштва.

То је поручила министарка културе и медија, др Тамара Вујовић, наводећи да прослава Његошевог дана по први пут потпуно осликава однос који ће Влада имати према националној култури, која нас одређује и обогаћује за стварање насљеђа будућих генерација.

“Најуспјешније реформе увијек долазе “одоздо” и због тога сам у стотину дана за нама обишла скоро све институције културе и разговору са запосленима и менаџментом дала приоритет, јер су они кључни носиоци најзначајнијих пројеката када је у питању развој и промоција културе Црне Горе”, навела је Вујовић, представљајући резултате у првих 100 дана 44. Владе Црне Горе. 

Додала је да је имала и преко 20 састанака са амбасадорима и шефовима мисија међународних организација у циљу унапређења сарадње у области културе и реализације заједничких пројеката, јер су билатералне и мултилатералне везе наш мост ка презентацији културе.

Поручила је да је одновни задатак министарства да стратешки промишља, примјећује недостатности, нуди боља рјешења и мијења друштво набоље, а циљ је стабилан законодавни оквир који ће пратити развој културе.

“Због тога смо иницирали израду анализе примјене кровног закона о култури, након чега слиједи рад на новом закону. Кровни Закон о култури, као производ широких консултација и знања великог броја стручњака, даће рјешења, радићемо га помно и темељно. Закон и подзаконски акти треба да дају пуни вјетар у леђа развоју сектора, а не да га ограничавају. Зато у Министарству културе и медија активно радимо на измјенама и усаглашавању подзаконских рјешења”, порука је Вујовић.

Казала је да је почела реализација кључних циљева и активности из Националног програма развоја културе 2023-2027, додајући да ће администрација којом управља увијек бити усмјерена на дјецу, младе, ствараоце и умјетнике, њихов слободни израз, знања, праксу, али и на стварање услова да се ослободи креативни потенцијал.

“Уважавајући чињеницу да држава мора улагати у културу кроз добро осмишљене и инклузивне конкурсе, обећавам да ћемо конкурсну политику унаприједити како би новац грађана био утрошен на најбољи могући начин за пројекте који ће направити најбољи учинак и битну разику за нашу културу”, порука је Вујовић.

Кроз конкурс „Култура младих-култура будућности“ из Министарства културе и медија су, како је саопштила, подржали 30 пројеката са 100 хиљада еура.

“Узмајући у обзир значај невладиног сектора који доприноси динамици културне понуде у Црној Гори, у оквиру конкурса „Култура спаја: од аматера до професионалаца“ са преко 421 хиљадом еура подржли смо 23 пројекта невладиних организација. У децембру смо са скоро 200 хиљада еура суфинансирали 28 пројеката од значаја за развој креативних индустрија”, подсјетила је Вујовић.

У настојању да утичу на развој кинематографије у Црној Гори, из Министарства су финансијски подржали дигитализацију четири биоскопске сале у Подгорици, Тузима, Бару и Даниловграду, а за то је опредијељено 484 хиљаде еура.

“Укупно, за текућу годину обезбиједили смо повећање средстава за културу и медије за 3,6 милиона еура, односно 14,18 одсто. То значи више новаца за програме рада инстутиција културе, више новца за конкурсе, више новца за промоцију наше културе изван граница Црне Горе”, рекла је Вујовић.

Додала је да је нова локација за презентацију Црне Горе на свјетски најважнијој смотри културе, Венецијанском Бијеналу, изложбени простор “Оспедалетто” што је, како сматра, изузетно важан корак који ће омогућити нашим умјетницима да представе богатство и разноликост наше умјетничке сцене.

“Потписала сам Споразум о финансирању поновног успостављања заједничке сталне поставке у Блоку 17 Државног музеја Аушвиц-Биркенау, којим смо се обавезали да ћемо не заборављајући југословенске жртве из мрачног поглавља наше заједничке историје заједно градити боље и праведније друштво у којем се никад неће поновити ужаси страдања”, казала је Вујовић.

Истакла је да култура и медији имају једнак значај, па ће и у сектору медија уз посвећен рад и добре политике бити унапријеђен нормативни оквир.

“Подсјећам да дио медијских закона спада у обавезе из поглавља 23. Ова администрација и Влада је поставила то као приоритет”, поручила је Вујовић.

Почела је реализација прве Медијске стратегије и пратећег акционог плана којима су, како је објаснила, предвиђене мјере које се односе на полицију, тужиластво и судство, медијску писменост, борбу против говора мржње, саморегулациони оквир.

“Пад броја напада на новинаре у периоду за нама указује да се побољшава амбијент у којем медији раде, али док постоји неријешен случај убиства Душка Јовановића, наш задатак није завршен. Даћемо већи значај раду Комисије за истраживање напада на новинаре. А ја ћу наставити да јавно осуђујем сваки вид насиља према било ком новинару/ки у Црној Гори и тражим ургентно реаговање надлежних”, јасна је Вујовић.

Сматра да се Фонд за медијски плурализам доказао као јако добар законски алат којим држава финансира производњу садржаја од јавног интереса, али и на тај начин доприноси финансијској одрживости медија.

“Финансирали смо 57 пројеката медија са 463 хиљаде еура који ће садржајем од јавног интереса обогатити медијску сцену Црне Горе”, навела је Вујовић.

Свим актерима у култури и медијима поручила је да су партнери и да само заједно могу превазићи проблеме и тешкоће и кроз конструктиван дијалог понудити нова и унаприједити постојећа добра рјешења, како би имали културну и медијску сцену достојну вриједности и богатства црногорског друштва.