Забрањен увоз свиња из Србије и Сјеверне Македоније

У Црној Гори забрањен је увоз свиња из Србије и Сјеверне Македоније, зато што у тим земљама постоји афричка свињска куга - болест која је, бар до сад, заобишла нашу државу па су мјере превенције на високом нивоу, рекао је Порталу РТЦГ директор Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове Владимир Ђаковић.

Тренутно је у Црној Гори забрањен увоз живих свиња из Србије, како за клање тако и за репродукцију и тов, а исте мјере важе и за Сјеверну Македонију.

“Месо из земаља Европске уније, као и живе свиње увозе се само из објеката који се налазе на листи одобрених објеката од стране ЕУ односно са подручја која нијесу захваћена афричком кугом свиња”, појашњава Ђаковић.

Главни преносиоци ове болести су дивље свиње чије се кретање не може контролисати. Током прошле године контролисани су узорци од око 500 дивљих свиња методама молекуларног (ПЦР) и серолошких испитивања.

Према Ђаковићевим ријечима, ни у једном узорку није утврђено присуство афричке куге свиња.

“Рађена су испитивања и код домаћих свиња са фарми, али и свјежег меса на увозу. Наравно са контролама, које ће бити још интензивније у 2023. години”, истиче Ђаковић.

Ђаковић каже да Управа којом он руководи, Специјалистичка ветеринарска лабораторија али и ветеринарске амбуланте, чине све да спријече појаву афричке свињске куге на територији Црне Горе.

Ђаковић појашњава да се афричка свињска куга не преноси на човјека, али је веома опасна, јер би се појава ове болести негативно одразила на нашу економију кроз уништавање фарми у зараженом подручју, али и кроз забрану продаје и извоза производа од свињског меса из Црне Горе.

“Наравно ова болест је веома опасна за популацију свиња јер готово свака заражена животиња угине”, истиче Ђаковић.

Управа у 2023. години, а под покровитељством ЕУ планирала је кампању како би подигла свијест и како би јавност била боље упућена у то како спријечити афричку кугу свиња.

“Важно је појаснити начине поступања уколико се болест ипак појави овдје, прије свега мислим на сарадњу са надлежним институцијамакао што су Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Ловачким савезом и ловачким друштвима, Ветеринарском комором Црне Горе, Специјалистичком ветеринарском лабораторијом, али највише према онима на које се највише односи, а то су фармери, прерађивачи меса, као и крајњи потрошачи”, истиче Ђаковић.

ПРЕПОРУКЕ ЗА ГАЗДИНСТВА 

Они који на својим газдинствима имају свиње, морају да спријече директан контакт домаћих са дивљим свињама и другим дивљим животињама, али и да избјегавају да пуштају свиње ван газдинства.

Не треба хранити свиње помијама. Особе које су биле у контакту са дивљим свињама морају добро опрати и дезинфиковати одјећу и обућу, обавезна је пријава сваке болесне или угинуле домаће или дивље свиње надлежном ветеринару.

Потребно је поставити дезо баријере на улазу и излазу у објекат гдје се држе свиње, али и спровести мјере заштите животиња од крпеља.

Једина ефикасна мјера за спречавање уношења вируса ове болести је висок ниво биосигурносних мјера на фармама, кланицама и у ловиштима као и контрола на граничним инспекцијским мјестима. Оболијевају искључиво домаће и дивље свиње, свих категорија. Дивље свиње су главни извор заразе за домаће свиње.

Обољење се манифестује изненадним угинућем једне или више свиња, губитком апетита, потиштеношћу, повишеном тјелесном температуром, крварењем по кожи - најчешће по ушима, њушци, репу, ногама, стомаку, бочним странама трупа, крвавим проливом, побачајима, несигурношћу при ходу, отежаним дисањем, кашљањем и повраћањем.