Заједнички консултативни одбор ЕУ и Црне Горе: Искористити све механизме за укључивање цивилног друштва у преговарачки процес

Заједнички консултативни одбор цивилног друштва између Европске уније и Црне Горе састао се данас у Бриселу. Представници Европског економског и социјалног одбора (EESC) разговарали су са црногорским цивилним друштвом на тему актуелног момента у односима ЕУ и Црне Горе са освртом на најновији Пакет мјера за проширење и Извјештај ЕК о Црној Гори, програму реформи за Црну Гору и спровођење новог Плана раста за Западни Балкан.

Такође, дискутовало се о црногорском плану за испуњавање мјерила за затварање преговарачких поглавља након IBAR-а и прегледу стања цивилног друштва у Црној Гори, укључујући социјални дијалог, али и платформи „Барометар 26“ и укључивању социјалних партнера и цивилног друштва као активних чинилаца.

Састанак су отворили министарка европских послова Маида Горчевић и предсједник EESC-а Оливер Ропке.

Радује ме што је овај Одбор поздравља креирање платформе „Барометар 26“ чија намјера је да укључи цијело друштво како би Црна Гора завршила све обавезе из преговарачког процеса и постала следећа чланица ЕУ до 2028. године, казала је Горчевић.

Министарка Горчевић се осврнула на све што је ова Влада у протеклој години успјела да постигне када је преговарачки процес у питању, али и да представи амбициозан план да Црна Гора заврши преговоре са ЕУ до краја 2026. године. Она је подсјетила и на Извјештај ЕК о Црној Гори И на Реформску агенду за План раста која је усвојена у септембру.

Посебно желим да истакнем неколико кључних приоритета који ће усмјеравати наше напоре у наредном периоду. Прије свега, наставићемо са радом на јачању наших институција, унапрјеђењу судске независности и борби против корупције. Друго, одрживи економски развој остаје приоритет за Црну Гору. Треће, способност наше Владе да испуни обавезе чланства у ЕУ зависи од снаге наших административних структура, казала је Горчевић.

Она је додала да је Влада препознала да изградња снажне и ефикасне јавне администрације која може да задовољи стандарде ЕУ представља постепени, али кључни процес, који захтијева не само реформе, већ и трајна улагања у људске и техничке ресурсе.

Поводом недавног извјештаја Комисије о Црној Гори, предсједник EESC-а Ропке је казао да као предсједник Европског економског И социјалног комитета, чврсто вјерује да напредак Црне Горе представља примјер трансформативне моћи истинских реформи и сарадње.

Без формалних препрека за затварање преговарачких поглавља, Црна Гора, не само да напредује ка чланству у ЕУ, већ поставља и снажан примјер за читав регион. Посвећеност њене Владе, цивилног друштва и социјалних партнера чини је правом причом о успјеху проширења ЕУ. Заједно ћемо осигурати да проширење остане приоритет на ЕУ агенд“, поручио је Ропке.

Гордана Ђуровић, копредсједавајућа са црногорске стране, оцијенила је да је оптимизам који дијелимо са европским партнерима заснован на видљивим резултатима Црне Горе током претходне године, као што је IBAR, који је, даље, отворио простор за наставак рада ка привременом затварању осталих преговарачких поглавља и придруживање Црне Горе SEPA-и. Она је изразила наду да ће се процес наставити истом динамиком и истакла да европска агенда треба да буде фактор јачања друштвене кохезије, те изразила важност јединства свих политичих актера у том смјеру и укључивање цивилног друштва у ову кључну, финалну фазу процеса интеграција Црне Горе у Унију.

Члан EESC-а и копредсједавајући са стране ЕУ, Децебал-Стефанита Падуре, истакао је да је Црна Гора на правом путу и да је препозната као лидер политике проширења која ће бити прва наредна чланица ЕУ. Осврнуо се на успјехе Црне Горе у протеклој години, посебно на добијање IBAR-а чиме су уклоњене препреке на привременом затварању поглавља. Нагласио је да Црна Гора је успјешна прича која представља позитиван примјер за политику проширења и посебно добар примјер осталим државама региона које стреме чланству у ЕУ. Поздравио је приступање Црне Горе SEPA-и што непосредно доприноси привреди и грађанима. Он је позвао Владу да укључи представнике цивилног сектора и социјланих партнера у праћење имплементације Реформске агенде, као и да се у земљи ојача суштински дијалог социјалних партнера.

У оквиру састанка, чланови ЗКО-а су поздравили резултате Црне Горе у контексту испуњења привремених мјерила у поглављу 23 и 24 и истакли важност добијања завршних мјерила у тим поглављима. Изразили су задовољство због подршке европских партнера и амбициозне одлуке црногорске администрације да уложи додатне напоре и до краја 2026. привремено затвори преостала преговарачка поглавља под условом да црногорска Влада и сви политички актери остваре видљиве резултате на том пољу. Указали су да је најважније да Црна Гора има политичку зрелост, консензус и међупартијски и шири социјални дијалог о питањима од кључног државног интереса као што су реформе у контексту учлањења у ЕУ. ЗКО је позвао на потребу даље хармонизације изборног законодавства и пажљивог сагледавања измјена законских рјешења о држављанству укључујући питање двојног држављанства које треба да се заснива на социо-политичком консензусу. Чланови ЗКО су посебно истакли значај укључивања цивилног друштва у процес приступања Црне Горе у ЕУ подсјећајући на чињеницу да су социјални партнери и организације цивилног друштва мост између грађана и институција.

На крају састанка чланови ЗКО су усвојили заједничку Декларацију. Декларација ће бити дистрибуирана црногорским властима и свим релевантним институцијама ЕУ.

Додатне информације:

ЗКО је платформа цивилног друштва успостављена између ЕЕСЦ-а и црногорског цивилног друштва. Први састанак је био 2. октобра 2012. Ово заједничко тијело омогућава организацијама цивилног друштва с обје стране да прате преговоре о приступању земље. Такође је платформа за расправу о питањима од заједничког интереса и информирање јавности о предстојећим изазовима током периода приступања.