Заједничким рјешењима до резултата у поглављу 19 – Социјална политика и запошљавање

“Заједнички приступ и рјешења која ће задовољити потребе свих актера на трипартитном нивоу, осигуравају постизање добрих резултата у оквиру поглавља 19”, оцијењено је на дводневној радионици „Примјена Закона о раду и Закона о заштити и здрављу на раду као затварајућег мјерила за поглавље 19 - Социјална политика и запошљавање у контексту ЕИ“, која је одржана у Будви.

Радионицу су организовали Министарство економског развоја и Генерални секретаријат Владе, у оквиру пројекта МЕ4ЕУ који финансира ЕУ.

Учесници радионице су разматрали имплементацију и надзор над примјеном Закона о раду и Закона о заштити и здрављу на раду. Размијењена су мишљења у погледу досадашње примјене закона и унапређења права запослених у складу са правном тековином ЕУ.

Шефица Радне групе, Јевросима Пејовић је подсјетила да је Закон о раду донијет крајем 2019. године и да је усклађен са 14 директива Европске уније, указавши да због пандемије коронавируса која је произвела извјесна ограничења у примјени појединих института радног права, нису постојали сви услови да се види његова свеобухватна примјена на терену.

“Како имплементација Закона о раду чини један од услова за затварање Поглавља 19, на нама је да заједнички уложимо напоре како бисмо кроз креирање прописа, као и даљу примјену закона, дошли до жељеног циља”, казала је Пејовић.

Када је рјеч о Закону о заштити и здрављу на раду, Пејовић је подсјетила да је он измијењен и допуњен средином 2018. године, а усклађен је са 2 релевантне директиве ЕУ.

„Пандемија, која је на тест ставила нашу спремност и флексибилност, доказала је колико је област заштите и здравља на раду важна, и колико је неопходно радити на њеној имплементацији како би осигурали заштиту и здравље нашег највећег и најбитнијег ресурса, а то су запослени“, поручила је Пејовић.

Замјеница главне преговарачице, Драгана Марковић је истакла да је за напредак у преговарачком процесу неопходно да наш нормативни оквир јасно осликава оно што су потребе нашег друштва и државе која стреми европским вриједностима.

„Управо смо због тога овдје, како бисмо размотрили на који начин је могуће дјелотворније радити на припреми и примјени законских рјешења у циљу остваривања права и заштите радника у Црној Гори. Подсјетимо се да ово поглавље обухвата најважније сегменте политика који су предуслов за економски развој заснован на знању, високом нивоу запослености и социјалне кохезије. Праведан приступ социјалним службама, напредан систем социјалне заштите, образован кадар, висока стопа запослености и подстицајне мјере за оне који су мање присутни на тржишту рада су, заправо, циљеви државе која води бригу о својим грађанима“, поручила је Марковић.

Она је казала да су завршна мјерила изазовна и да је пред нама период интензивирања динамике цјелокупног преговарачког процеса, али да конструктивним радом и посвећеношћу свих релевантних посленика области које покрива ово поглавље можемо доказати да смо кредибилан партнер у овом процесу.

„Чврсто вјерујем да ћемо кроз одговоран и проактиван приступ у смјеру европских смјерница постићи добре резултате које очекују црногорски грађани“, закључила је Марковић.

Секретарка Радне групе, Мелита Растодер Љаић је представила преговарачки процес с освртом на циљеве ЕУ у области социјалне политике и запошљавања, координацију европских послова у Црној Гори, као и улогу и активности Радне групе за поглавље 19. Она је указала на области и питања важна за испуњавање обавеза из преговарачког процеса, кроз призму завршних мјерила и препорука ЕК у посљедњем Извјештају о Црној Гори.