Законом и иницијативама о локалној самоуправи против партитократије

мр Marash Dukaj, министар јавне управе , ауторски текст

Пред Црном Гором је прилика за једну од најважнијих реформи у протеклих двадесет година, реформу система локалне самоуправе.

Нацрт закона о локалној самоуправи, који смо у Министарству јавне управе годинама припремали уз никад већу инклузију и шире јавности, и невладиног сектора, и академске заједнице и представника локалне самоуправе ускоро ће се наћи пред посланицима у Скупштини.

Није ријеч о политичком закону односно о пропису који доноси једна власт како би својој политици додала и нормативно утемељење. Напротив. Мало је прописа који су оволико дуго и темељно припремани, а још је мање законских текстова у којима се толико очито конфронтирају прокламовано и реално, дневна политика и професионализам, служење грађанима и служење политичким партијама, прошлост и будућност.

Анализа је показала да је Црна Гора једна од најмање децентрализованих држава када је ријеч о локалној самоуправи, да смо многе општине формирали без да смо се претходно увјерили да нека локална самоуправа може да опстане, да више од пола општина има неизмирене обавезе према држави, трећина према трећим субјектима, а неке и према сопственим запосленима, да се у готово свим локалним самоуправама број запослених не смањује, већ се, напротив, енормно повећава уз забрињавајуће стање јавних финансија.

Због свега овога смо новим законским рјешењем предложили строге критеријуме и за формирање локалних самоуправа и за промјену њиховог облика и за испуњавање обавеза према грађанима и држави. Уважавајући специфичност детаљно сагледаног стања на нивоу система локалне самоуправе, са једне, али и потребу за унапређењем децентрализације са друге стране, предложили смо увођење политипског модела организације локалне самоуправе, са асиметричном децентрализацијом. Овај модел подразумијева увођење градова као облика локалне самоуправе у којима ће се, поред постојећих надлежности општина, вршити и послови у области примарне здравствене заштите, предшколског образовања, просторног планирања и социјалне заштите.

Значајан број општина имаће прилику да стекне облик града. Али да будем до краја јасан, град је најмање ,,статусно питање“ у овој причи, а највише ће бити показатељ доброг и одговорног управљања у општини. Јер, поред демографског критеријума за добијање статуса града, општине морају испунити финансијске и економске критеријуме.

Одлучни смо у томе да креирамо сврсисходну и одрживу децентрализацију. Децентрализацију која ће грађанима донијети бољу, јефитнију, ефикаснију услугу и квалитет живота у локалној заједници какав заслужују.

Предложили смо јасне линије обавеза и одговорности локалних власти, али и централних органа. Увешћемо и могућност градских општина. Афирмисали смо међуопштинску сарадњу и процес европских интеграција у којем општине имају важну улогу. Такође, унапријеђени концепт мјесних заједница, као и механизми учешћа грађана у остваривању локалне самоуправе биће снажан импулс остваривању Уставом зајемченог права локалне самоуправе.

По први пут, биће предложен Закон о локалним службеницима и намјештеницима, који ће растеретити систем на државном нивоу, што је једно од питања око којег је постојао висок степен консензуса између учесника на јавној расправи. Мерит систем запошљавања, оптимизован број запослених, службенички систем који одговара реалним потребама наших општина обезбиједиће ефикасност, професионалност и одговорност у раду локалних самоуправа.

Нема никакве дилеме да је ријеч о квалитетном, модерном, европском и Црној Гори пријеко потребном закону. Зато, упркос томе што смо дали максимум да у протекле двије године припремимо овај текст стријепим над његовом судбином.

Да ли ће се, када закон буде стигао у парламент, разумјети реформска рјешења која онемогућују третирање локалних самоуправа као на средство за повећање политичке подршке. Или ће превагнути заједничка спознаја да се овако више не може и да се са досадашњом погрешном праксом мора прекинути?

По природи сам оптимиста, стога вјерујем да ће превладати разум. Зато је Министарство јавне управе уз окончање рада на Нацрту закона о локалној самоуправи иницирало ка Скупштини још два важна реформска искорака: непосредан избор предсједника општина и одржавање свих локалних избора у једном дану.

Прихватање ове иницијативе, уз усвајање новог закона, омогућило би да најзад окренемо тренд у позитивном смјеру. Умјесто предсједника општина који чак нијесу били ни на изборним листама и челника локалних самоуправа који се „ротирају“ како су се њихове странке договориле имали бисмо предсједнике општина које су изабрали грађани. Умјесто партијских чиновника имали бисмо личности. Умјесто популистичких исказа имали бисмо програме. Умјесто изборног инжењеринга и нестабилности, имали бисмо легитимне органе што доноси стабилизацију стања. Умјесто избора сваких неколико мјесеци одахнули бисмо уз изборе сваке четврте године како је то уобичајено у сређеним демократским земљама.

Црна Гора никада није имала лакши избор. Грађани садашњим стањем не добијају ништа, а губе много.

Зато позивам медије, невладине организације, академску заједницу и све грађане да подрже наше иницијативе и ово законско рјешење. Притисак стручне јавности на политичке актере увијек даје резултате. Сљедећу прилику бисмо морали дуго чекати.