Заштита и здравље на раду у фокусу Министарства економског развоја

У Црној Гори најслабији дио система Заштите здравља на раду (ЗЗНР) је прикупљање и анализа података о повредама на раду и професионалним болестима, оцијењено је на представљању Националног профила ЗЗНР Црне Горе.

Поводом 28. априла, Међународног дана ЗЗНР, представљен је Национални профил ЗЗНР који пружа најсавременије информације о постојећој ситуацији у тој области у Црној Гори и користи се као дијагностички документ за процјену празнина у националном систему ЗЗНР-а и идентификовање приоритетних области за национално дјеловање у тој области.

Државна секретарка у Министарству економског развоја Милена Липовина - Бозовић у оквиру свог излагања на свечаности која је организована поводом овог Међународног дана, истакла да, у оквиру текућег преговарачког процеса приступања Европској унији (ЕУ), за Поглавље 19, које подразумијева питање Социјалне политике и запошљавања, а у чији дио је и област заштите и здравља на раду, Влада има обавезу усаглашавања са правном тековином у овој области, као и ефикасну имплементацију исте.

“Тековина ЕУ за област заштите и здравља на раду великим дијелом састоји се од конвенција Међународне организације рада (МОР), које се односе на заштиту и здравље на раду и надлежне инспекцијске службе”, казала је Липовина Бозовић.

Она је додала да је Уставом загарантовано право заштите и здравља на раду, што је повезано са великим бројем привредних активности па се регулатива из ове области имплементира кроз велики број закона и правилника, у надлежности министарства економског развоја и здравља.

Према њеним ријечима, креирање Националног профила, као првог документа ове врсте икад насталог у Црној Гори, је непроцјењиво важна основа за рјешавање многих до сад отворених питања у области рада, запошљавања и социјалне политике.

Она је указала да је, имајући у виду да је заштита и здравље на раду мултицисциплинарна област, Национални профил представља вриједан и свеобухватан извор информација за креаторе политика, државне службенике, све категорије запослених и послодаваца, али и других лица која су по било ком основу ангажована у радном процесу.

“Министарство економског развоја са МОР-ом ће у наредном периоду, сходно надлежностима из својих области, посебан фокус ставити на мониторинг у систему заштите и здравља на раду, са посебним освртом на квалитет рада овлашћених организација кроз услуге које пружају послодавцима на тржишту рада Црне Горе”, закључила је Липовина Бозовић.

Национални координатор МОР-а Нина Крговић казала да је програм достојанственог рада за Црну Гору, као главни плански документ МОР-а за једну земљу, за период 2019–2021, потписан је 8.марта 2019.

“Програм у једном од три приоритета позива на усклађивање националних, правних и институционалних оквира с Међународним стандардима рада и правним тековинама ЕУ”, рекла је Крговић.

Према њеним ријечима, Национални профил за заштите и здрављу на раду уживао је трипартитну подршку партнера МОР-а који су заједничким напорима помогли да се јасно и прецизно дефинишу приоритетна питања на којима ће се градити Национални програм заштите на раду, односно развијати стратешки национални акциони планови.

Експерт међународне организације Петар Булат припремио је Национални профил ЗЗНР у складу са смјерницама Међународне организације рада (МОР).

Булат је, представљајући неке од кључних анализа Националног профила ЗЗНР, говорио о недостацима у постојећем националном систему ЗЗНР и препорукама и овом приликом изнио одређене смјернице за

унапјеђење ове области и начин стимилисања за истраживачке радове.

Он је напоменуо да су технички стандарди, кодекси праксе и смјернице за заштиту и здравље на раду у Црној Гори регулисани правилницима које доноси министар за економски развој.

Он је казао да надзор над примјеном Закона у области ЗЗРН обављају инспектори рада у оквиру Управе за инспекцијске послове.