Завршен Јадрански фестивал: Нематеријалну баштину треба снажније интегрисати у културну понуду Црне Горе

Министарство просвјете, науке, културе и спорта, у оквиру „ХАМЛЕТ“ Интеррег ИПА пројекта, протекла два дана на јутјуб каналу Ресора културе успјешно је реализовало Јадрански фестивал (Адриатиц Фестивал), посвећен нематеријалном културном насљеђу.

Фестивал је одржан у онлајн формату због пандемије ЦОВИД-19, а програм је обухватао презентацију локалитета мапираних пројектом (Годиње, Вирпазар, Врањина, Каруч и Петњица), панел дискусије и представљање зборника кратких прича инспирисаних овим локалитетима.

Прво фестивалско вече обиљежио је панел на коме су говорили декан Факултета драмских умјетности на Цетињу, продуцент Един Јашаревић и креативни директор у агенцији „ДАА Монтенегро“, дизајнер Никола Бада Радоњић. Модераторка је била историчарка умјетности Милена Пејовић Ераковић.

На панелу су презентовани ставови о нематеријалној културној баштини и поруке са циљем њене афирмације кроз културни туризам, и то из углова менаџмента у култури, креативне дирекције и маркетинга.

„Реархивирање знања и стављање у промет неких претходних знања мора бити приоритет, јер Црна Гора јесте земља културног капитала који, да би био одржив, мора бити стално реинтерпретиран“, саопштио је, између осталог, Един Јашаревић.

Никола Бада Радоњић говорио је о важности валоризације баштине, која не подразумијева само конзервацију, већ стављање материјалног и нематеријалног културног насљеђа у контекст садашњег времена.

„Никако да до краја интегришемо нематеријално насљеђе у културну понуду, а заборављамо да само исправан однос човјека и средине данас може направити реалну разлику“, оцијенио је Радоњић.

Закључак панел дискусије прве фестивалске вечери био је да је потребна снажнија интеграција нематеријалног насљеђа у генералну културну понуду, али и у сегменту брендирања дестинације као кључном чину у издвајању Црне Горе на глобалном тржишту.

Јадрански фестивал завршен је синоћ панелом на коме је представљена збирка „Кратке приче: Вирпазар, Каруч, Годиње, Врањина и Петњица“, која је била и један од крајњих резултата пројекта „ХАМЛЕТ“. Књигу чине приче награђене на конкурсу који је прошле године у оквиру овог пројекта објавило Министарство културе Црне Горе.

О креирању дјела и инспирацији коју су црпиле из микролокалитета у Скадарском басену говориле су ауторке чије су се приче нашле у збирци: Сандра Вујовић, Марија Михаљевић и Тамара Сенић. Модераторка је била пјесникиња и драматуршкиња Драгана Трипковић, а програм је обогаћен и адаптацијама познатих црногорских мелодија у извођењу виолинисткиње Верице Чуљковић.

Пројекат „ХАМЛЕТ“ (Хигхлигхтинг Артисанал Мануфацтуринг, цултуре анд Ецо Тоурисм – Промоција рукотворина, културе и екотуризма) реализује се у оквиру Првог позива Интеррег ИПА прекограничног програма сарадње Италија–Албанија–Црна Гора. Базиран је на промоцији туристичких дестинација које баштине руралну архитектуру и културну посебност.

Министарство просвјете, науке, културе и спорта у овом пројекту учествује као пројектни партнер, а Заједница општина Црне Горе као придружени партнер. Главни партнер у пројекту је Министарство културе Албаније, а остали партнери су Истраживачки институт УРИ из Албаније, Занатска комора из Барија (Италија) и Регионална агенција за туризам из Пуље (Италија), док је Регија Пуља придружени партнер.

ПР служба Министарства просвјете, науке, културе и спорта