Иако борба са пандемијом коронавируса још траје, иако биљежимо значајно побољшане епидемиолошке услове, оно што засигурно сада знамо, а то потврђују и бројне студије и научна истраживања, јесу евидентне посљедице и здравствени изазови које доноси постцовид период, казала је министарка здравља др Јелена Боровинић Бојовић, отварајући Постцовид симпозијум: „Изазови медицине у борби са вирусом COVID 19“, који се у организацији часописа Медицал, а под покровитељством Министарства здравља, од 25. до 27. марта одржава у Будви. 

Министарка је упозорила да са сигурношћу не можемо рећи да је пошаст звана Цовид 19 потпуно искоријењена, те да искуства која ових дана долазе из неких западних земаља, позивају на додатни опрез.

„ Свједоци смо да је овај вирус, примарно респираторни, показао способност невјероватно разарајућег учинка на све органе и органске системе  и могуће трајно нарушио њихове основне функције. Вјерујем да ће научна заједница, у првом реду медицински професионалци, у времену пред нама имати озбиљан задатак како би на прави начин заштитили здравље популације, посебно оних људи који су били погођени COVID 19 инфекцијом“ поручила је др Боровинић Бојовић.

 

Она је нагласила како већ сада можемо бити сигурни да ћемо се суочити са посебним изазовом бриге о менталном здрављу, јер је, како је навела, двогодишњи период, карантински услови, као и све непознанице које су пратиле пандемију од самог почетка, донио озбиљне негативне психолошке утицаје који могу узроковати симптоме посттрауматског стреса, депресију и анксиозност.

„ Овоме нас уче и лекције из претходних пандемија и националних криза. Тако се глобална епидемија SARS-а из 2003. доводи у везу са порастом броја самоубистава за 30 одсто међу свјетском популацијом старијом од 65 година. Губитак посла и финансијске тешкоће током глобалне економске кризе из 2008. године, такође, се повезују са дуготрајним пропадањем менталног здравља“, истакла је министарка здравља.

Поред посљедица по ментално здравље, према њеним ријечима,  посебан изазов за здравствене системе биће кардиоваскуларна, неуролошка, али и имунска обољења, те да због свега наведеног, црногорски здравствени систем у наредном периоду има озбиљан задатак да да адекватан одговор на нарастајући изазов борбе са постцовид обољењима и посљедицама које утичу на здравље људи.

„ У сарадњи са Министарством здравља, Клинички центар Црне Горе већ је у оквиру установе разрадио стратешки план и приступ, те у оквиру постојећих организационих цјелина успоставио третман за пацијенте који имају озбиљне здравствене компликације након прележане COVID инфекције. Желим да подсјетим да је Министарство здравља у сарадњи са Институтом ''Др Симо Милошевић'' у Игалу омогућило постцовид рехабилитацију за пацијенте са тежим обликом обољења узрокованог вирусом COVID 19, те да је до сада то право искористило 128 пацијената. Влада Црне Горе је за ову намјену опредијелила милион еура. На овај начин, али и стратешким приступом који подразумијева вишемилионску набавку савремене медицинске опреме у свим здравственим установама, те до сада највећим повећањем плата запосленим у здравству, јасно смо исказали недвосмислену намјеру да улагањем у здравствени систем покажемо да ова улагања нису трошак већ инвестиција у здравље, а сви добро знамо да здравље нема цијену“, поручила је др Боровинић Бојовић.

У радном дијелу симпозијума министарка здравља  представила је стратегије ресора за наредни период, наглашавајући да је посебан акценат стављен на превенцију и лијечење хроничних незаразних болести, које су глобално и код нас најчешћи узрок оболијевања и умирања и поручила да је здравствени систем у потпуности посвећен обезбјеђивању квалитетне здравствене заштите за све грађане.